Direktor Telekoma se od kritika EU brani Blumbergom i Euronewsom

Vesti 17. mar 202313:14 34 komentara
N1

Generalni direktor Telekoma Vladimir Lučić je na kritike koje dolaze iz Evropske unije i na to što su poslanici Odbora za spoljne poslove u Evropskom parlamentu u više amandmana spomenuli Telekom Srbiju kao instrument za povećavanje uticaja vladajuće stranke na medijsko tržište u Srbiji, reagovao braneći se međunarodnim partnerstvima - Euronjuzom, Blumbergom...

On navodi da je u pitanju „kampanja dezinformacija i neistina koja traje već petu godinu“ i koja se emituje „iz iste kuhinje“. „Telekom Srbija je po tržišnom učešću od 53 odsto tek sada došao na nivo koji kompanija Hrvatski telekom oduvek ima. Srpski Telekom je izrastao u ozbiljnog evropskog operatera i posluje u skladu sa evropskim vrednostima i na način na koji posluju kompanije našeg profila u EU. A šta kažu činjenice o našim međunarodnim ekskluzivnim partnerstvima: tu su Euronjuz, Blumberg, Vodafon, Evropska investiciona banka… Takođe, otvorili smo predstavništvo u Briselu kako bismo još brže implementirali regulative i standarde EU“, naveo je Vladimir Lučić. Podsetimo, direktor tog predstavništva je Damir Hrustanović, muž Ane Hrustanović koja je šefica misije Srbije u EU.

A vratimo se na kritike iz evropskih institucija.

Naime, više amandmana, koje su podneli poslanici Odbora za spoljne poslove u Evropskom parlamentu (AFET) na nacrt izveštaja Vladimira Bilčika o Srbiji, spominju Telekom Srbiju kao instrument za povećavanje uticaja vladajuće stranke na medijsko tržište u Srbiji. European Western Balkans je imao uvid u tekst amandmana o kojima će se AFET izjašnjavati krajem aprila. Poslanici u Evropskom parlamentu ponavljaju svoj poziv vlastima u Srbiji da pruže uverljive rezultate u istragama povezanim za slučajeve od visokog javnog interesa, uključujući i slučaj Telekoma.

U jednom od amandmana, koji je podnela poslanička grupa „Obnovimo Evropu (Renew Europe)“, osuđuje se državno finansiranje Telekoma, koje kompaniji „daje nepravednu konkurentsku prednost i doprinosi urušavanju stanja nezavisnih medija u Srbiji“. Poslanici su pozvali Evropsku komisiju da ispita zajam Evropske investicione banke Telekomu, „s obzirom na navodnu zloupotrebu zbog dominantnog položaja na tržištu od strane države za kontrolu medijskog okruženja u Srbiji i susednim zemljama“.

Ponavlja se „zabrinutost“ zbog poslovanja ove telekomunikacione platforme u većinskom vlasništvu države, uz uporne navode da je „vladajuća stranka koristi da poveća svoj uticaj na medijsko tržište u Srbiji putem kupovine i finansiranja medijskih kuća“. U amandmanima se osuđuje i što je Telekom Srbija omogućio prenos Raša tudeja (RT) i pozivaju srpske vlasti da se suprotstave hibridnim pretnjama i usklade se sa odlukom Saveta EU o obustavljanju radiodifuznih aktivnosti Sputnjika i RT.

Šta kažu evroparlamentarci

Holandski evroparlamentarac Tajs Rojten kaže za portal N1 da moć koju predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima preko Telekoma Srbija izaziva zabrinutost koja se širi u Evropskom parlamentu. Mnoštvo aktera povezanih sa SNS-om pokušavaju da ubede one delove nezavisnih medija Srbije, koje još nisu uništili, da propagiraju stavove vlade, uz pomoć ogromne državne pomoći i, ironično, kredita Evropske investicione banke. Da uvreda bude veća, Telekom Srbija se ruga sankcijama EU, tako što emituje Putinovu propagandu – Raša tudej. Poruka amandmana je da je to apsolutno neprihvatljivo. Posebno u zemlji koja je kandidat za članstvo u EU“, naveo je Rojten.

On je naveo i da očekuje široku podršku kritikama Telekoma Srbije.

Kritike stižu i od Klemena Grošelja.

„Dosadašnja nereakcija pravosudnih organa i drugih tela, sama po sebi govori o situaciji oko Telekoma Srbija. I to što se ta ista priča oko Telekoma već nekoliko godina nalazi u izveštajima Evropske unije koji su vezani za Srbiju šalje dosta jasnu poruku ne samo o Telekomu Srbija, već pre svega o istinskom stanju nezavisnih regulatornih institucija Srbije i samog pravosuđa“, rekao je ranije za portal N1 poslanik Evropskog parlamenta i član delegacije za stabilizaciju i pridruživanje Srbije EU Klemen Grošelj.

Grošelj smatra da je problem Telekoma Srbije i njegovog funkcionisanja u tome što su u poslednjih nekoliko godina donete odluke, naizgled poslovne, a u stvari odluke koje monopolizuju tržište medija i telekomunikacija u Srbiji.

Podsećanje – od kada je Telekom „na radaru“

Da Telekom nije retka profitabilna državna kompanija koja pruža telekomunikacijske usluge postaje očigledno još 2018. godine, kada je izvršena sporna transakcija, navodi EWB, u kojoj je Telekom Srbija kupio „Kopernikus Technology“. Kako je pisalo Raskrikavanje, podsećaju, za Kopernikus sa tri odsto tržišta, Telekom Srbija je bio spreman da uloži čak 195 miliona evra.

„Osim opravdanih pretpostavki da je Kopernikus preplaćen, mesec dana kasnije vlasnik Kopernikusa Srđan Milovanović, inače rođeni brat visokog funkcionera Srpske napredne stranke, za sličnu sumu novca je kupio dva kanala B92 i Prva od grčke ‘Antena grupe’. U to vreme to su bile jedine dve televizije sa nacionalnom pokrivenošću, gde se donekle mogla čuti kritika na račun vladajućeg režima. Odmah nakon što je Milovanović postao vlasnik ove dve televizije, uređivačka politika postaje dominantno provladina“, navodi EWB.

Iako su organizacije civilnog društva, ali i opozicione partije ukazivale na sporno poslovanje državne kompanije tokom godina, Telekom postaje interesantan za međunarodnu javnost tek nekoliko godina kasnije. Gotovo svi izveštaji koji spominju Telekom izražavaju zabrinutost za poslovanje kompanije i uticaj na stanje u medijima.

Evropski parlament prvi put eksplicitno spominje slučaj Telekoma u rezoluciji Vladimira Bilčika za 2020. godinu. Srbija se tada pozivala da postigne uverljive rezultate u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, „posebno kada je reč o slučajevima oko kojih postoji visok nivo interesovanja javnosti, uključujući slučajeve Krušika, Jovanjica i Telekoma Srbija“.

Godinu dana kasnije, rezolucija pored istog poziva na istragu, dodaje i da je Evropski parlament „i dalje zabrinut zbog pitanja vezanih za koncentraciju medija u slučaju Telekom Srbija“.

Da vladajuća stranka uz pomoć Telekoma zauzima medije, postaje očigledno za Fridom haus u izveštaju „Države u tranziciji za 2021. godinu“. U tom izveštaju se napominje da su predsednik Srbije i njegova Srpska napredna stranka „sledeći ‘mađarski model’ zauzimanja medija, nadgledali uvođenje klevetničkih kampanja i provladine propagande“. To je, prema nalazima ove međunarodne nevladine organizacije, doprinelo pobedi vladajuće stranke na izborima i formiranju parlamenta bez opozicije.

Te godine, rejting nezavisnih medija, koji je godinama jedna od najlošijih ocena za Srbiju, dodatno je opao sa 3.25 iz 2019. na 3.0, „zbog kontinuiranog i sve većeg pritiska vlade na nezavisne medije i novinare, kao i sve većeg zarobljavanja medija preko državnog Telekoma“.

Iako je Evropska komisija godinama beležila ovaj problem koncentracije vlasništva u medijima uopštenim formulacijama, u poslednjem Godišnjem izveštaju o Srbiji iz 2022. oktobra 2022. prvi put se eksplicitno ova državna kompanija spominje u kontekstu vlasništva u medijima i aktivnih sudskih sporova.

„U toku je nekoliko sudskih sporova i postupaka u kojima su Telekom Srbija, čiji je većinski akcionar država i privatne kompanije, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu, u kontekstu visoke koncentracije medijskog tržišta u Srbiji“, konstatuje Evropska komisija.

U izveštaju Reportera bez granica za 2021. godinu ocenjuje se da jedan od problema u oblasti medija jeste njihova koncentracija, te da državna kompanija Telekom Srbija i privatna kompanija SBB vode bitku za pristup, program i korisnike.

I izveštaj o cenzuri na Balkanu međunarodne organizacije iz Brisela „Balkanska inicijativa za slobodu medija (BFMI)“ 2021. godine navodi da je sve više dokaza o tome da se državna tela koriste za strateško učvršćivanje kontrole nad medijima, navodeći slučaj Telekoma.

„Sve je jasnije da državna preduzeća poput Telekoma posluju tako da vlasnicima ili partnerima povezanim sa SNS-om preusmere kontrolu nad medijima. Oni koriste ove mehanizme da potkopaju one koji donose kritičke vesti i da zamagle liniju između nezavisnog i državnog vlasništva. I sve to na tržištu za koje se tvrdi da je u najvećoj meri privatizovano“, ističe se u tom dokumentu.

Zašto je sporno poslovanje Telekoma?

Kupovina Kopernikusa nije jedina sporna poslovna odluka Telekoma koja je imala posledice na zarobljavanje medijske scene u Srbiji, konstatuje EWB. Početkom 2020. godine, kablovski operater Supernova, u vlasništvu Telekoma, uklonio je iz ponude kanale N1 i Nova S, jedine dve televizijske platforme koje daju značajniji prostor opozicionim glasovima u zemlji.

Kasnije iste godine, potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić javnosti je prikazala ugovor „težak“ 38 miliona evra između Telekoma Srbije i kompanije „Wireless media“, u vlasništvu Igora Žeželja. Kako je tada Tepić tvrdila, taj novac Žeželj je iskoristio da kupi Kurir, koji je pre kupovine imao s vremena na vreme kritičku uređivačku politiku prema Aleksandru Vučiću i SNS-u.

„Nakon što je Kurir potpao pod vlasništvo Igora Žeželja, izveštavanje tog medija ne razlikuje se ostatka provladinih tabloida. Osim toga, predstavnici opozicije iznosili su u to vreme i tvrdnje da je Žeželjeva producentska kuća ‘Firefly’ zahvaljujući Telekomu postala monopolista u proizvodnji TV serija u Srbiji“, piše EWB.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare