"Mladi ljudi svedoče o zajedništvu, ne mare za prizemne razlike": Đakon o proslavi Božića u trenu dubokih podela

Čestitajući novi dan rođenja Hristovog i Sabor Presvete Bogorodice, đakon Branislav Rajković iz Trebinja rekao je da i ime emisije Novi dan, u kojoj je gostovao, danas ima naročit smisao.

"U danima Božića sećamo se rođenja Hristovog, ali ga i iznova proživljavamo. Pre svega liturgijski, sabrani na jednom mestu, gde sve naše crkve, svi naši hramovi postaju jedna vitlejemska pećina. Tu najneposrednije učestvujemo u sabranju sa našim iznova i iznova rođenim Bogom", objasnio je on.

Upitan kako shvatiti praznik mira, ljubavi i praštanja u jednoj ovako složenoj političkoj situaciji, podsetio je na same početke, pre više od 2000 godina.

"'Slava Bogu na visini, na zemlji mir, među ljudima dobra volja', govorili svedoci neposrednog rođenja Hristovog koje se desilo u možda i gorim okolnostima tadašnje Palestine. Geopolitičke i unutrašnje prilike bile su veoma loše - surovo su vladali domaći carevi, još gore strani okupatori. Koliko je loša bila atsmofera svedoči i vanredna okolnost u kojoj je rođen Hristos. Nije se rodio ušuškan, u kolevci, u svom domu, već u prolazu. Stasavao je u izgnanstvu, u Misiru (Egiptu). Ali uprkos svemu, to Dobro se rodilo, to je Dobro kasnije propovedalo iznad svih ljudskih, pa i verskih prilika i granica, i kao takvo došlo do nas dva milenijuma kasnije. I kao takvo treba da Ga očuvamo i propovedamo i danas", rekao je đakon.

U tome, dodaje, prvi primer treba da nam budu Hristovi apostoli.

"Prvi hrišćani, sledbenici Isusa Hrista su nama uvek prvi primer. Danas proslavljamo Sabor Presvete Bogorodice, a sutra Svetog prvomučenika i prvog đakona, arhiđakona Stefana, koji je, uprkos čitavoj svojoj nacionalnoj i verskoj zajednici, bio vrlo kritički nastrojen prema vlastodršcima i svojim životom svedočio ovu Istinu, i ovo Dobro", naveo je on.

Upitan da li nas danas razlike mnogo dele, odgovara da i u programu N1 možemo da vidimo da ima onih koji te razlike naglašavaju, ali i "divnih mladih ljudi koje ne interesuju prizemne podele".

"Ti mladi ljudi svedoče o zajedništvu, da ni inoplemenik, ni inovernik ne moraju da budu naši neprijatelji. A ja se naročito trudim da ne postanemo ne samo neprijatelji već i da ne postanemo stranci - da ne komuniciramo i da se ne razumemo", istakao je.

Patrijarh Porfirije pozvao je i ove godine u svojoj poslanici na prevazilaženje podela i pružanje ruke.

Đakon kaže da je važno kako je narod razumeo ove reči.

"U jednoj Božićnoj poslanici ne možemo da obradimo i spomenemo sve teme, ali čini mi se da su ljudi očekivali makar osvrt na ključni problem. Ne moramo da ulazimo u to kakav je nečiji pojedinačni stav, ali ne možemo da ignorišemo stvarnost. Ni svedoci Hristovog rođenja nisu ignorisali okolnosti u kojima se Hristos rodio. Naprotiv, govorili su o svireposti careva, o pomoru novorođenčadi do kog je došlo iz sujete tih careva i njihovog straha da će izgubiti presto. Govorili su o Njegovom izgnanstvu u Misir, o bunama koje je dizao narod", podsetio je đakon na jevanđelja.

Primetiti okolnosti u kojima se nalazi Crkva i u kojoj proslavljamo praznike ne mogu se svesti na dihotomiju duhovno-materijalno, istakao je.

"Od rođenja Hristovog, od trena kada Bog ulazi u svet u ljudskom telu, najdirektnije smo pozvani da svet posmatramo integralno. Zato nema mesta govoru da se ovde radi samo o nekakvoj politici, jer bismo onda mogli reći i da su okolnosti Hristovog rođenja bile 'samo politika'", naveo je.

Zajedništvo put ka boljitku

S novom godinom mnogi ljudi donose odluku da budu bolji. Đakon smatra da je zajedništvo put ka boljitku.

"Crkva znači zajednica. Bogosluženje je kruna, ali da bi se okrunilo bogoslužbenom zajednicom, mora tome da prethodi jedno opštenje, razgovor, zajedničko razmatranje problema. Onda i naši predstavnici mogu da imaju težinu kada nastupaju u naše ime", kazao je.

Čestitke putem društvenih mreža

Internet i društvene mreže samo su platforme, ravne površine, odgovara đakon na pitanje kako vidi čestitanje Božića putem sličica na viberu.

"Mreže nisu ni dobre, ni loše same po sebi, nego je pitanje za šta ih mi koristimo. I zato tu vidimo i dobre, i loše stvari. A verske poruke uvek su prednjačile. Zbog verskih poruka je klesano kamenje, ispisivani su pergamenti, verske knjige bile su prve štampane, a smatra se da je mileševski "Beli anđeo" bio prva satelitska poruka poslata između kontinenata", podsetio je.

Problem je, dodaje, ako forma nema suštinu.

"Nije problem što mi Boga prikazujemo i oslikavamo na ikonama, problem je ako iza toga ne stoji jedna suština, i ako ono što prezentujemo (pa i na društvenim mrežama) nema svoju zaleđinu u stvarnosti", rekao je on.

Zaključio je rečima - da je televizija N1 neretko jedna gora na kojoj možemo da besedimo.