Dr Dugalić: Sada u društvu postoji teška komplikacija, a ako ne reagujete - pacijent umre

Gostujući u emisiji 360 stepeni, Dugalić je opisao kako je dobio otkaz na klinici, a potom automatski i na fakultetu.

"Neverovatno da ljudi ne poštuju u jednoj državi odluku suda i to u Kliničkom centru, ljudi koji su akademici, profesori, da se tako ponašaju. Svi znamo ko diktira odluke u zdravstvu, ali se nigde ne pojavljuje svojim potpisom. Meni su bili dali jedan operativni dan na odeljenju koje se ne bavi tom hirurgijom, poslednjih godinu dana nisam mogao nijednog pacijenta da operišem na klinici, imam dosta pacijenata koji zahtevaju moju pomoć, njih mi je najžalije, terali su me da pravim selekciju, ko mi je bitniji, a ko manje bitan. Bio sam primoran da javno saopštim da ja trenutno nisam u mogućnosti da operišem na klinici, zato sam se nadao kad je došla ova odluka, da ću moći, ono za šta sam rođen je ta hirurgija, ja nisam političar, ali je politika ušla u vaš život. Malo sam radio privatno, jedino tako su neki pacijenti mogli da dođu kod mene", kaže on.

Dodaje da su mu veće razočaranje predstavnici struke, nego predstavnici vlasti.

"Pristaju da budu pioni u šahovskoj partiji koju igra vlast, čak ne ni topovi, ni lovci, gubeći sav svoj autoritet koji su do tada sticali, ne znam šta je tim ljudima u glavi, to nije čak problem ni samo u medicini. Primer je i vrh SPC, da li se iko oglašavao od njih, umesto da ujedinjuju ljude, što bi trebalo da rade, oni ih praktično razjedinjuju, misle na sebe. Sličan je primer sa Akademijom nauka, imate 50 i više doktora, da li se ijedan oglasio, da li postoji reakcija, ne", kaže on.

Mišljenja je da su smena i otkaz usledili zbog podrške studentima.

"Ja sam već kritikovao program transplantacije, podrška studentima je dolila kap ulja poslednju i pretpostavljam da je to glavni razlog", kaže.

Kako je odlučio da podrži studente

Otkrio je i kako je odlučio da podrži studente.

"Moja podrška studentima je bila toliko spontana da je potekla tokom mog bavljenja sportom. Mene je fascinirala činjenica da se pojavila jedna grupa mladih ljudi koja je konačno, ja sam mislio da oni ne postoje, ja sam se razmišljao šta dalje, da li ostajati u zemlji, da li ići dalje, pojavila se grupa mladih ljudi koja je bila rešena da se suprotstavi stvarnosti sa kojom se suočavaju, rešili su da ostanu u zemlji, za razliku od mnogih prethodnih generacija gde su najbolji ljudi odlazili, a oni su prosto prepoznali da je trenutak ili će se sad izboriti za nešto, ili će Srbija nestati, ako se odreknete svojih najboljih ljudi, a oni to jesu, studenti koji su pokrenuli sve ovo su među najboljima, sa najboljim prosekom. Ovi koji se nalaze sa druge strane, to su studenti za jednokratnu upotrebu, verovatno ne baš mnogo ni vredni, ni radni, pogotovo ne sa nekim dobrim mišljenjem u smislu opšteg dobra. To je razlog zbog čega sam ja njih podržao", naveo je.

Dodaje da ovo traje više od godinu dana, te da su se vratili u učionice, ali se bunt nije zaustavio.

"Rekao sam da neće prestati dok oni ne završe svoj posao, dok se ne izbore za normalno društvo sa pravim sistemom vrednosti gde će najbolji biti forsirani, svaka država koja ne čuva ono najbolje što ima, morate čuvati, nema nas mnogo, ima nas svega šest miliona, moramo da shvatimo gde smo i da čuvamo najveće blago", kaže on.

Ističe da se medicina ne upisuje zbog novca.

"Čista emocija i iskrena ljubav prema zemlji, za razliku od mnogih koji se busaju u patriotske grudi, a rade sve suprotno interesima društva", kaže.

Kaže da aktuelnog ministra zdravlja Zlatibora Lončara poznaje iz vremena kad su dežurali u Urgentnom centru.

"Čovek se skroz promenio, vlast menja čoveka. Nažalost, uradio je mnoge loše stvari po sam sistem zdravstva, bojim se da će se greške koje su sada napravljene dugo godina ispravljati. Ne shvataju da su prolazni, da su samo državni službenici, na privremenom radu, da bi politikom trebalo da se bave samo najostvareniji ljudi, to bi trebalo da bude kruna njihove karijere, nažalost, to nije slučaj", kaže on.

Osvrnuo se i na bivšu ministarku zdravlja Danicu Grujičić, za koju je rekao da je ceni.

"Pristanete da budete prvi na listi ovakvog režima, sve što se posle toga događa, u tom trenutku makar daj ostavku, reci ja neću više u ovome da učestvujem, čeka se kraj, novi izbori, ja nisam naučio u životu da kalkulišem, uvek kažem ono što mislim, ali u pedeset nekoj godini ne mogu da se menjam", kaže on.

Istakao je da "moramo da radimo na menjanju kolektivnog duha naroda".

"Objašnjenje za ovakve postupke je vrlo jednostavno, ne mogu ljudi koji su neostvareni, koji nisu profesionalno priznati, dođu na vlast, nikad se oni neće zalagati da postave neke ljude koji su pametniji od njih. Ja da se pitam, uvek bih se okružio najumnijim, najboljim ljudima, džabe vam, okruženi ste onima koji klimaju glavama, nema pozitivne kritike, pomislite da ste Bog, koliko god da ste i vi sami pametni, onda silaženjem na niže nivoe, sve lošiji i lošiji kadar se postavlja, postiže se na taj način kontrola sistema, zavodi se strahovlada, ali tu nema ni P od prosperiteta društva, videćemo da li će to moći da se promeni, ali je potrebno vreme. Bez obrazovanja i odgovornosti nema napretka u jednom društvu, moramo da se posvetimo potpuno drugim vrednostima, da propagiramo druge vrednosti, televizije poput Informera i Pinka ne smeju da postoje više, jer su one rasad svog zla koje nas trenutno zadešava", kaže on.

Upitan o lustraciji, rekao je da ne zna pravno značenje.

"Da li će pojmom lustracije biti obuhvaćeni samo politički funkcioneri, a šta je sa ljudima koji su vodeći u pomenutim medijima, da li podležu toj lustraciji. Odgovornost za svakoga ko je urušavao društvene vrednosti mora da postoji, bez toga nema oporavka društva, narod to želi da vidi, ne mogu nekažnjemo da prođu ljudi koji su doveli do ovakvog stanja, neki sistem odgovornosti mora da postoji, kao i za nadstrešnicu, da li je moguće da niko nije odgovarao, a 16 ljudi je poginulo, ne možemo da živimo u takvom sistemu vrednosti", kaže on.

Dilema između košarke i medicine

U Radničkom je igrao sa Sašom Đorđevićem, jedan period da je trenirao Duda Ivković, a kaže da je odrastao kroz sport.

"Sport je poznat po fer pleju, naučite da primate udarce, očvrsnete na neki način, kao u vojsci. Tako sam ja odrastao u dvorištu, igrao košarku, u jednom trenutku me jedan veliki košarkaški znalac, brat Dude Ivkovića, Slobodan Piva Ivković, on nas je trenirao, od koga smo naučili mnogo i životne filozofije, ne samo košarkaške, prepoznao me je kao potencijal, imao sam pozive i iz Grčke, moj otac je to odbio. Ušao sam u prvi tim, ubacio me je Piva Ivković preko Dude, počeli su treninzi, dva puta dnevno, ja na završetku srednje škole, treniram dva puta dnevno, nije bilo kompatibilno. Jeste bila dilema u jednom trenutku, ja sam iskreni zaljubljenik u sport, mislim da nisam pogrešio, da bih manje pružio u sportu nego što sam u medicini, to je moje lično mišljenje", kaže Dugalić.

Tri godine volontirao jer je "protiv SPS"

Prema njegovim rečima, uvek je teško kad imate takvog oca, kakvog je on imao.

"Veliko breme, uvek će da vas upoređuju sa njim, ja nisam imao prilike nažalost da vidim jednu operaciju svog oca, jer sam imao 24 godine kad je preminuo. Imao sam jedan veliki uzor, bio je neverovatan radnik, ne što je moj otac, to je lako proverljivo, od njega sam stekao radnu naviku, njegov životni moto je bio - hteti nešto, imati volju za nečim znači mnogo, jer posle volje sledi rad, a posle rada uspeh koji čoveka čini srećnim", kaže on.

Tri godine je, otkriva, volontirao, jer je "bila priča da je protiv SPS".

"Snalazio sam se na raznorazne načine, i kad sam se zaposlio, obezbeđivao sam sebi da odem u inostranstvo, svuda da bih uporedio svoje znanje i video gde smo mi u korak sa svetom, a imao sam posle i veliku čast da ugostim te ljude, koji su pristali da dođu u Srbiju da rade sa mnom", kaže Dugalić.

Smatra da je glavni problem naše zemlje to što se "uspeh ovde najmanje prašta".

Ne seća se prve operacije i ne broji ih.

"Sećam se samo prvog šivenja kože, došao sam kući i hvalio se ocu, ja sam ušivao kožu, na prvoj godini specijalizacije otprilike. Ja sam kao mali padao u nesvest kad su mi vadili krv, meni izvade krv, ja hoću da kolabiram, ali čovek se navikne na sve, počne drugačije i da doživljava", kaže.

Ističe da ne može da kaže da je to rutina, jer je svaki čovek jedinka za sebe.

"Moj otac je jednom prilikom napao majku kad mu je rekla 'kako možeš za svakog pacijenta da gineš, koštaće se zdravlja', on je rekao 'to si me sad pitala i nikad više, taj čovek je 100 posto za svoju familiju'. Trudim se uvek da se preipitujem, svi koji radimo, imamo komplikacije, to je neminovnost u našoj profesiji, ali je bitno da čovek objektivno sagleda, da se preispituje. Sada u društvu postoji teška komplikacija, a neko neće da vidi to, šta se dešava ako vi ne reagujete, pa pacijent vam umre, to će se desiti sa našim društvom, ako ova deca ne uspeju. Ako se to ne desi, bojim se da će sve što vredi otići iz zemlje, da će nas ova mladost, koja nam je dala neku nadu, da će otići, da će biti potreban dugi period vremena da se pojavi neka nova generacija sa sličnim razmišljanjima", kaže on.