Dobar rod šljive u Valjevu, proizvođači nezadovoljni otkupnim cenama

Jovan Milinković iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Valjevu kaže da je rod iznad proseka, odnosno iznad očekivanog, i da ovakav rod nismo imali još od 2009. godine.

"Trebalo je da prodje više od 15 godina da ponovo dočekamo ovakvu godinu. Šljiva je rodila svuda, i u ravničarskom i u našim brdskim krajevima, a štete od elementarnih nepogoda bile su minimalne", navodi Milinković.

On kaže da se očekivalo da će berba biti bar još nedelju dana kasnije, medjutim, toplo vreme je dovelo do toga da šljiva naglo počne da sazreva.

"Sadržaj šećera sada veoma brzo raste. Plodovi dobijaju boju i kvalitet je vrhunski. Imali smo dovoljno padavina pred berbu i u kasnijoj vegetaciji, tako da i u voćnacima u kojima nisu primenjivali punu agrotehniku, ukoliko nisu mnogo prerodili, kvalitet biti izuzetan", kaže Jovan Milinković, stručnjak iz oblasti voćarstva.

Ipak, zbog niskih otkupnih cena proizvodjači od dobrog roda više imaju razloga za brigu nego za zadovoljstvo. Čačanska lepotica otkupljuje se po ceni od 20 do 30 dinara za kilogram, a ta cena po svedočenju poljoprivrednika ne pokriva troškove proizvodnje.

Dejan Mojsilović iz Gole Glave pod šljivom ima oko hektar i po i ove godine ostvario je prihod od 5 tona, zadovoljan je prinosom, ali ne i otkupnom cenom.

"Sve ispod 50 dinara za kilogram šljive je neprihvatljivo. Poskupeli su radna snaga, djubrivo, hemija, gorivo. Ja sam svoju šljivu dao po 30 dinara, neki proizvodjači su davli i za 25, pa i 20 dinara. Prošle godine sam šljivu predavao za 85 dinara za kilogram, znači sada je za 60 dinara pala cena", kaže Mojsilović.

Predstojeća berba i prodaja stenleja, šljive koja većim delom ide u preradu i na sušenje, se čeka sa neizvesnošću jer cena još uvek nije poznata. Proizvodjači se nadaju višoj ceni od 30 dinara za kilogram ove šljive.

Stručnjak za voćarstvo Jovan Milinković smatra da bi najveći deo roda mogao da završi u rakiji zbog ograničenih kapaciteta sušara i kapaciteta za druge vidove prerade.

"Bojim se da će najveći deo roda biti preradjen u rakiju. Medjutim, treba te plodove sakupiti, obezbediti sudove gde da se smesti rod, izvršiti fermetaciju i onda sve to neko mora da ispeče. Ako imamo velike količine, a nemamo razradjen sistem plasmana, ugovorene količine i sigurno tržište, onda se postavlja pitanje da li će proizvodjač imati ekonomsku računicu da šljivu bere", upozorava Milinković.

Samo Podgorina broji prko milion stabala šljive. Ovaj voćarski kraj se prostire na preko 2.500 hektara i predstavlja vodeći centar šljivarske proizvodnje i izvoza suve šljive u Srbiji.