Dok vozovi jure, pružni prelazi bez rampi i signalizacije - svaki prelazak može biti poslednji: Država zanemarila železnicu

U zemlji u kojoj se često otvaraju kilometri puta, postoje i mesta koja su zaboravljena.

Tamo su rampe konstantno podignute, a svetlosni znaci konstantno ugašeni – nazire se samo pruga koja preseca put i nada da voz neće naići baš sad.

Jedan od tih puteva vodi ka kući Živice Jankova iz Elemira - koji pre par večeri umalo nije nastradao.

Kompozicija niskog teretnog voza, nepokošeno žbunje i mrak koji ne oprašta grešku.

Samo nekoliko sekundi kaže delilo ga je od tragedije kada je došao do krivine kojom se kretala koompozicija.

Ja sam nju jedva spazio. To su neki niskonoseći vagoni bili u pitanju, verovatno ove kontejnere što nose i skroz su bili nevidljivi. Ja ne znam kako sam se zaustavio, odsekao sam se. Sva je sreća da se sa druge strane puta nalazio autobus koji nosi radnike u neku fabriku, inače bih ja otišao pod vagone”, priča Živica Jankov, meštanin Elemira.

Stručnjaci upozoravaju da je ključna i preglednost - vidik na prugu koju ne zaklanja rastinje.

Vlast uverava da ćemo već avgusta vozom juriti 200 na sat od Novog Sada do Subotice.

A meštani kažu da će i iz voza jasno videti ono na šta vlast žmuri.

"Mi pravimo brze pruge, puteve i ko zna šta, a nismo u stanju da održavamo to malo signalizacije svetlosne ili zvučne, čak ni ova rasveta nije radila to veče", navodi Jankov.

A na drugom prelazu ista priča.

“Treptač nije radio definitivno, s tim što su to noćni uslovi i najverovatnije je tu došlo do prekida napajanja zato što putni prelaz nije osvetljen. U tim slučajevima putni prelaz se treba proglasiti u smetnji do dva sata, posle toga u kvaru”, ukazuje profesor FTN Ilija Tanacković.

I za to postoji pravilo.

"Železnica ima jedan dobar sistem, kada je putni prelaz u kvaru onda se mašinovođi opštim nalogom najavi na kojoj stacionaži je taj putni prelaz, on zaustavlja voz pre tog putnog prelaza, daje signalni znak, uverava se da nema vozila ili da su se sva zaustavila i onda nastavlja vožnju”, kaže Tanacković.

Kažu meštani da nije do mašinovođa, već do sistema, jer ne postoji zakonska odreba koliko dugo voz može biti u kvaru, jer je ovo trebalo da bude samo privremeno rešenje, a ne poslednja stanica poslednjih nekoliko godina.

Redakcija N1 poslala je upit nadležnim institucijama, ali, kao i voz, neizvesno je kada će stići odgovor sa informacijama o ovim prelazima.