Sindikat sudske vlasti zatražio je da se odmah povuku sva tri predloga sistemskih zakona iz oblasti pravosuđa i da se otvori sveobuhvatna javna rasprava, pre nego što se ponovo upute u parlamentarnu proceduru.

Reč je, kako navodi naš sagovornik, o "nastavku Mrdićevih zakona".

"Ovoga puta nije Mrdić predložio te zakone, ali vidimo da je on na javnim slušanjima. Predlagač je Vlada. Imamo jedan centralni matični zakon koji se menja potpuno i imamo propratne zakone koji prate tu intenciju koja se želela postići tim zakonom o Pravosudnoj akademiji - to je izmena Zakona o sudovima i sudijama, i izmena Zakona o javnom tužilaštvu", objašnjava Đurić.

Govoreći o tome šta te izmene donose, kaže:

"Potpuno se menja sistem - na koji će način u budućnosti u Srbiji biti birane sudije i tužioci. Uvodi se novi, koji je različit od onog što danas imamo."

Kako se sudije i tužioci danas biraju?

Danas se sudije biraju iz kadrovske baze - to su sudijski pomoćnici zaposleni u sudovima. Pravo na izbor imaju svi koji su položili pravosudni ispit, imaju određeni broj godina, broj godina rada u struci, završen pravni fakultet. Takođe, dodaje, mogu da konkurišu i oni koji imaju advokatsko i profesorsko iskustvo.

Sudije i tužioce su izglasavani od pravosudnih tela u Skupštili, a sada se pravi još jedan, uži levak, kaže naš sagovornik.

"Dakle, samo kandidati koji prođu kroz Pravosudnu akademiju mogu da postanu sudije i tužioci i time se vezuju ruke pravosudnim savetima koji potpuno gube ulogu jer, ako vama Pravosudna akademija šalje kandidate između kojih vi posle treba da birate, tu je u stvari napravljen prethodni izbor. I Pravosudna akademija se pravi u jednu mašinu za potvrdu tuđeg izbora", naglašava.

Napominje i da se javna rasprava i debata o tome odbija u "strahu od argumenata".

Zbog čega je sporna Pravosudna akademija?

Kaže da je najproblematičnije to što Pravosudna akademija ne može da pruži dovolјnih kandidata da bi potrebe koje sudovi i tužioci imaju podmirila.

Pribojava se, kaže, da će izborom sudija i tužilaca u Pravosudnoj akademiji, biti napravljen "uži levak za propust podobnih kandidata".

"I sve je skoncentrisano na jedan mali broj ljudi tamo u Pravosudnoj akademiji, gde i dalje sede predstavnici izvršne vlasti", naglašava.

Postoje, navodi, i dva mišljenja Venecijanske komisije kojima je istaknuto da je proces donošenja novog zakona o Pravosudnoj akademiji još uvek u ranoj fazi.

"Ovo je još možda i ozbiljnije, Mrdićevi zakoni su nekako neposrednije pogađali pravosuđe, ali ovo pogađa dalekosežnije", dodaje.

Zaključuje i da kada je reč o ovom pitanju, ne očekuju mnogo ni od Ustavnog suda.

Paljenje automobila tužiocu u Valjevu

Odlaganje sednice Visokog saveta tužilaštva (VST) zbog nedostatka kvoruma, a na kojoj je trebalo da se raspravlja o paljenju vozila tužioca Vukašina Vujičića u Valjevu, naš sagovornik vidi kao "vrlo zabrinjavajuću situaciju". Podsetio da je na događaj od pre osam meseci kada je sličan događaj zabeležen u Subotici.

"Ono što je važno jeste atmosfera u kojoj se to desilo. Tom napadu su prethodili tabloidni napadi režimskih medija na tog tužioca. Takođe, slične veze su se mogle povući i u slučaju koji se dogodio u Subotici", dodaje.

Kaže i da je osuda od VST-a stigla tek nakon četiri dana od dana kada je automobil zapaljen i da je to "jedna od lošijih poruka".

Navodi i da sednici VST-a nije prisustvovao ni ministar pravde Nenad Vujić koji svoje odsustvo nije obrazložio.