Đurić: Bespredmetno brojati talase pandemije, potrebno posmatrati tok i dinamiku

Vesti 11. jul 202218:31 > 18:39 3 komentara
Reuters/Stephane Mahe (ilustracija)

Epidemiolog Predrag Đurić rekao je gostujući u Danu uživo N1 da nema potrebe raspravljati u kom smo talasu pandamije koronavirusa. "Kontinuirano razmišljamo o pandemiji kao i pre dve i po godine, virus je veoma evoluirao, mislim da je bespredmentno brojati i određivati se prema talasu, potrebno je da se posmatra tok pandemije i dinamika koja je pristuna i koja se može očekivati", rekao je Đurić.

Napominje da je neophodno drugačije posmatrati pandemiju, da jedan od problema nije više, kao nekada, visok broj teških slučajeva i broj umrlih te da se očekuje da su zdravstveni sistemi iznašli način kako da se amortizuje povećan broj obolelih.

„Ono što ostaje su nepoznanice kako će teći pandemija, nepredvidiva je i ne možemo da kažemo šta će biti za dve nedelje, to je posledica samog virusa, novih varijanata, potrebno je da prođe nekoliko meseci da upoznamo karakteristike, imali smo sreću da nove varijante nisu ostavljale teške posledice, a to je posledica vakcinacije i imuniteta prirodnim putem, drugi razlog – čak ni zemlje sa razvijenim sistemima ne mogu precizno da prave prognoze. Dve i po godine nemamo ni minimalan set informacija, čini se da je to opredeljenje da uskraćuju javnosti informacije da bolje razumemo stanje i da možemo sigurnije da predvidimo naredne korake, bez toga možemo samo da nagađamo“, kaže epidemiolog.

Povezane vesti:

Sagovornik N1 kaže da, zbog nedostatka informacija, možemo da posmatramo podatke samo tamo gde postoji laboratorijski nadzor.

„U Evropi je 70-75 odsto BA4, BA5, dok jednu četvrtinu svih slučajeva čine druge podvarijante omikrona. Pominje se da se radi o blagim slikama, posle dve i po godine postignut je visok obuhvat vakcinacije, mnogi građani su revakcinicani, postoji određeni imunitet, za dve i po godine mnogi su se i zarazili i stekli imunitet, postavlja se pitanje da li je blaža slika koja se javljala u poslednjih šest meseci posledica delimično stečenog imuniteta ili je to stvarno u prirodi ovih sojeva. Potreban je oprez, pravimo analogije sa zapadnim zemljama, u Srbiji su te analogije nekada rizične, kod nas je obuhvat mnogo manji“, ocenio je on.

Đurić je kazao da nema definitivnog odgovora na ključno pitanje da li i kada primiti četvrtu i petu dozu vakcine i dodaje da, na žalost, ni sam nema odgovor na to pitanje.

„Postoje različite preporuke, jedne iz SAS da svi od 50 godina treba da se vackinišu četvrtom dozom, EU ukazuje za potrebom prvenstveno za one od 80 godina. Razlog je što nemamo dovoljno podataka, uglavnom iskustva dolaze iz Izraela, savet je da se prate preporuke međunarodnih i domaćih tela i da ih slede. Ono što može da postane upitno je činjenica da se može očekivati da nova vakcina zahteva određeno vreme od poslednje doze“, zaključio je Predrag Đurić.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare