Dokle su stigli prijavljeni slučajevi akušerskog nasilja pred srpskim institucijama

Marica Mihajlović iz Šida, izgubila je bebu u januaru 2024. u bolnici u Sremskoj Mitrovici. Optužila je i pokrenula postupak protiv doktora M. M. iz Sremske Mitrovice za akušersko nasilje zbog, kako je tada navela, smrti svoje bebe koja se desila usled nasilnog porođaja.

Kako je navela, kobnog dana, oko pola četiri su došli da joj kažu da će doktor da dođe da uradi carski rez u pet sati, ali on je došao tek posle šest i odlučio je da ipak ne uradi carski rez, nego da ide sve svojim tokom.

Prema njenim rečima, porođaj je počeo, a ona je počela je da gubi snagu, davali su joj kiseonik i na kraju je izgubila svest.

"Tu je već bilo kasno, beba se zaglavila u karlici. Od tog jakog pritiska stvorili su joj se mehurići na plućima, progutala je mekonijum sa plodovom vodom. Mogla je da uzima kiseonik, ali nije mogla da izdiše nikako, jednostavno je tako izgubila vazduh i srce joj je stalo“, objasnila je Marica.

„Cela sala je čula kako ja plačem i molim da mi pomogne, da izvadi bebu, da je spasi. Međutim, on je odbijao. Na kraju kada je video svoju grešku i šta je uradio, počeo je da skače po stomaku, da me vređa na nacionalnoj osnovi, da me udara, da me stiska za vilicu“, ispričala je.

Milica Filipović, odlučila je 202. godine da izađe u javnost i progovori o lošem iskustvu koje je imala u GAK "Narodni front" prilikom indukovanog pobačaja. Ona je tada izjavila za N1 da se na taj korak odlučila, a kasnije i pokrenula pravne postupke, jer  joj je doktor rekao da nije "reč o bebi nego o 40 grama", i to pošto je pobacila u bolničkom toaletu.

Milica je tada navela da je u Narodni front primljena da bi joj ubrizgali plodovu vodu, da je to trebalo da bude "lagani postupak, a da je trudnoća trebalo da nastavi normalno.

"Nakon 24h od toga, beba prestaje da bude živa, prestaje srčana radnja, govore mi da je reč o spontanom pobačaju". U sobi me čeka sestra koja mi, ne razmišljajući u kakvoj sam situaciji, govori da se opustim, da sam mlada i da će biti drugo dete. Prolaze dva dana, kada mi daju vaginalete da se desi pobačaj, međutim ništa se ne dešava. Pitala sam doktorku kada mogu očekivati da se desi pobačaj dobijam odgovor da ne dramim“, ispričala je za N1 Milica Filipović.

Njen slučaj se završio nezamislivo.

"Dobijem injekcije, posle pete injekcije počinju kontrakcije. Sestra je došla u sobu i rekla ukoliko sam tako pametna i ako su to prave kontrakcije da idem u wc i pobacim. Pitala sam da li je ozbiljna, bilo je da ne možes da poveruješ da to kaže zdravstveni radnik. Bila sam prepuštena sama sebi. Otišla sam u kupatilo, bebu sam pobacila u svoju ruku, taj momenat mi je u glavi svaki momenat, beba koja nije živa", ispričala je tada Milica Filipović.

Maja Simić Simeunovićje umesto nasmejana i sa bebom u rukama, u januaru 2022. iz GAK "Narodni front" izašla tužna, izbezumljena i ogorčena jer je njena beba umrla na porođaju. Za smrt svog sina optužuje doktora D. D. koji joj je vodio trudnoću, ali i ginekologa D. J. i bolnicu u kojoj se porodila.
Ona je tada opisala da je bez obzira na njeno insistiranje da se porodi carskim rezom, a zbog dijagnostifikovanih bolesti koje je od ranije imala, doktor insistirao na prirodnom porođaju.

Kada je porođaj počeo, uradio Klemensov zahvat, ispričala je tada Maja, i navela da joj je legao na stomak, ali da beba i dalje nije izlazila.

"Počeli su mi bolovi, a on je govorio: ‘Ajde, tako treba, još malo, samo što nisi gotova’. Odjednom, rekao je da mora da ide jer mu je kraj smene. Rekao mi je da me ostavlja u sigurnim rukama i otišao, a ja sam ostala na porođajnom stolu, zavijajući od bolova“, priča Maja.

Kako dalje objašnjava, tek kada su uočili da više nema srčanih otkucaja kod bebe, lekari su reagovali.

„Došao je taj drugi doktor, sav usplahiren. Naredio je da se pozove načelnica dnevne bolnice, a ona kada je došla i videla kakva je situacija, samo je povikala: ‘Hitan carski rez’. Sećam se tog trenutka kada još nisam zaspala od anestezije, doktor me maže jodom po stomaku, a ženski glas govori: ‘Ajde, seci više’. Kada sam se probudila, pitala sam gde je moja beba. Rekli su mi da nije preživela“, priseća se ona.

Dokle su stigli postupci u slučajevima Maje, Milice i Marice?

Advokatica Marina Mijatović kaže da postupci u ovim slučajevima idu veoma sporo i da nijedan nije završen.

"Što se tiče postupka Marice Mihajlović, postupak je u toku pred Tužilaštvom. Doneta je naredba o sprovođenju istrage. Sprovedene su te neke prve radnje, prikupljanje informacija od oštećene od okrivljenog, od raznih svedoka. Mi smo sada u fazi istrage, tako da se nadam da će ubrzo biti podignuta optužnica", navela je Mijatović.

Kada je reč o slučaju Milice Filipović, kaže ona, krivična prijava protiv lekara je odbačena.

"Pisali smo prigovor na tu odluku i sada je po našem prigovoru, koji je usvojen postupak nastavljen pred tužilaštvom, i ona će uskoro biti saslušana", kaže advokatica Mijatović.

Maja Simić Simeunović je isto podnela krivičnu prijavu, obratila se Sudu časti Lekarske komore Beograd, podnosili smo pritužbe na rad lekara, protiv kompletne zdravstvene ustanove "Narodni front" zdravstvenoj inspekciji. U njenom slučaju postupak pred Lekarskom komorom je okončan, i lekari su oslobođeni odgovornosti. Kada je reč o pravnoj zaštiti ona je podnela i tužbu sudu, odnosno, pokrenula je parnični postupak.

Najveći problem, kada je reč o lekarskoj grešci i medicinskom pravu u Srbiji je, kaže advokatica, veštačenje.

"Dosta se i sudije i tužioci, mogu reći i Lekarska komora, oslanjaju na nalaz i mišljenje veštaka. Ono što prolongira postupke je to što pojedini lekari kao veštaci čak i odbijaju da veštače u nekim predmetima. I onda, dok vi nađete novog lekara/veštaka ili sudsko medicinski odbor to često potraje i par meseci, a nekada se desi da to bude i za godinu ili dve. Tako da ti postupci dugo traju zbog problema sa veštačenjima i što nalaz i mišljenje veštaka uzimaju kao dokaz više nego što bi trebalo", navodi Mijatović.

Ona dodaje da su iskustva njenih kolega iz drugih zemalja, gde je medicinsko pravo mnogo razvijenije, znatno drugačija.

"Medicinsko pravo u razvijenim zemljama se ne oslanja u toj meri na nalaze i mišljenje veštaka, odnosno, u takvim slučajevima ne presuđuju veštaci već nalaz veštaka bude samo jedan od dokaza koji su izvedeni. Potom sudije i tužioci u skladu sa svojim znanjem iz ove oblasti, mogu da cene i druge dokaze i da preduzimaju druge pravne radnje", istakla je ona.

"Retke prijave lekarske greške i kršenja prava pacijenata"

Mijatović je istakla i da u Srbiji postoje dva uzroka zbog čega pacijenti ne prijavljuju lekarske greške, odnosno, kršenje prava pacijenata.

"Prvo je u pitanju to što ne znaju  kome prvo da se obrate, koji su sve to mehanizmi pa zbog toga često proteknu rokovi pa se ne može ništa uraditi - ne možemo vratiti u nazad vreme i ta njihova prava kako bi podneli krivične prijave, pritužbe, prigovore ili tužbe. Drugi problem je strah, jer se ljudi plaše da kasnije, u nekom budućem periodu, neće dobiti zdravstvenu zaštitu u određenoj zdravstvenoj ustanovi jer su prijavili grešku. Ovo je posebno istaknuto u manjim mestima gde to može da se pročuje ko je podneo prijavu protiv određenog lekara", zaključila je advokatica Marina Mijatović.