Dok građani saniraju štetu, Šapić "ne bi čačkao Boga": Da li je baš sve viša sila i gde je odgovornost Beograda?

Tek poneko oboreno drvo pored puta, pokidano granje ili voda koja nema gde da ode - podsetnici su potopa koji nas je zadesio.

U odnosu na urbanije delove prestonice, na njenim obodima vidljiviji su tragovi sile prirode.
"Mnogo mi je vode ušlo u kuću. Vetar kada je bio onaj mi je oborio prozor, ovo staklo se polupalo. Isto plafon mi je pao od kiše gore. Ne znamo moja porodica i ja gde ćemo i šta ćemo. Ne znam kome da se obratim više", kaže Milosav Radovanović, meštanin Ripnja.

Onaj kome bi Radovanović trebalo da može da se obrati, nabraja razloge zbog kojih je Beograd juče bio pod vodom: neuobičajena količina kiše, viša sila, kanalizacione cevi su preuske, a šahtovi začepljeni granama i lišćem.

Rešenje ne nudi, umesto toga deli savete sugrađanima.

"Moramo da prihvatimo, kao što sam rekao, novonasatale vremenske okolnosti koje postaju sastavni deo naše klime i da počnemo da osiguravamo i naša vozila i naša ostala dobra jer to je jedini način da se od ovoga zaštitimo", izjavio je Aleksandar Šapić, gradonačelnik Beograda.

"Možemo, recimo, da ukažemo kako je to jedna bezobrazna i bahata izjava u kojoj je jasno da on prebacuje krivicu na građane - pa platite osiguranje. Čoveče, reši kanalizaciju, očisti slivnike, uloži u to da postoji kanalizacija kišna i ova druga jer 40 odsto ljudi nema kanalizaciju", smatra Radomir Lazović iz "Zeleno-levog fronta".
Nemaju kanalizaciju, ali ni garanciju da će štetu da napalate bez osiguranja, objašnjavaju u Udruženju osiguravača Srbije.

"Jedino, osiguravajuća društva na osnovu kupljene polise imaju obavezu, nazvaću je tako, da onima koji su pretpreli štetu, štetu i nadoknade. Svi ostali mogu da očekuju, eventualno, humanitarnu pomoć, pomoć države, rođaka, prijatelja ili neku drugu vrstu pomoći", objašnjava Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije.

A da bi se smanjio rizik od buduće štete i da bismo ređe gledali strašne prizore, nešto treba da učine i država i grad, a ne da se mirimo sa situacijom i budemo "realni", kako poziva gradonačelnik.

"Ja tu stvarno, što bi se reklo, ne bih provocirao i čačkao Boga", izjavio je Šapić.

"Očigledno da nešto ne štima kad nas stalno (kiša) iznenadi i kad kukamo isključivo na neku višu silu i na neku božju kaznu koja nas je zatekla", navodi Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije.

Nema potrebe Boga moliti, jer za ovakve probleme, struka zapravo ima planove već decenijama, ali nikako da se sprovedu, a koji predviđaju umerenu betonizaciju grada i više zelenila.

"Imamo prioritete koji nisu vezani za bolji život građana i naravno za ono što je interes, a to je da nemamo ovakve probleme, ali to istovremeno ne donosi nikakve promocije političke", kaže Jovanović.
"Ako se sve asfaltira, voda nema gde da ode. Mi smo propustili priliku da unutrašnja dvorišta koja su postojala u mnogim kvartovima u Beogradu, da parkovske površine iskoristimo za kanalisanje i za takozvano akumulisanje i privremeno retenziranje kišnih voda", navodi Jovan Despotović, hidrolog.

N1: Ali više novca donosi ako neko u unutrašnjem dvorištu napravi još jedan objekat?

"E, pa to je jedna stvar koju politika mora da reguliše", odgovara Despotović.

Do regulacije, nećemo morati u Veneciju turistički, dolaziće nam sama.