Doktorand kriminologije: U Švedskoj celo društvo sinhronizovano reaguje na nasilje, u Srbiji toga nema

Vesti 28. maj 202422:35 48 komentara

Slučajevi nasilja čiji su počinioci maloletna lica postoje svuda u Evropi, ali u razvijenim zemljama kada se tako nešto desi društvo i institucije reaguju sinhronizovano, počinje se osudom čina a onda su svi uključeni u dalji tok događaja. Toga u Srbiji na žalost nema, rekao je za N1 Dušan Stanković, doktorand kriminologije na Univerzitetu u Malmeu i saradnik Beogradskog centra za bezbednosnu politiku u Švedskoj.

„Mogu da kažem da slučajevi nasija čiji su akteri maloletna lica postoje, ne često, i u Švedskoj. Pre dve nedelje se nešto slično desilo u Stokholmu, kada je maloletnik napao starijeg čoveka koji je bio sa detetom i upucao ga, posle neke kraće rasprave i taj je čovek, nažalost, preminuo. Međutim, društvo u Švedskoj, kada se tako nešto dogodi, reaguje tako što prvo svi osude takav čin. Ovde društvo deluje sinhronizovanije, institucije sistema, civilno društvo, akademske institucije, svi su uključeni u rešavanje problema i traže odgovore na to zašto se tako nešto desilo, na sinhronizovan način. Zatim sprovode mere koje su primerenije njihovom društvu u odnosu na naše. Svakako i u Srbiji treba početi od analize problema, potreban je zajednički pristup i onda preduzeti mere, a toga nema kod nas“, rekao je u emisiji Newsnight Dušan Stanković, doktorand kriminologije na Univerzitetu u Malmeu, u Švedskoj.

Komentarišući slučaj kada su maloletnici, šesnaestogodišnji F.B. i sedamnaestogodišnji N.Z, prebili Đorđa Mijatovića u parku na Voždovcu u Beogradu, a koji je vrlo brzo posle toga preminuo, Stanković kaže da bi društvo u Švedskoj delovalo ranije, pre samog incidenta, ukoliko bi postojale prijave da se nešto dešava.

„Policija bi prvo razgovarala sa tim maloletnim licima, njihovim roditeljima ili starateljima, žrtvama maltretiranja, ljudima koji su nešto videli, čuli. Da bi se takve stvari rešavale na najbolji mogući način mora da postoji vladavina prava i ne sme biti zaštićenih. To kod nas u Srbiji nije tako. Potrebna je puna primena zakona, i da osim policije i svi drugi akteri u društvu osećaju punu  odgoovrnost, roditelji ili staratelji, škola, komšije, svi“, objasnio je Stanković i dodao da je poželjno da u takvim situacijama ima svedoka i posmatrača koji bi preventivno delovali, odnosno, odmah zvali policiju i sprečili bilo kakav nesrećni događaj.

On je dodao i da je potrebna paradigme u društvu, ulaganje u prosvetu, ali da je neophodno pokrenuti pitanje socijalizacije dece, njihovog mentalnog zdravlja, odnosno, da „postoji puno načina da se deluje“.

Nikola Vujičić, sa Union univerziteta smatra da smo na „neki način svi mi krivci“.

„Krivci smo na neki način svi mi, ali su uzroci su različiti. Kako istražiti šta se dogodilo, to je na policiji i tužilaštvu. Istraga će pokazati šta se desilo. Gde god su kamere možemo videti šta je neko uradio, ali ne znamo zašto je to uradio, teško je davati zaključke unapred i bilo bi neodgovorno da sada dajemo izjave o tome. Ako govorimo o počiniocima nasilja koji su deca, odnosno, maloletnici treba da počnemo da radimo od porodice pa nadalje, sistem obrazovanja, socijalne službe koje bi trebalo da imaju veliku ulogu, ali i sve ono sto se emituje na televizijama, ne sme da se promoviše nasilje“, rekao je Vujičić.

On je naveo da se mi možemo ugledati na neke zemlje, ali i da primena nekih stvari zbog kuluturoloških razlika nije moguća.

„Kada policija izađe po pozivu, on mora da ima neke opipljive dokaze da bi nekog privela, a kada je reč o maloletnicima postupa se tako da se razgovara sa njima, da se upozore da treba da prikoče. Policiji su na neki način vezane ruke ukoliko nije došlo do nekog konkretnog krivičnog dela kada je reč o maloletnim licima, čak i kada je u pitanju kršenje javnog reda i mira.  Potrebne su promene, školstvo mora da se reformiše. Centri za socijalni rad da se uključe, oni su najslabija karika i kod maloletnika kao i kod i odraslih lica, ali sve su to sistemi koji koštaju i u koje se mora uložiti. Pitanje je u šta mi ulažemo? Ali ni sistemske promene ne mogu da se dese preko noći. Mi zaboravljamo da mi kao zajednica i pojedinci nezavisno od sistema možemo da delujemo proaktivno u odnosu na neko lice. Da probamo da ga kroz blaže mere i sankcije usmerimo na pravi put“, rekao je Vujičić.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare