Diverzija, Bačulov, tajanstveni uređaj: „Vlast poteže za teorijama zavere jer je saterana u ćošak“

Dašić za N1 kaže da ne postoji niti jedan jedini dokaz koji bi na bilo koji način mogao da navede priču na temu da je pad nadstrešnice sabotaža, diverzija ili terorizam.

“Ministar (Ivica Dačić) se vratio u vreme pred 4.000 - 5.000 godina kad su neuki i neznalice sve ono što ne razumaju pravdali nekom božjom, višom silom i čudesima. Tako da, žalosna je ova država i ministarstvo i još više ministar koji prenebregava samu izjavu, zvanično saopštenje objavljeno 14. jula na sajtu Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu gde se jasno i glasno tvrdi da su oni 2. novembra izašli na teren, uzeli više od 20 uzoraka i najopremljenije i najjače laboratorije koje mi imamo su detaljno pogledale i odbacile bilo kakvu mogućnost da je nadstrešnica pala zbog nekakvog terorističkog akta”, navodi on, ističući da se za teorijama zavere poseglo jer se smanjio manevarski prostor i mogućnost izlaza iz ove situacije.

Dodaje da time gađaju njihovo biračko telo koje će pre da poveruje u magiju, nego jasnim dokazima i činjenicama.

“Emocija je vrlo bitna stvar i često prevladava po pitanju onoga što se zove racio, jer racio traži ipak neka angažovanja sivih ćelija i razumno razmišljanje. Jednostavno, sterani su u ćošak i jedino u čemu se slažem u potpunosti sa našom državom je da tužilaštvo nije ispitalo sve odgovorne. I pri tome definitivno mislim na one ključne odgovorne – što je naš izveštaj pokazao – da dok ne primenimo čuvenu formulu 1 plus 2 plus 3, nećemo imati konkretan napredak i dalje ćemo moći da se bavimo tim raznim teorijama zavere, koje su, definitivno, zadnje čip našoj vlasti da koliko–toliko izbegne direktno upiranje prsta, pogotovo za prvooptuženog, jer njegovo biračko telo isto emotivno može da se shvati i vrlo lako razume da ako je već zaslužan za sve što se dešava u ovoj zemlji, onda mora da bude i odgovoran za to što se dešava”, objašnjava Dašić.

Prema rečima profesorke prava u penziji i članici Anketne komisije Vesni Rakić Vodinelić teorije zavere plasirane su zato što je sve ostalo, što je racionalno i što je podobno za dokazivanje, ukazivalo na odgovornost države. Ističe i da je ona plasirana perfektno.

“To je onako udžbenički plasiranje teorije zavere. Dakle, kada se ona plasira u javnost, obično je retorika postavljanje pitanja. I to ste vrlo dobro mogli da vidite u nastupu predsednika države - šta je radio Bačulov tri sata pre pada nastrešnice? Zašto je išao vozom kada, inače, ide obično kolima? Ja ne kažem da je on to uradio, ali to treba da se ispita. A onda, posle toga, kada je izjavio, iziritiran Bačulovljevom reakcijom, da ne veruje da je on to uradio, jer je isuviše glup da bi to uradio”, navodi profesorka prava u penziji.

Ono što je, prema njenim rečima, neobično je to što teorije zavere plasira predsednik države, koji, kako kaže, obično nastoje da teorije zavere negiraju.

“Ono što je sa teorijom zavere zapravo problem, jeste što ona nije predmet dokazivanja. Ona je predmet verovanja. Onaj koji je plasira, obično ne veruje u nju, ali računa na one koji veruju. Prema nekim istraživanjima, koja su rađena pre 10-15 godina u Americi, otprilike 10-20 odsto populacije veruje teorijama zavere. E sada, ovde je naravno ona plasirana zato što je sve ostalo, a to ostalo što je racionalno i što je podobno za dokazivanje, za razliku od teorije zavere koja je podobna za verovanje ili neverovanje, objašnjenje, koje su delimično dala tri tužilaštva do sada, a onda i anketna komisija, ukazivalo na odgovornost države i, naravno, pojedinačnu odgovornost državnih funkcionera, zato što se nesreća dogodila na javnom mestu, na mestu koje je pristupačno neodređenom broju ljudi, i zato što je bilo opštepoznato da je rekonstrukcija vršena na osnovu ugovora koji je država zaključila sa određenim graditeljima i izvođačima”, objašnjava Rakić Vodinelić.