Tramp, kao i Iran, želi da naplaćuje prolaz kroz Ormuski moreuz – a da li je to zakonito?

Iran je zatvorio Ormuski moreuz širok 34 kilometra, koji je predstavljao glavnu rutu za petinu svetskih isporuka nafte i druge vitalne robe, uključujući đubriva, kada su ga Sjedinjene Američke Države i Izrael napali 28. februara, što je izazvalo globalni energetski šok.

Zbog toga je, navodi Rojters, važno istaći po čemu se razlikuju stavovi Donalda Trampa i Irana i kako to utiče na ostatak sveta.

Još 25. juna, američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je na sastanku sa državama Persijskog zaliva, odgovarajući na zahtev Irana za naplatu naknada, da „nijedna država na svetu nema pravo da naplaćuje korišćenje međunarodnih plovnih puteva” i da naknade za pomorski saobraćaj nikada neće biti deo bilo kakvog sporazuma.

Međutim, Tramp je ranije pominjao mogućnost da Sjedinjene Američke Države naplaćuju putarine ukoliko sporazum sa Iranom propadne.

„Neće biti putarina u Ormuskom moreuzu tokom 60 dana trajanja primirja, i neće biti putarina ni nakon isteka tog perioda od 60 dana, osim ako ih ne uvedu i naplaćuju Sjedinjene Američke Države, ukoliko sporazum ne bude zaključen, kao naknadu za usluge koje pružaju kao Anđeo čuvar zemalja Bliskog istoka, radi nadoknade troškova iz prošlosti, sadašnjosti i budućnosti”, napisao je u objavi na društvenim mrežama 20. juna.

Pošto je primirje propalo, čini se da se sada vratio svom ranijem stavu.

„Sjedinjene Američke Države će od ovog trenutka biti poznate kao 'ČUVAR ORMUSKOG MOREUZA', ali će, u tom svojstvu i radi PRAVIČNOSTI, dobijati naknadu u visini od 20 odsto na sav transportovani teret”, naveo je Tramp u objavi na društvenim mrežama u ponedeljak.

Tramp nije objasnio na koji način bi takve naknade bile uvedene niti na osnovu kog pravnog ovlašćenja bi mogao da ih zahteva za prolaz.

Po čemu se Trampov zahtev za naplatu putarine razlikuje od iranskog zahteva za naknadama?

Iran je trajnu kontrolu nad Ormuskim moreuzom, čije vode deli sa Omanom, postavio kao glavni prioritet u pregovorima, smatrajući je svojim najjačim strateškim adutom u odnosima sa spoljnim svetom i najboljom garancijom bezbednosti od budućih napada.

Teheran smatra da je Vašington to prihvatio formulacijom u prošlomesečnom privremenom sporazumu, u kojem se navodi da će Iran „uložiti najveće napore kako bi obezbedio bezbedan prolaz trgovačkih brodova bez naplate tokom samo 60 dana”.

Međutim, Sjedinjene Američke Države su taj tekst tumačile isključivo kao obavezu Irana da omogući bezbedan prolaz brodovima, a ne da silom nameće ograničenja.

Tokom rata, Teheran je uspostavio Upravu za moreuz u Persijskom zalivu, za koju tvrdi da svaki brod koji prolazi tim plovnim putem mora da koordinira sa njom, a insistira i da brodovi prolaze isključivo u blizini iranske obale. Iran je gađao brodove koji su pokušavali da prođu uz omansku obalu bez njegove dozvole.

Iran je saopštio da bi u budućnosti mogao da naplaćuje naknade za prolaz, ali nije izneo detalje o tome kolike bi one bile.

Kakva je situacija bila pre rata i da li je zakonito da bilo ko naplaćuje korišćenje moreuza?

Ormuski moreuz sastoji se od teritorijalnih voda Irana i Omana, pri čemu morska granica prolazi sredinom moreuza.

Konvencija Ujedinjenih nacija o pravu mora (UNCLOS), koja uređuje međunarodno pomorsko pravo, navodi da države koje se graniče sa moreuzima ne mogu da naplaćuju prolaz samo na osnovu dozvole za prolazak.

Međutim, mogu da naplaćuju ograničene naknade za određene usluge, kao što su pilotiranje, tegljenje ili lučke usluge, ali te naknade ne smeju biti veće za brodove iz pojedinih država.

Ni Iran ni Sjedinjene Američke Države nisu potpisnice UNCLOS-a, ali se ta konvencija široko smatra temeljem međunarodnog pomorskog prava, a Ormuski moreuz međunarodnim moreuzom.

Iran i Oman su 1968. godine, u saradnji sa Međunarodnom pomorskom organizacijom, postigli dogovor o režimu plovidbe prema kojem veliki brodovi koriste plovne koridore koji prolaze sredinom moreuza. Međutim, prema navodima Međunarodne pomorske organizacije, postavljanje iranskih mina tokom rata učinilo je takav prolaz nesigurnim.

Da li bi druge države prihvatile putarine ili naknade za prolaz kroz Ormuski moreuz?

Predstavnici brodarske industrije navode da u modernoj istoriji nije zabeležen nijedan jednostrani potez kojim bi neka država zahtevala naplatu naknade za prolazak kroz neki moreuz.

Oman je vodio dijalog sa Iranom o tom pitanju. Prošlog meseca izdao je smernice za brodove koji prolaze kroz deo moreuza u njegovim teritorijalnim vodama, pri čemu nije predvideo bilo kakve naknade.

Države Persijskog zaliva, čiji se glavni izlaz na otvoreno more za izvoz ključnih energenata nalazi upravo kroz Ormuski moreuz, posebno su zabrinute zbog mogućnosti uvođenja naknada.

Veliki potrošači energenata i đubriva iz država Persijskog zaliva takođe bi mogli biti uznemireni, posebno zbog Trampovog predloga o dodatnoj naknadi od 20 odsto na teret. To bi moglo značajno da podigne cene nafte na svetskom tržištu.