Do danas nije utvrđena sudbina 9.876 osoba nestalih tokom ratova u bivšoj SFRJ

Po podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, tokom ratova devedesetih u bivšoj SFRJ nestalo je više od 35.000 osoba, a od avgusta 2021. godine pronađeni su i identifikovani posmrtni ostaci 102 osobe što je, kako je rečeno, tek jedan odsto svih ljudi koji se vode kao nestali.
Predsednik vladine Komisije za nestala lica Veljko Odalović ocenio je da rezultati regionalne saradnje u toj oblasti u prethodne dve godine "nisu zadovoljavajući" i optužio Hrvatsku i vlasti u Prištini da "praktično" odbijaju saradnju.

"Ako konstatujemo da je za godinu dana tek stotinak slučajeva rešeno, onda tom dinamikom niko od nas ne bi dočekao rešavanje sudbine nestalih", naveo je Odalović.

On je kazao da Hrvatska "uporno ignoriše činjenicu" da 36 grobnih mesta sa telima Srba, koje po njegovim rečima priznaje i sam Zagreb, još nije ekshumirano.

"Kolege iz Hrvatske već dve godine odbijaju bilo kakve sastanke. Priština godinu i po dana odbija sve naše pozive i apele da zakaže sastanak, kako bi nekim porodicama nestalih dali odgovore. I tu stoji desetak i više zahteva sa lokacijama i informacijama o potencijalnim mestima sahranjivanja", kazao je predsednik Komisije za nestala lica.

Odalović je dodao da "nema zahteva" iz regiona po kom Beograd nije postupio.

"Po našim podacima, prošle godine je pronađeno i identifikovano šest tela kosovskih Albanaca u severnom delu Kosovske Mitrovice. Tela 924 Albanca smo našli u izmeštenim grobnicama u centralnoj Srbiji. Rekama su iz BiH i Hrvatske doplovila u Srbiju 463 tela koja su tada bila sahranjena kao NN lica, da bismo potom u prisustvu predstavnika te dve zemlje ekshumirali i više od 300 identifikovali", naveo je Odalović.

Pozvao je ostale u regionu da se "odgovorno ponašaju" i da pokušaju da izbegnu politizaciju procesa rešavanja sudbine nestalih lica.

Predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije Duško Čelić ocenio je da nedostaje institucionalna podrška države naporima porodica da reše sudbine nestalih.

"Nestale nisu zaboravile porodice, kumovi, prijatelji, ali koliko naše društvo pamti tragedije hiljada porodica koje su posle ratova devedesetih našle utočište u Srbiji? Prethodnih godina beležimo napredak u pogledu kulture sećanja, ali to ne znači da društvo sistematski i trajno neguje kulturu sećanja", naveo je Čelić.

Upitao je zašto Srbija, "jedina u regionu", nije sistematski rešila pitanja vezana za nestala lica i priznala pravo članova njihovih porodica na satisfakciju i "posebnu podršku".

"Zašto se Dan nestalih ne obeležava uz podršku države? Koliko ljudi zna da veliku socijalnu grupu u Srbiji čine porodice prognanih koje su izgubile nekog od svojih najmilijih i tragaju za istinom o sudbini nestalih?", upitao je Čelić.

Najavio je da će Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije zatražiti "deblokadu" rada Radne grupe za izradu nacrta zakona o nestalim licima i okončanje postupka usvajanja tog akta do kraja godine.

Šefica UNMIK: Pravo je porodica da znaju istinu o nestalima

Specijalna predstavnica generalnog sekretara (SPGS) i šefica UNMIK-a Karolin Ziade ocenila je danas da je pravo porodica da znaju istinu o nestalima i da to pravo ne treba politizovati.

U saopštenju UNMIK-a povodom Medjunarodnog dana nestalih, ponavlja se posvećenost da podrži napore na rasvetljavanju sudbine svih osoba koje se još uvek vode kao nestale na Kosovu.

Ziade je pozvala na nastavak saradnje u okviru Radne grupe Beograda i Prištine za nestala lica, u vezi sa događajima na Kosovu, kojom predsedava Međunarodni komitet Crvenog krsta i ostaje centralni mehanizam koji je omogućio rešavanje značajnog broja slučajeva od njegovog osnivanja 2004. godine.

"UNMIK nastavlja da se zalaže za prava porodica u vezi sa sudbinom njihovih najmilijih. Saradnja između Prištine i Beograda je ključna za napredak u pitanjima nestalih lica i za podsticanje pomirenja i izgradnje poverenja izmedju svih zajednica na Kosovu", rekla je ona.

One je ohrabrila Prištinu i Beograd da nastave sa dijalogom uz posredstvo EU, kako bi se krenulo napred po pitanju nestalih osoba.

Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta na Kosovu se nestalima smatra 1.621 osoba, 1.358 muškaraca i 263 žene.

Osmani i Kurti: Nestale osobe ostaju otvorena rana za Kosovo

Predsednica Kosova Vjosa Osmani i premijer Aljbin Kurti saglasni su da nestale osobe ostaju otvorena rana za Kosovo.

Povodom Međunarodnog dana nestalih, Osmani i Kurti su odali počast i položili cveće na spomen obeležje posvećeno nestalima u nasilju tokom rata na Kosovu.

"Oni su naš kolektivni bol i sećanje. Oni su dokaz pokušaja srpskog genocidnog režima da nas istrebi. Pre svega, oni su taoci naše slobode, pa je rasvetljavanje njihove sudbine svakodnevna obaveza", kazala je ona.

Dodala je da ne može biti trajnog mira bez rasvetljavanja sudbine onih koji su nasilno nestali u poslednjem ratu na Kosovu.

"Posvećeni smo i odlučni da njihova sudbina bude otkrivena, istina i pravda će pobediti", kazala je Osmani nakon polaganja cveća.

Kurti je izjavio da je vlada Kosova posvćena otkrivanju istine o 1.617 ljudi, čija je sudbina nepoznata.

"Među njima ogromna većina su Albanci, ali ima i onih koji nisu Albanci, zalažemo se za rasvetljavanje sudbine svih, bez obzira na etničku pripadnost", naveo je Kurti.