Država je spremna da sprovede referendum u okolini Loznice o projektu izgradnje rudnika litijuma kompanije Rio Tinto. To je jedna od ključnih poruka predsednika Vučića, koji je u petak javnost ubeđivao da eksploatacija litijuma donosi ekonomski prosperitet i demografski oporavak. O ekologiji nije mnogo govorio, a ni o detaljima referenduma, koji je od pada Miloševića održan samo jednom, za potvrđivanje novog Ustava. Šta bi bilo realno očekivati od ovog - za sada samo najavljenog referendumskog izjašnjavanja?
„Glas naroda je za nas glas Boga“, naglasio je u svom obraćanju predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
I ako narod kaže da neće pare, napredak i da Srbija iskoristi litijum poput najrazvijenijih zemalja – poštovaće se, kaže Vučić, glas naroda. Suludo je organizovati referendum u ovakvim demokratskim uslovima – tvrde u Podrinjskom antikorupcijskom timu i dodaju da ima još mnogo pitanja.
„Pored, dakle, tih diskutabilnih referendumskih uslova, bilo bi svakako značajno da smo čuli ko bi određivao referendumsko pitanje. Pored toga, pitanje i kako bi se oni sprovodili, na kom delu teritorije. Čuli smo i da bi to bila lokalna zajednica, ali mi isto tako mislimo da je predeo Mačve gotovo ugroženiji nego sama Loznica“, kaže Miroslav Mijatović iz ove organizacije.
Povezane vesti
Referendum je najdemokratskiji izraz volje građana, podseća Marko Vujić sa Fakulteta političkih nauka. Ističe da je ključna stvar informisanje građana i da bez toga referendumi „padaju“ čak i Švajcarskoj – zemlji sa najviše održanih referenduma.
„U tom smislu je vrlo bitno da građani imaju pravu informaciju pre samog referenduma, da budu upoznati sa reperkusijama toga ukoliko na referendumu zaokruže „za“, odnosno „da“ i da te posledice prosto budu njima poznate i da u skladu sa tom post-benefit analizom, donesu odluku zasnovanu na pravim informacijama“, smatra Vujić.
Dovoljno informacija još nema, nema ni rudnika litijuma kome se protivi sve više građana. Predsednik, međutim, govori kao da je već sve gotovo, pa kaže da su „nam u džepu“ opcije poput proizvodnje katoda i baterija za električna vozila.
„Ukoliko bismo samo išli na fabriku za izradu baterija i katoda, naši prihodi više ne bi bili 600 miliona evra, već 3,4 milijarde, na godišnjem nivou. Pa puta 56 godina“, najavio je Vučić.
On bi pokušao i nešto više, jer ovime, kaže, „nismo zadovoljni“. Zato traži dolazak evropskog proizvođača automobila da u Srbiji proizvodi električna vozila.
„Ako budu radili električna vozila u Srbiji, što sam im već predložio u visini od oko 450.000 vozila godišnje. Uticaj na BDP godišnji bi bio 10,3 milijarde evra ili 22,18 odsto BDP-a 2020. godine, a ukupni prihodi bi na godišnjem nivou bili, neverovatnih, fascinantnih i fantastičnih 19,7 milijardi evra godišnje“, istakao je Vučić
Lepa predizborna obećanja koja kao da dolaze od šefa Kriznog štaba Rio Tinta – tako Vučićeve najave komentariše Miroslav Mijatović.
„Svi brojevi koji su tamo spomenuti su potpuno nadrealni. Recimo, nije se pričalo o jednom jako bitnom problemu, a to je da u stvari Rio Tinto krije svoja dosadašnja ulaganja, a da upravo ta ulaganja mogu ući u kompenzaciju kad je u pitanju rudna renta. Pa mi smo izračunali da prvih pet godina ne bi imali od rudne rente nikakvih prihoda kada je u pitanju Rio Tinto. Sva ova priča koja posle toga dolazi za fabrike je na dugom štapu“, ocenio je Mijatović.
Ili je možda samo bačena udica?
„Koliko da se vidi kako će građani reagovati kako će reagovati ekološki aktivisti, kako će reagovati mediji, tako da mislim da oni sada ubiraju sve te podatke, sistematizuju ih i u skladu sa tim planiraju nekakve naredne korake“, zaključio je Vujić.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare