Dom s pogledom na šljunkaru: Karin komerc napravio ekološki problem

U Starim Banovcima ništa novo. I tako već godinama.

"Od buke, od prašine, od kamiona koji prolaze prosto ne može da se živi. Možete da zamislite da živite iznad neke fabrike 24 sata koja tutnji", kaže Marina Živanović, UG “Volim Banovce”.

Tutnje mašine firme Karin komerc, koja u ovom mestu na obali Dunava poseduje šljunkaru. Osim što zagorčava život meštanima, razorila je, kažu, i životnu sredinu.

"Ovde ribu retko ko više može da uhvati, jer ovo je, ponavljam, najveće mrestilište u Srbiji koje je postojalo i koje je sad devastirano i uništeno. Voda je od mutnoće do, evo kao što možete da vidite šta se tu dešava, da to nema veze sa vodom", navodi Petar Antonijević, meštanin.

Iako je pokrajinska inspekcija tražila od firme da ovo zakonom zaštićeno područje vrati u prvobitno stanje, do toga nije došlo.

"Ovde govorimo o jednom trajnom narušenju, sama obala je značajno promenjena u odnosu na nekih prethodnih pet do deset godina. Neki biolozi bi mogli da kažu da je to ekocid, u tom smislu da je veliki broj vrsta sad tamo izgubljen za taj ekosistem", objašnjava Aleksandra Patenković, doktorka bioloških nauka.

Dozvolu za deponovanje ni ne poseduje, pa meštani šljunkaru smatraju nezakonitom. A ko bi i mario za dozvolu kada unosno posluje sa državom.

Istraživanje "Radara" pokazuje da je Karin komerc na projektu rekonstrukcije srpskih železnica kao podizvođač kineskih firmi inkasirao čak 162 miliona dolara. Uz brojne angažovane podizvođače, potpisan je i veliki broj aneksa ugovora vrednih oko 24 miliona dolara.

"Samo sa kineskom kompanijom Šandong, Karin komerc je potpisao čak 28 aneksa ugovora. Kako nam je građevinski inženjer u tom tekstu rekao, Danijel Dašić, a kako znamo i inače, aneksi bi zapravo trebalo da budu izuzetak", navodi Nataša Latković, urednica na portalu Nova.

Da Karin komerc nije "firma od juče" pokazuje i da je na projektu sa ruskim izvođačima, tada državna Mostogradnja morala da joj ustupi ulogu predvodnika konzorcijuma.

"U poslednjem trenutku, prvo se Karin komerc na neki način uvlači u taj posao i postaje partner Mostogradnje, zatim Mostogradnja postaje partner Karin komercu, da bi na kraju Mostogradnja zbog nedostatka novca bila izbačena iz projekta", dodaje Latkovć.

Mostogradnji je naknadno usledio stečaj i privatizacija, a Karin komercu - novi milioni.

Sa jedne strane idilično, a sa druge strane ekološki problem o kom nismo dobili komentar od firme koja ga prouzrokuje. Između zagađeni Dunav. Oni koji su problemom pogođeni nastavljaju svoju borbu dok uzročnika, kako kažu, ne isteraju odavde.