Dr Delić: Zašto od 2023. godine RFZO nije odobrio nijedan inovativni lek, a sada svega 10?

Predsednik Odbora za zdravlje Srbija centra (SRCE) i poslanik u Skupštini dr Dragan Delić, redovni profesor Medicinskog fakulteta u penziji, pozdravio je potpisivanje ugovora za deset inovativnih lekova iz oblasti onkologije države sa farmaceutskom kućom Astra Zeneca, ali i zapitao zašto od kraja 2023. godine nijedan inovativan lek nije odobren od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Oglas

„U međuvremenu, u svetu se svake godine pojavi između 40 do 50 inovativnih lekova. U ovom trenutku na ulazak na tzv. pozitivnu listu čekaju inovativni lekovi za skoro 100 kliničkih entiteta ili indikacija. U periodu od 2020. do 2023. godine u Evropi su registrovana 173 inovativna leka. Evropski prosek iznosi 80 (46 odsto) registrovanih inovativnih lekova. U Srbiji, i pored svih obećanja s najvišeg mesta, samo 16 (devet odsto) registrovanih inovativnih lekova propisuje se o trošku RFZO, odnosno nalaze se na pozitivnoj listi“, naveo je Delić, a prenosi SRCE.

Delić pita i zašto prosečno vreme koje protekne od registracije inovativnog leka do njegovog stavljanja na „pozitivnu listu“ u Nemačkoj iznosi 128 dana, u Hrvatskoj 549 dana, a u Srbiji čak 799 dana (više od dve godine).

„Zašto nije ispunjeno obećanje predsednika SNS, dato 1. maja 2024. godine u Narodnoj skupštini: Od sredine ove godine nećete moći da pronađete da u Srbiji nema inovativnog leka ili leka za retke bolesti, a da ga bilo gde u regionu ima. Zašto u finansijskom planu RFZO i dalje ne postoji stavka, niti izdvojena sredstva, nemenjena ulasku novih inovativnih lekova u kliničku praksu“.

Delić ukazuje i da značajan broj inovativnih lekova pripada oblasti hematoonkologije, što delimično objašnjava činjenicu da je Srbija na evropskom vrhu po smrtnosti od malignih bolest - kod 41.000 bolesnika se godišnje dokaže maligni tumor, a premine čak 22.000 (više od 50 odsto).

„Srbija na godišnjem nivou za lekove po bolesniku potroši 136 evra, Hrvatska 282 evra, a Slovenija čak 468 evra. Udeo potrošnje za lekove u ukupnom zdravstvenom budžetu u Srbiji iznosi 20,5 odsto, a u Rumuniji i Mađarskoj, sa značajno većim budžetom, jeste 25 odsto“.

„Verovatno ove činjenice objašnjavaju zašto predsednik Republike proteklih godina nije bio ‚nasmejan i radostan‘. Ali, zašto je ćutao o tome do danas? Godinama je jasno da je brojnim bolesnicima uskraćeno pravo na kvalitetno i bezbedno lečenje, usvojeno u svim svetskim stručnim vodičima. Činjenica je da i pojedine državne institucije, svojim nečinjenjem, učestvuju u aktuelnoj diskriminaciji bolesnika u našoj Srbiji. Medicinski i etički je neprihvatljivo da nam bolesnici umiru čekajući inovativne lekove, a kojih ima u susednim zemljama“, upozorio je Delić.

Teme