Dr Đurić: Apelovati na vlast da se kompletno učine dostupnim podaci o pandemiji

Vesti 01. avg 202219:04 > 19:13 5 komentara

Epidemiolog Petar Đurić kaže da "dve i po godine od početka pandemije u Srbiji mi gotovo ništa ne znamo o samoj pandemiji". Navodi da su mere i preporuke blage i da se svode na ličnu odgovornost, što nije dobro.

„Podaci koji se saopštavaju javnosti od zdravstvenih vlasti i vlasti uopšte, ne dozvoljavaju nam da razumemo dosadašnji tok pandemije u potpunosti ni sadašnje stanje pandemije ni da pravimo odgovarajuće procene za budućnost“, naglašava Đurić. Kaže da štura saopštenja ograničavaju značajno donošenje nekih zaključaka.

Đurić dodaje da treba da se apeluje – i to sami zdravstveni radnici i novinari – na vlast i na javnozdravstvene vlasti „da se transparetno i kompletno i potpuno učine dostupnim podaci o pandemiji“.

Pročitajte još:

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek izjavio je danas da su, nakon povećanja broja inficiranih koronavirusom na dnevnom nivou, kapaciteti kovid bolnica popunjeni do 35 odsto. Đerlek je za RTS izjavio da je u bolnici u Batajnici smešteno 260 pacijanata, u kovid bolnici u Novom Sadu 155, u Кruševcu 154, a da je deo pacijenata smešten u VMC „Кaraburma“.

Đurić, govoreći o sada dominantnom soju koronavirusa, kaže da se u poslednjoj nedelji u Evropi kod više od 90 odsto svih slučajeva kod kojih je urađena adekvatna laboratorijska dijagnostika pokazalo da je infekcija izazvana podvarijantom omikron virusa BA4 i BA5.

Epidemiolog navodi da je relativno kratko vreme prošlo da bi se došlo do zaključaka o karakteristikama ovih podvarijanata, ali da na osnovu dostupnih podataka, osnovne karakteristike za koje se pretpostavlja da se vezuju za ove dve podvarijante su – lakše prenošenje u populaciji nego što je to bio slučaj sa prethodnim sojevima i da klinička slika nije teža u odnosu na varijante omikrona koje su bile dominantne prethodnih meseci.

Kad kažemo da se neka varijatna prenosi lakše u odnosu na prethodne, govorimo o iskustvima ili merenjima da je u nekom kolektivu, zajednici ili porodici izmereno da je jedna osoba, u određenom periodu, zarazila određeni broj svojih kontakata, ali prenoseći to na svakodnevni život, to „relativno malo znači“, navodi sagovornik N1. U praktičnom životu to ne znači da neka osoba koja boravi u određenom prostoru ima veće ili manje šanse da se zarazi u odnosu na prethodnih pola godine ili godinu, već postoji čitav niz različitih karakteristika koji dovode pojedinca u rizik da bude izložen zarazi i da se zarazi ili ne, navodi dr Đurić.

Ukazuje na to da podaci uglavnom dolaze iz zemalja sa razvijenim zdravstvenim sistemom, sa razvijenim epidemiološkim nadzorom i istraživanjima i praćenjem slučajeva i njihovih karakteristika. U tim zemljama je obuhvat vakcinacijom znatno viši nego u Srbiji i ne možemo uvek praviti bukvalne analogije i reći da će ono što se pokazalo u zemljama zapadne Evrope i severne Amerike biti identično u Srbiji, naglašava gost Dana uživo. On navodi da je u takvim zemljama obuhvat trećom i drugom dozom vakcine značajan i visok, pa to dovodi do toga da je mogućnost zaražavanja i obolevanja u težem obliku i umiranja i od ovih novih varijanti – znatno manji nego u populacijama gde postoji nizak nivo vakcinacije.

Kako dodaje, ono što je specifično za nove varijante, a što s jedne strane izaziva i zabrinutost, je činjenica da one na neki način zaobilaze imunitet koji je bio postignut – vakcinacijom ili prethodnom infekcijom.

Đurić navodi da rizik od zaražavanja zavisi od karakteristike samog virusa, vakcinalnog statusa i momenta kada je primljena poslednja doza vakcine, ali i individualnih mera koje jedna osoba praktikuje ili koju praktikuju ostali u njenoj zajednici.

Preporuke i mere koje postoje u Srbiji su blage i svode se na ličnu odgovornost, što nije dobro i prevencija se ne može svoditi isključivo na ličnu odgovornost, ističe gost Dana uživo.

Ali, kako navodi, ono što građani mogu da urade je da prate naučne informacije koliko je to moguće i koliko im je dostupno i da budu svesni rizika koji postoji u odgovarajućem momentu. Na ličnom nivou, kako navodi, treba da izbegavaju skupove sa velikim brojem ljudi, gde je nemoguće da se održi distanca, naročito ako se dešavaju u zatvorenom prostoru, a kad ne mogu da se izbegnu – koristiti masku i apelovati na druge da ih koriste.

Navodi da je poražavajuće to što u Srbiji postoji stigmatizacija upotrebe maske, konstatujući da se veliki broj ljudi usteže da ih koristi zbog pritiska okoline.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare