Đurić: Krizni štab kao debatni klub i rijaliti, moguće primeniti niz drugih mera

Vesti 13. mar 202112:17 > 12:22 6 komentara

Epidemiolog Predrag Đurić izjavio je da postoji čitav dijapazon mera koje bi mogle da se primene između policijskog časa i vikend zatvaranja koja predlaže Krizni štab, ali ocenjuje da mere koje je do sada određivalo to telo imaju prvenstveno marketinški efekat. Neophodno je imati javni konsenzus oko strategije upravljanja borbe protiv pandemije, druga stvar je samo upravljanje pandemijom i treća - transparentnost informacija, kaže. "U ovakvoj situaciji, to bi moralo brzo i momentalno da se sprovede, ako se kaže zatvaranje - ne zatvaranje ljudi nego zatvaranje privrednih i društvenih subjekata, a građane bi trebalo podsticati da provode što više vremena napolju i da budu aktivni", rekao je Đurić.

Počeo bih time da je neophodno imati javni konsenzus oko strategije upravljanja borbe protiv pandemije – odrediti koji je prihvatljiv broj hospitalizacija da zdravstveni sistem može da funkcioniše i kada su druge bolesti u pitanju, pa kada imamo cilj – dalje razmišljamo o merama koje mogu do tog cilja da nas dovedu.

Druga stvar je upravljanje pandemijom, kojom, kako mu se čini, Krizni štab ne upravlja i više je kao debatno telo jer ne znamo ko donosi odluke, niti s kojim ciljevima…Treće – transparentost, da možemo da razumemo kakva je pandemija kod nas, da svi podaci budu pravovremeno javno dostupni, rekao je Đurić za N1.

Ocenio je da se vikend mere, kao i mere koje poslednjih meseci predlaže Krizni štab, mogu tumačiti na dva načina – prvi je da ne postoji strategija ili plan, ciljevi i vizija pa da se mere donose ad hoc, a druga mogućnost je da postoji neka strategija i plan odgovora na pandemiju, a da mi građani nismo s tim upoznati.

povezane vesti

Đurić kaže da mu se čini da je odgovor na pandemiju dvojak – da je s jedne strane propagandno marketinški, gde se „osnovni cilj ostvaruje kroz takmičarski pristup gde je dominantno da je pad BDP-a najmanji u regionu ili Evropi, a broj vakcinicija najveći i broj respiratora najveći“.

„A sa druge, medicinske strane, čini mi se da je cilj da se prvo kroz zatvaranje, pa kroz ograničenje kontakata a sad i vakcinacijom, da se najstariji i najugroženiji zaštite od infekcije, a da se kod radno aktivnog stanovništva i mladih prirodnim inficiranjem postigne odgovarajući kolektivni imunitet“, navodi Đurić.

„U oba slučaja, mere imaju prvenstveno marketinški efekat i ne bih se usudio da tvrdim da postoji vizija šta ovakvim merama uopšte može da se postigne“, navodi Đurić.

On naglašava da je od samog starta postavka Kriznog šaba nedelotvorna i da postoji konfrontacija njegovog medicinskog i nemedicinskog dela, pa javnost navija za jednu ili drugu stranu.

„Mi danas viđamo da tu postoji kao neki debatni klub gde medicinski deo nema tu političku snagu i uvek on mora da popušta…Pre to vidim kao neki oblik rijalitija nego nešto što ima stručnu težinu“, kaže.

Đurić kaže i da ne postoji idealan recept za borbu protiv koronavirusa, ali da postoje mere od starta koje se predlažu od strane stručnjaka i koje su u drugim zemljama primenjene. „One se sve manje više svode na nekoliko pravaca, a jedan od osnovnih, koji preporučuje i SZO je testirati što više, pratiti što više kontakata i na taj način obuzdati epidemiju dok vakcina ne bude svim dostupna“, navodi Đurić.

U isto vreme, ako to nije delotvorno, pribegava se ograničenju kontakata kroz zatvaranje privrednih i društava subjekata gde ljudi i ostvaruju najviše kontakata, a ne zatvaranju ljudi, dok se ne dostigne kolektivni imunitet, kaže.

On navodi i da je kod nas 10 odsto ljudi koji su primili obe doze vakcine, a da je to zapravo pet ili šest odsto, jer neki još nemaju imunitet zato što nije prošlo dovoljno vremena od druge doze, te da je to vrlo malo.

Kaže i da nije realno da se govori o kolektivnom imunitetu stvorenom vakcinom, jer vakcinacijom nisu obuhvaćeni mlađi od 18 godina, kao ni ljudi kod kojih je ona kontraindikovana jer imaju neke bolesti, a postoji i podatak iz medija da 40 odsto građana ne želi da primi vakcinu.

„Možda je jedan od vidova strategije da se dođe do kolektivnog imuniteta dvojako vakcinacijom a drugi kroz prirodno inficiranje, a taj scenario je prilično rizičan zbog nepoznanica koje postoje oko virusa, da li će se pojaviti novi sojevi na koje vakcine slabije deluju, ali i nepoznanica oko toga koliko traje imunitet nakon vakcine. Takav scenario ne deluje realno“, kaže.

Đurić navodi da vakcinisanje ima smila da se zaštite oni koji su najugroženiji, a do suzbijanja pandemije su neophodne kombinacije različitih mera, individualnih i mera okrenutih prema zajednici.

„Da ne budem pogrešno shvaćen, vakcina jeste najdelotvornija mera protiv pandemije, i sigurno će kroz vreme njeni efekti biti veći ali se bojim zbog nepoznanica oko trajanja imuniteta, mogućnosti da vakcinisani prenose virus, mislim da nije dovoljno odgovorno pouzdati se iskljuučivo u vakcinaciju, zanemarujući druge mere“, rekao je Đurić.

On je ukazao i da je po broju pozitivnih testova, što je jedan od najbitnijih i najzbunjujućih podataka, po podacima koje je gledao za 8. mart, Srbija bila treća u svetu nakon Paragvaja i DR Konga.

Podsetio je da znamo da se u Srbiji odustalo od masovnog praćenja kontakata i testiranja asimptomatskih slučajeva, a da razvijene evropske zemlje to i dalje rade.

Naglasio je da bi trebalo omogućiti i u državnim i u privatnim ustanovama PCR testiranje uz minimalnu cenu. „Zašto se to ne radi teško je dati odgovor, ako postoje te prakse svuda u svetu, moguće je da ne postoji želja da se tako nešto uradi“, kaže Đurić.

Istakao je da se, dok je u Srbiji svaki četvrti testirani pozitivan, te brojke kreću ispod jedan u Britaniji, Finskoj ili Danskoj, a u Nemačkoj oko šest odsto.

Na pitanje da li da strepe građani koji su primili Astrazenekinu vakcinu, a povuklo je osam država zbog teških reakcija i smrtnih slučajeva, on navodi da podaci koji su dostupni ne ukazuju na uzročno- posledičnu vezu vakcinacije i ovih događaja.

Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare