Đilas: Srbija aplicirala za punopravno članstvo u EU, ne parcijalno učešće

Đilas je u autorskom tekstu za portal Nova naveo da je i svaka naredna vlada to imala kao formalni strateški cilj, iako aktuelni režim već punu deceniju ne vodi Srbiju u drugom smeru.

On je naglasio da posebno zabrinjava činjenica da građani Srbije o mogućoj promeni kursa saznaju iz nemačkih medija, a ne kroz institucionalni dijalog u sopstvenoj zemlji i poručio da ulazak u EU, u Jedinstveno tržište i u Šengen zonu podrazumeva iste temeljne političke uslove, zato se po pravilu prvo postaje članica EU, pa tek potom deo Šengena.

"Predlog sa kojim sada Vučić izlazi u javnosti je izmišljen pre tri decenije kao rešenje za razvijene, stabilne i demokratske države koje ne žele da postanu članice EU, ali žele pristup zajedničkom tržištu", naveo je Đilas.

Prema njegovim rečima, taj takozvani norveški model nikada nije bio zamišljen kao međukorak ka članstvu, već kao alternativa za zemlje koje svesno biraju da ostanu van Unije, pa u slučaju Srbije, takav model ne bi predstavljao "stanicu na putu ka EU", već slepi kolosek.

"Trenutni koncept proširenja koji se razmatra unutar EU pre svega je političke prirode. Nove države članice mogle bi formalno postati članice, ali bi u pojedinim politikama imale ograničen pristup dok ne ispune standarde. Upravo zato se u EU sve češće govori o ograničavanju prava veta - jer nema dovoljno poverenja, plus su loša iskustva sa nekim državama tipa Mađarske", poručio je Đilas.

On je istakao da je Srbija trenutno na začelju liste zemalja kandidata, iako je 2012. godine bila predvodnik, navodeći da u tom kontekstu treba gledati i na Vučićevo i Ramino pismo - "kao pokušaj ljubomornih suseda koji bi da spreče da komšijska Crna Gora postane članica EU".

"Jedina razlika između Vučića i Rame je što Rama želi Albaniju u EU, ali shvata da ne može, dok Vučić nikada nije ni želeo da Srbija bude članica Evropske unije", dodao je Đilas.

Takav pristup koji je predložio Vučić, dodao je Đilas, predstavlja faktičko odustajanje od punopravnog članstva u EU, ali u prikrivenoj formi i time bi se kupilo nekoliko godina bez ozbiljnog pritiska na reforme, uz formalno zadržavanje evropske retorike.

"Ukoliko bi EU prihvatila ovakav koncept, to bi značilo: zamrzavanje pritiska za reforme u oblasti vladavine prava, novi pregovarački okvir koji zahteva jednoglasnost u Savetu EU i višegodišnje institucionalno zastoje, odnosno odustajanje od realne perspektive članstva u Evropskoj uniji i Srbije i Zapadnog Balkana za duži period", ocenio je Đilas.

Kada je reč o sankcijama Rusiji, Đilas je dodao da bi ispunjavanje uslova za Šengen podrazumevalo sankcije Rusiji i vizni režim za ruske državljane, dok bi pun pristup tržištu EU zahtevao prekid energetske zavisnosti od ruske nafte i gasa.