Bivši ministar prosvete Srđan Verbić naveo je da se suočavamo sa time da nam nedostaje puno nastavnika kao i da taj problem ne možemo da rešimo preko noći i dodaje da dopis Ministarstva prosvete upućen direktorima škole povodom štrajka nije zastrašivanje.

"To nije situacija koja može čarobnim štapićem da se reši i ne treba očekivati sada da komunikacija bude savršena. Gledao sam dopis Ministarstva, mislim da su neke formulacije tu nesrećne, ali ne bih rekao da je to zastrašivanje. Piše da vode evidenciju koliko ih je u štrajku jer to je zaista odgovornost škole. Direktori jesu u obavezi da znaju koji se časovi odvijaju, koji ne i koji su časovi održani jer su oni odgovorni za učenike bez obzira da li su na času ili ne. Ništa ovde nije mimo zakone, ovo je podsećanje na zakon", smatra Verbić.

On je naveo i da je su prosvetari emotivno reagovali na dopis zbog situacije u kojoj se nalaze.
Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija kaže da je dopis shvatila kao jedan vid zastrašivanja.

"Situacija je loša i zategnuta pošto dijaloga nema, iako premijer kaže da bi bilo lepo da se dijalog nastavi, ali dijalog ima dve strane i u dijalogu jedna strana kaže jedno, pa druga kaže drugo. Treba da imamo malo osećaja da čujemo onog drugog zašto nešto možda traži ili očekuje, a da razumemo i onog preko puta koji kaže ne može. Ja sve uzimam u obzir, to je pristojan način komuniciranja. Mislim da je ovaj dopis jako naljutio prosvetare", objašnjava.

Kako navodi, prosvetari su emotivni zbog situacije u kojoj se nalaze, a da je ministarka pre potpisivanja dopisa trebala da s obzirom na njenu struku oseti da ovo nije vreme za "no-no", nego da je, kako kaže, vreme za razumevanje.

"Ovo je ulje na vatru", ističe.

Dodaje i da smatra da je dopis vrsta zastršivanja iako možda to nije bila namera.

"Ljudi koji rade kao direktori imaju jednu dozu autocenzure i negde se plaše da mogu imati posledice. Oni u startu kad pomenete štrajk, njima se orosi čelo zato što će njih neko da klepi odozgo. Mi ne štrajkujemo zbog svog lošeg položaja u društvu, da vratimo sebi dostojanstvo, da kažemo ovoj državi da treba da promeni odnos prema nama. Mi se obraćamo državi, ministarstvu, vladi, a direktori se inače povinuju jer su na takvim položajima i onda je za njih ovo pipava situacija", objašnjava. 

Liste čekanja u zdravstvu 

Bivša direktorka GAK-a Narodni front Snežana Rakić ocenila je da lekari nisu krivi za liste čekanja, već država koja je, kako kaže, dala mogućnost da se radi na dva mesta u isto vreme.

"Glavni problem je kako se razgradio zdravstveni sistem, ali to nije problem od juče. On je toleriše već dugi niz godina. Sistem su razgradile male ordinacije u kojima ti isti doktori rade. Neko je direktor u bolnici, on je u isto vreme vlasnik privatne ordinacije, predaje na fakultetu, šef je dežurne ekipe... U tim malim privatnim ordinacijama se sada zapošljavaju medicinske sestre i  spremačice iz bolnice. I vi dobijete jednu malo jedinicu i više takvih malih jedinica - praktično uvodi svoju hijerarhiju i time se i bolnica hijerarhijski razgrađuje. Plate naših doktora su najmanju u regionu, a sad postoje slučajevi da ljudi odlaze u Crnu Goru da rade za plate od 3.000 evra. Znači država nije htela da im daje adekvatnu platu, nego su im dozvolili da rade koliko hoće u svojim privatnim ordinacijama", objašnjava.