Drašković: Ni vlast ni opozicija nisu onakvi kao ’91, ima poneka „TV Bastiljica“

Vesti 09. mar 202110:45 > 10:52

Lider SPO Vuk Drašković je, govoreći o 30 godina od prvih masovnih demonstracija protiv režima Slobodana Miloševića, rekao da ono što su tražili demonstranti tada - to su i ostvarili, a da je ostavka urednika i direktora tadašnjeg TV Beograda bio najbolniji zahtev za tadašnji režim, jer je ta televizija bila "propagandni Černobilj". Navodi da tog dana nije mogao da se obori Milošević, jer je imao zastrašujuću podršku Srba. Govoreći o aktuelnoj situaciji u zemlji, Drašković ocenjuje da ništa nije kao pre 30 godina, "da nema ratova, i da današnji RTS nije ni nalik TV Bastilji". "Ni današnja vlast, niti opozicija nisu ono što su bili '91. Ima naravno sličnosti, ima TV "Bastiljica", ali ima i medija kakvih nije bilo '91 godine", naveo je. Neka prozapadna opozicija bi "bila lekovita", ali da je nemamo, smatra.

Kaže da ima ponosno osećanje kad je u pitanju ono što se desilo na Trgu Republike koji su tada prozvali Trgom slobode. Zahtev oko 100.000 demonstranata bio je da četvorica urednika i direktor TV Beograd koji smo prozvali TV Bastilja podnesu ostavke, podseća. „To smo tražili, to smo i ostvarili tog 9. marta. Režim je izveo svu oružanu silu i to nije bilo nimalo slučajno. Jeste bio jedan jedini zahtev za ostavkom, ali to je bio najbolniji zahtev za tadašnji režim jer je ta televizija bila propagandni Černobilj. Ona je bila fabrika laži mržnje, huškanja na rat koji će uskoro početi, huškanja na ubijanje države u kojoj smo živeli. Pao je i ministar policije“, seća se gost Novog dana.

Drašković kaže da, ipak, ogromna većina u Srbiji nije videla ono na šta je upozoravao na mitingu u oktobru na Niškom polju 1990. „Tada sam rekao – bude li Srbija i na tim prvim parlamentarnim i predsedničkim izborima u decembru i dalje bila verna Slobodanu Miloševiću i njegovoj generalsko-udbaškoj kamarili, uvešće nas u rat za razbijanje zemlje, počiniće zločine, Srbija će se naći u međunarodnoj izolaciji, a na kraju svega će završiti i pod međunarodnim bombama. Sve će se to i desiti, ali ljudi te godine neće to prihvatiti kao istinu“, kaže  Drašković dodajući da je većina ljudi u zemlji, ali i u dijaspori u Miloševiću tada videla mesiju, novog Karađorđa, da su mu klicali „Slobo slobodo“. Jedni su se nadali da će sačuvati komunizam, drugi sanjaju i žele i veruju da je Slobodan Milošević taj koji će stvoriti Veliku Srbiju, dodaje.

Povezano:

Na pitanje šta Srbija propušta da učini svih ovih 30 godina, Drašković kaže da se može čuti „od mnogih neznalica, a i zlobnika, da je 9. marta propuštena prilika da se obori Slobodan Milošević“, dodajući – da tog dana to nije moglo da se desi, niti „Bukurešt“. „Ali bi se ponovio, nema sumnje da nije bilo ove zastrašujuće, ogromne podrške Srba Miloševiću. Da je bio odbačen od većine kao Čaušesku, naravno da bi se 9. marta i u Beogradu ponovio Bukurešt i da bismo i mi krenuli putem koji su posle rušenja Berlinskog zida krenuli Česi, Slovaci, Mađari, Rumuni“, uveren je lider SPO.

I tada je opozicija, kao i danas, tražila smene na javnom servisu, demonstranti su nazivani fašistima, rušiteljima, saradnici balista, što je tada samo hranilo gnev okupljenih, ali i da danas možemo opet čuti da ljudi iz vlasti lepe takve etikete opoziciji, ali i svima onima koji misle drugačije od njih, pa i medijima koji nisu prorežimski i osim izraza fašisti koriste se i „strani plaćenici“ i „domaći izdajnici“.

Upitan da li današnji gnev može toliko porasti kao tog 9. marta, Drašković kaže da danas nije ništa kao pre 30 godina, da nema ratova, i da današnji RTS nije ni nalik TV Bastilji. „Niti današnja vlast niti opozicija nisu ono što su bili 91. Ima naravno sličnosti, ima TV „Bastiljica“, ali ima i medija kakvih nije bilo ’91 godine. Ima opet nečega što izaziva zebnju i strah – pojavljuju se ljudi kao nacionalni vaspitači i prosvetitelji i ne silaze sa televizija i propovedaju da Amerika propada, Evropa se raspada, Rusija stiže da oslobodi Balkan i da nam crta granice Velike Srbije. To je ono što je zastrašujuće. Ali ovo što je slično – na veoma različit način je slično u odnosu na 1991. godinu“, kaže Drašković.

Govoreći o propuštenim šansama, Drašković je rekao da je jesen 1997. propuštena prilika da se režim Slobodan Miloševića obori, „posle veličanstvene i prve pobede opozicije nad režimom Miloševića. „Tada su DS, Građanski savez Srbije i, kao statisti, DSS odlučili da bojkotuju sigurnu pobedu na predsedničkim i parlamentarnim izborima“, naveo je. Kada se otvore udbaški dosijei a taj dan će sigurno osvanuti u Srbiji, saznaćemo koja je cena bila te fatalne odluke, kaže Drašković. On smatra da nema sumnje da bi režim tada bio poražen – kao i SPS i JUL i SRS. Naglašava da to što se desilo nije krivica SPO.

„Petog oktobra ubijeno sve ono za šta smo se borili pre toga“

„Govore da je propuštena šansa i 5. oktobar“ koji je, kako kaže, nastavak duha, bune, otpora, nade 9. marta. „Ali 5. oktobra je ubijeno sve ono za šta smo se borili pre toga. Nije propuštena prilika, priliku su iskoristili oni koji su stupili u koaliciju sa koaliciju DOS – dakle, ubice, kriminalci, crvene beretke, zemunski klan… Oni su ti koji se 5. oktobra slave i proglašavaju herojima i oslobodiocima i sa takvim herojima i oslobodiocima nije mogla Srbija da ostvari ideale 9. marta. Zato je sećanje na 9. mart ponosno, ali i bolno – ovakva izdaja je dovela do toga možemo da kažemo danas da tih 10 godina natčoovečanske borbe protiv jednog razbojničkog, terorističkog režima liči na godine koje su, što je govorio Bora Pekić, pojeli skakavci“.

Kaže da te 1991. godine najčasniji deo Srbije na Trgu slobode sanja slobodu Zapada. Na nas je izvedena sva sila možda i zbog toga – jer njihov je ideal bio da se brani komunizam, a ne Jugoslavija. kaže Drašković. Trideset godina kasnije, strateško opredeljenje Srbije je Zapad, naveo je.

Rekao je da se SPO i danas zalaže za EU, ali prvo za NATO pa za EU, jer je NATO, kako kaže, izbor puta i bezbednost putovanja ka Uniji.

Na pitanje kako gleda na delovanje vladajuće stranke, kaže da mnogo toga nije u skladu sa onim što oni u SPO žele, ali da strateški pravac podržavaju, jer „to ne smemo da napustimo“. Upitao je koju nam to sreću može doneti zagledanost u današnju Rusiju, kao uzor.

„Nisam u opoziciji, ali ova opozicija više zna šta neće, nego što zna šta hoće“, rekao je. On kaže da je strateško opredeljenje Srbije EU, ali i da u vlasti i u opoziciji ima onih koji bi se okretali Kini i Rusiji. Naravno sve može mnogo brže, često se pravi korak napred, pa korak unazad, navodi.

Kaže da bi neka prozapadna opozicija „bila lekovita“, ali da je nemamo.

Glas SPO je slab, ali najviše zastupamo ubrzanje puta ka EU, i nema većeg problema od onog što Srbija kaska na tom putu, zaključuje Vuk Drašković.

Komentari

Vaš komentar