Dokumentarac španskog novinara o studentskim protestima: Izazvao veliku zainteresovanost, prvi po gledanosti u Kataloniji

Film je premijerno prikazan na glavnoj Katalonskoj televiziji, a kako opisuje sagovornik Novog dana, on se trenutno nalazi na prvom mestu u kategoriji gledanosti.

“Barem u  Kataloniji, u formatu u kom smo ga prikazali, u poslednjih nekoliko dana dokumentarac se nalazi na prvom mestu u kategoriji gledanosti. Postroji velika interesovanje jer postoji percepcija da mladi u Evropi da su razočarani politikom ili pak u Americi da ih privlače populisti i ekstremno desne ideologije. Mnogo ljudi se iznenadilo, uključujući mene, kada smo videli da u Srbiji imamo tu omladinu koja je posvećena borbi za demokratiju, a to se dešava duže od deset meseci. To je bi jedan od razloga zašto sam napravio film”, objašnjava dokumentarista Abelana.

Pažnju na događaje u Srbiji skrenuli su mu prijatelji sa Balkana, a to što su ih svetski mediji ignorisali navelo ga je da o njima sazna više i posveti im film u svom dokumentarnom serijalu “Tačka bez povratka”.

U filmu su zabeleženi neki trenuci koje javnost do sada nije imala priliku da vidi, poput izglasavanja blokada na Fakultetu dramskih umetnosti. Da bi prisustvovao tim trenucima i zabeležio ih, sagovornik N1 rekao je da je bilo potrebno “puno ubeđivanja i razgovora” sa predstavnicima studentskih pokreta i da “uopšte nije bilo lako” pridobiti njihovo i poverenje plenuma.

“Bili su vrlo oprezni i pažljivi i ja ih shvatam, shvatam to da nisu imali poverenje, shvatam zašto se uopšte taj omladinski pokret klonio i nije verovao novinarima, političarima, opozicionarima, aktivistima ako pogledamo istoriju regiona. Ali nije bilo uopšte lako pridobiti njihovo poverenje, puno vremena sam provodili u razgovoru”, objasnio je Abelana.

Film možete pogledati na OVOM linku.

Snimanje filma je započeo u februaru i, kako kaže, puno je sarađivao sa srpskim influenserima, frilenserima, ali i talentovanim studentima i lokalnim novinarima, te je za njega ovaj projekat “produkt timskog rada”.

Kako bi se približio studentima i shvatio šta je to što oni rade, učestovao je i u šetnji do Niša. Jedna od stvari koja ga je tada najviše šokirala, kako priznaje, jeste način na koji su studenti dočekivani u mestima kroz koja su prolazili.

“Ono što nas je dirnulo su dočeci u selima i gradovima, to je jedna od najemotivnijih stvari koje sam ikada video. A inače bavio sam se ratovima, sukobima, protestima društvenim pokretima duže od 20 godina, ali ovo je zaista bilo fantastično, jako emotivno.

A upravo to i jeste najvažniji deo njegovog posla, kako objašnjava, da prenese emocije koje je on osetio tokom učestvovanja u događaju.

“Emocije, posebno nešto što je bilo toliko dirljivo, nije bilo teško preneti. Ono što je teško je ispričati priču koja je toliko složena, koja ima toliko puno elemenata. Ono što se dešava u Srbiji, tiče se politike, istorije, puno je tu činilaca i pokušati shvatiti situaciju u Srbiji je izuzetno kompleksno.

Cilj mu je bio, kako navodi, da obezbedi ljudima da razumeju šta se dešava u Srbiji, ali i da zadovolji ljude iz Srbije koji se interesuju za njegov film.

Centralni deo filma je 15. mart u kome je prikazan najveći protest u Srbiji koji su organizovali upravo studenti u blokadi. On je pokušao da prikaže kako su izgledale debate na plenumima, ko treba učestvovati na protestima, samo studenti ili i građani.

“Od samog početka studentski pokret imao je dileme i bilo je debata između studenata i društva, kako da se to ostvari i odvija. Video sam i kako su se organizovao, debata o tome kako plenumi funkcionišu, kako da se napravi taj sistema da svako dobije priliku da se izrazi i to je sve jako kompilokovano. U dokumentarcu pokušavam da objasnim sve to”, rekao je sagovornik N1.

Celo gostovanje pogledajte na ovom linku.

Kaže da razume da je nakon protesta kod nekih studenata došlo do razočarenja, jer studentski pokret čini puno činilaca različitih karaktera i političkih uverenja. Kako navodi, video je da su bili umorni nakon višemesečnih protesta.

Film pokazuje puno padova i podizanja energije protesta, zbog čega kaže da se divi studentima koji su se “vratili na ulice uprkos svim provokacijama”.

“U drugim zemljama video sam više puta koliko je lako nasesti na provokacije i upustiti se u nasilje. Za sada, pokret je bio miran i kada je došlo do povećanja nasilja jer je to bilo isprovocirano izvan pokreta”, kaže sagopvornik N1.

Uveren je da samo narod odlučuje da li će do promena doći i hoće li one biti mirne ili nasilne promene.

“Da li će biti promene ili ne, to zavisi isključivo od srpskog naroda. Na narodu Srbije je da odluči, da oseti da je to moguće i da urade ono što treba da bi se promena ostvarila. Međutim, kao što neki učenici u dok kaži, postoje načini da se proba da se stvari reše na miran način. Ja sam snimao razne proteste u svetu koji su postali nasilni i koji su doveli do zbacivanja nekakve vlasti, ali onda se situacija vrati na isto jer dođe neko sličan”, kaže on.

Proteste upoređuje sa protestima širom sveta i zaključuje da su deo nekog “probnog talasa” mladih koji se bore protiv praznine koja postoji između bogatih i siromašnih, ali na neki novi način.

Upoređuje proteste u Nepalu i Srbiji, ali smatra da je tamo situacija bila dosta složenija nego u Srbiji jer je, kako kaže, boraveći u Nepalu mogao osetiti bes mladih, ali da niko nije mogao da očekuje da će nasilje tako brzo eskalirati.

“Situacija u Nepalu je složenija. Bilo je ljudi koji su podsticali to, nije to bio samo gnev omladine, opravdan inače, nego neki su iskoristili tu situaciju da spale parlament, da otvore zatore”, kaže Abelana.

Zaključuje da je sada jako teško predvideti šta će se dogoditi sledeće jer je svet postao takav da svakog meseca šokiraju neki novi događaji, kao i da “budućnost nije svetla” uz sve klimatske promene, napredovanje veštačke inteligencije, opadanja demokratskih vrednosti i međunarodnog prava.

“Čini se da idu mračna vremena, ali opet probija se svetlo na kraju tunela i nekakva nada”, zaključuje sagovornik N1 Raul Abelan.