Đuka rado predložio, Ministarstvo pravde rado prihvatilo: Blokade puta mogle bi da postanu krivično delo

Ako Skupština usvoji predložene izmene Krivičnog zakonika, svako od ljudi koji su na blokadama mogao bi da dobije do godinu dana zatvora. Iza rešetaka našle bi se i gospođe, ukoliko bi blokirale raskrnicu kao što su to učinile u julu ove godine u Zemunu.

Krivično će se goniti svako ko na saobraćajnicama postavlja prepreke ili zaustavlja prevozna sredstva u saobraćaju protivno propisima.

"Ovakvu odredbu već imamo u Krivičnom zakoniku u ovom trenutku, ali uz bitnu dopunu - ukoliko se ugrožava život ili telo osobe, odnosno ukoliko se ugrožava imovina u većem obimu. A sada imamo u osnovnom obliku gde nemamo opasnost po život, telo ili imovinu, već samo imamo prepreku na putu i zaustavljanje prevoznog sredstva", navodi Uroš Jovanović iz Građanske inicijative.

To znači, upozoravaju u Građanskim inicijativama, da će svaka protestna blokada bilo koje saobraćajnice moći da se tretira kao krivično delo, čak i kada ne postoji nikakva stvarna opasnost. Kakva slučajnost, ali baš ovako nešto predlagao je u julu ove godine advokat i funkcioner SNS-a Vladimir Đukanović, u autorskom tekstu za Politiku, kada je apelovao na Ministarstvo pravde da razmisli o ovim njegovim rečima.

"Rado bih državi predložio izmene i dopune Krivičnog zakonika gde bih uveo kao ozbiljno krivično delo pokušaj blokiranja auto-puteva i magistralnih puteva, pruga, aerodroma, luka, i to sa sve kaznama u rasponu od šest meseci do pet godina uz prilično izdašnu novčanu kaznu koju bi okrivljeni morao da plati", naveo je u tekstu za Politiku funkcioner SNS.

Đuka rado predložio, Ministarstvo pravde rado prihvatilo. Još da Skupština rado usvoji predložene izmene Krivičnog zakonika pa da rado ukinemo i Ustav koji garantuje slobodu okupljanja i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima koja štiti štiti pravo na mirno okupljanje.

"Nažalost, ovo je samo kriminalizacija protesta, kriminalizacija građana i građanki koji traže pravdu na ulici. Ovo je sve, samo ne u skladu sa evropskim vrednostima koje zagovara Vlada Srbije. Mi počinjemo da ličimo na Rusiju i Belorusiju, sada smo negde u rangu s Gruzijom, nažalost", ističe Jovanović.

Blokada ključnih raskrsnica i saobraćajnica spada u najradikalnije taktike vaninstitucionalne političke borbe, a jedna od najmasovnijih u Srbiji - blokada mosta Gazela - dogodila se 2021. kada su građani ustali protiv projekta kopanja llitijuma u Srbiji. Zato lider pokreta Kreni - promeni Savo Manojlović izmenu odredbe kojom blokade postaju krivično delo naziva "Rio Tinto odredbom".

"Ideja je da građani koji štite ustavni poredak na ulici, boreći se protiv korupcije i policijske brutalnosti i zalažući se za demoktratiju i vladavinu prava na ovaj način prestanu to da čine i da jednom korupmiranom režimu omoguće da nastavi okupaciju institucija. Ali mimo onoga što će stajati na papiru, mnogo je bitnije ono što je u realnosti, a mi na ulici vidimo građane koji su u stanju da odbrane ustavni poredak i oni su njegova poslednja linija odbrane", navodi Manojlović.

S druge strane, na prvoj liniji odbrane režima nalazi se takozvani Ćacilend, pa ako se novi Krivični zakonik bude jednako primenjivao prema svima i ako u zatvor bude išao svako ko na saobraćajnicama postavlja prepreke - onda bi u zatvor moglo da završi kompletno rukovodstvo SNS pod čijom je ingerencijom ova šatorska naseobina nastala, ali i predsednik države kao njen nalogodavac - jer kud ćete veću prepreku na ulici od šatora i betonskih ograda kojima se duže od pola godine blokira centar grada.