Predsednik Rusije Vladimir Putin uputio je poziv srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću da na jesen prisustvuje samitu grupe BRIKS. Prva Vučićeva reakcija bila da baš tada "ima važne goste iz inostranstva", a svoj stav je dan kasnije ublaži i poručio - "videću". Diplomata Srećko Đukić za N1 kaže da je računao na to da će se Vučić predomisliti i da će pasti Putinu na noge, jer je ruski faktor veliki. Smatra i da se u događajima na Kosovu prepoznaje ruski uticaj, kao i da Rusiju uznemirava srpski zaokret od ruskog vazduhoplovstva.
Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin se ranije ove sedmice sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Vladivostoku, na marginama Istočnog ekonomskog foruma. Tada je Vulin rekao da Srbija koju vodi Aleksandar Vučić nikada neće postati članica NATO, nikada neće uvesti sankcije Rusiji i nikad neće dozvoliti da se sa njene teritorije sprovode bilo kakve antiruske akcije.
Ruski predsednik je tokom ovog sastanka rekao da Moskva očekuje da predsednik Srbije Aleksandar Vučić dođe na jesen u ruski grad Kazanj, na samit grupe BRIKS. Vučićeva prva rekacija na ovaj poziv je bila da ne može jer „ima važne goste iz inostranstva“, da bi potom ublažio izjavu, rekavši da sastanak nije niti odbio, niti prihvatio već da će „videti“.
„Putinu bitno da Vučić ode u Kazanj, to će biti kao šlag na torti“
Diplomata Srećko Đukić za portal N1 kaže da je računao na to da će predsednik svoju izjavu da promeni, jer je ruski faktor u Srbiji isuviše veliki.
„Ja sam odmah računao da Vučić, iako je odbio u prvom momentu poziv, da će se predomisliti. Putin i Rusija su isuviše važni za Vučića, ne samo na spoljnom planu, već i na unutrašnjem planu. Teško bi to razumeo njegov izborni korpus i proruski deo srpskih građana, a mi znamo da je on većina. Teško bi on (proruski korupus građana, prim. N1) razumeo da Vučić tako olako, s nogu, odbija poziv Putina. Mislio sam, i još uvek mislim, da će on debelo razmisliti o tome“, smatra Đukić.
Kako navodi, Vulinov poziv je za Vučića „jedan veliki kesten“, koji on ne može tako lako da „ispusti iz ruku“.
„Ako mene neko pita koja će biti konačna odluka Vučića, pre bih rekao da će on još kako otići u Kazanj Putinu na noge, nego što će se odreći tok poziva. I to sve uprkos činjenici da se on debelo obećao Zapadu, Makronu i Šolcu i Vašingtonu. Ruski faktor kod Vučića i njegovih političkih istomišljenika je ključan, jer to je onaj korpus koji predstavlja vodeći, većinski, antizapadni deo srpskog stanovništva“, dodaje on.
Na pitanje N1 kako vidi Putinove poruke sa Vučiću sa sastanka sa Vulinom – da ga očekuje u Kazanju, da se međuvladina komisija nije sastala dve godine, da je trgovinska razmena u padu i da gasni sporazum ističe u martu 2025, Đukić kaže – poenta prijema Vulina nije da bi mu sapštio sve ove informacije, već nešto drugo.
„Putin je pokušao da tu bude načelan i u tome je uspeo. Međutim, poenta prijema Vulina kod Putina nije u tome da bi Putin to saopštio Vulinu. Zna on to i bez Putinovih reči. Poenta je da on ‘privede’ Aleksandra Vučića u Kazanj, jer dolazak predsednika Republike Srbije u Kazanj je krupno, ključno pitanje prestiža samog Vladimira Putina. On je pokušao da objani poziciju Vučića, ali očito da tu poziciju Putin nije prihvatio, jer je rekao da on hoće da vidi Vučića u Kazanju. To mu je jako bitno, jer bi to bila jedna evropska zemlja i kandidat za članstvo u Evropsku uniju i to bi izgledalo kao šlag na torti“, objašnjava sagovornik N1.
„Srbija i Hrvatska prave zaokret od ruske tehnologije – to Rusiju uznemirava“
Diplomata kaže da se akumiliralo dosta tema u srpsko-ruskim odnosima, koje, kako navodi, ne mogu tek tako lako da se reše i za koje Moskva traži debela obrazloženja – neke od njih su kupovina rafala i napuštanje ruske tehnologije u ratnom vazduhoplovstvu Srbije. Kaže da Srbija, ali i Hrvatska, prave veliki zaokret u ovom smislu.
Naime, Srbija je prilikom posete francuskog predsednika Emanuel Makrona, potpisala ugovor za kupovinu novih 12 “rafala” vredan 2,7 milijardi evra. Sa druge strane, Hrvatska je potpisala ugovor sa Francuskom 2021. godine o kupovini 12 polovnih “rafala” vredan 999 miliona evra.
„Samo jedan kratak period posle Drugog svetskog rata naše ratno vazduhoplovstvo je bilo snabdeveno američkim i zapadnim avionima. Onda je negde 60-ih godina Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo prešlo na rusku tehniku i tehnologiju, što uključuje Srbiju, ali i većinu jugoslovenskih republika. Danas već vidimo da se ne samo Srbija, već i Hrvatska okrenula od ruskih aviona. To je gubitak jednog velikog i važnog tržišta, kaoi i jedne strateške tačke na koju je Rusija decenijama računala“, dodaje Đukić.
Tu su, naravno, kako kaže, i druga pitanja – pitanje litijuma, kao i pitanje energije tj. gasa i nafte. Ova pitanja, navodi, godinama nisu razmatrana na najvišim nivoima i zato postoji šansa da su izmenile pozicije i Srbije i Rusije.
„Rusija svoju poziciju javno ne saopštava. To je jedan načelan stav. Ali, kada se budu otvorili pregovori o svakoj od ovih tema – od vojne opreme i naoružanja, preko litijuma, do energije, Rusija će saopštiti svoje stavove i oni sigurno neće biti isti oni od pre pet, šest godina. Rusija danas i Rusija pre pet, šest godina nije ista, a Srbije je već saopštila svoje poglede što se tiče naoružanja i vojne opreme, a posebno avijacije. To Rusiju sigurno uznemirava“, smatra naš sagovornik.
„Iza događaja, koje Priština povlači, stoji Rusija“
Diplomata Đukić je stava da, ako se pažljivo pogleda šta se dešava na Kosovu, prepoznaje se ruski rukopis.
„Ako se pažjivo posmatra šta se dešava na Kosovu, vidi se, i prepoznaje se da iza toga stoji u ruski rukopis. Rusi se već druže vreme oko Kosova ne izjašnjavaju. Njihove pozicije nisu jasne, a postoje tvrđenja da iza niza događaja ovih događaja, koje Priština na čelu sa Kurtijem povlači, stoji Rusija. Rusija vuče konce na Kosovu i Metohiji. To treba imati u vidu, jer Rusija ima jako prisustvo na KiM. To naša javnost ne zna, ili neće da zna, a i mediji o tome ne izveštavaju“, objašnjava za N1.
Rusija, ističe, pažjivo prati šta se dešava na Kosovu i tako prilagođava svoje stavove.
„Rusija ima veliku kancelariju, ambasadu iz Beograda sa brojnim diplomatskim osobljem, koje drži čvrsto diplomatske kontakte sa vlastima u Prištini. Rusija pažljivo prati šta se dešava na KiM i tako prilagođava svoje stavove. Nigde nije obećala da neće promeniti stav što se tiče Kosova. Prema tome, sve je podložno preispitivanju, pa i ruski stav što se tiče Kosova i njegove nezavisnosti tj. članstva u Ujedinjenim nacijama“, zaključuje.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare