Država da plati odštetu: Presuda za smrt devojčice od malih boginja

Sve je počelo u zimu 2018. godine u jeku epidemije malih boginja kada je dvogodišnja Nađa Petrović primljena u Klinički centar Kragujevac kako bi primila terapiju za autoimunu bolest od koje je bolovala. Baš zbog te bolesti ona nije mogla da bude vakcinisana protiv malih boginja.

S Nađom je u sobu smeštena devetomesečna beba, koja zbog svog uzrasta po kalendaru vakcinacije takođe nije mogla da primi MMR vakcinu.

Beba je u UKC Kragujevac stigla sa Instituta za majku i dete u Beogradu, sa simptomima infekcije, konjiktivitisom, temperaturom i kašljem, a ubrzo je potvrđeno da ima male boginja. Za njom se zarazila i Nađa, kojoj se potom zdravstveno stanje pogoršalo zbog čega je morala da bude prebačena na Institut za majku i dete u Beogradu.

U toj ustanovi je i preminula posle tromesečne borbe za život.

Nađini roditelji su pravdu potražili na sudu i tužili Univerzitetski klinički centar Kragujevac, Institut za majku i dete i Ministartsvo zdravlja kao osnivača ovih ustanova. Posle tri godine borbe stigla je i prvostepena presuda kojom je državi i dvema zdravstvenim ustanovama naloženo da Nađinim roditeljima i sestri isplate svakome po 1,2 miliona dinara odštete zbog smrti bliskog lica.

Na ovu presudu uložena je žalba, a porodica Petrović naoružana je strpljenjem i čeka odluku Apelacionog suda sigurna da će prvostepena presuda biti potvrđena.

Gde je sve sistem zakazao

Slučaj Nađe Petrović redak je primer da je priznata greška zdravstvenog sistema i to u relativno razumnom roku.

Pravna zastupnica porodice Petrović, advokatica Marina Mijatović, za portal N1 kaže da je tužba podneta uoči izbijanja pandemije koronavirusa, zbog čega su suđenja odlagana, tako da bi presuda možda bila i brža da nije bilo korone.

Podnošenju tužbe prethodila je ozbiljna priprema, kaže Mijatović. Porodica je tražila mišljenje savetnika za zaštitu prava pacijenata, koji je pronašao da je Nađi tokom lečenja narušeno pravo na bezbednost pacijenta.

Mijatović dodaje da je vanredni inspekcijski nadzor Ministarstva zdravlja bio kontradiktoran – s jedne strane je zaključeno da nije bilo propusta u UKC Kragujevac, a s druge strane je toj ustanovi naloženo da napravi odvojeni mokri čvor za pacijente iz sobe za izolaciju. Jer prema trenutnom stanju stvari, iako bi se zaražena deca odvojila od zdrave, ona bi se neminovno srela u jedinom toaletu.

Advokatica za naš portal ističe da zaposleni u UKC Kragujevac i Institutu za majku i dete nisu postupali u skladu sa strukom i propisima koji su bili na snazi tokom epidemije morbila, koja je u tom trenutku bila proglašena, dok Ministarstvo zdravlja nije uradilo nadzor i utvrdilo da li zdravstvene ustanove ispunjavaju uslove za sprečavanje širenja zaraznih bolesti.

Borba sa državom zbog druge dece

Nađina mama Dragana veruje da je u slučaju njene ćerke sistem zakazao, a da nijedn protokol, niti smernica nisu ispoštovani.

Ona za portal N1 kaže da Ministarstvo zdravlja sebe ne smatra odgovornim u ovom slučaju, a Klinički centar Kragujevac odgovornost prebacuje na Institut za majku i dete uz navođenje mogućnosti da se Nađa možda u toj ustanovi zarazila malim boginjama.

Iščekivanje pravosnažne presude, koje može da traje i do dve godine, je mučenje, kaže Dragana, ali veruje da će Apelacioni sud potvrditi prvostepenu presudu i odgovornost za smrt njene ćerke.

Dragana kaže da se u ovaj mukotrpni poduhvat borbe s državom i institucijama upustila zbog svog starijeg deteta koje je moralo da preživi gubitak sestre, ali i zbog sve ostale dece koja se leče u zdravstvenom sistemu Srbije, koji bi trebalo da im pruži zaštitu i bezbednost.

Četvoro dece preminulo te godine

Slučaj Nađe Petrović otvorio je ponovo pitanje „da li je sistem zakazao“ i to ne samo kada je u pitanju lečenje ove devojčice, već i po pitanju sprovođenja obavezne imunizacije.

Nađa nije jedino dete koje je te 2018. godine umrlo od malih boginja. Bilo ih je ukupno četvoro, od 1.602 registrovana slučaja zaraze među decom do 19 godina, podaci su Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.

Od 2019. do danas nijedno dete nije preminulo od posledica morbila, ali nije bilo ni tako velike epidemije kao u jesen/zimu 2017./2018. godine.

Pedijatri i epidemiolozi već dugo upozoravaju da zbog pada obuhvata imunizacije Srbiji preti epidemija malih boginja. Broj vakcinisanih je tokom 2020. i 2021. pao na 75 odsto, kazao je u aprilu ove godine epidemiolog Instituta za javno zdravljo Vladan Šaponjić.

Podaci za 2021. godinu su pokazali da je neslavni rekorder u Srbiji Novi Sad, gde je te godine vakcinu protiv morbila primilo manje od četvrtine planirane dece.

I tu se vraćamo na početak priče – Nađa nije mogla da primi vakcinu zbog svoje bolesti, beba iz njene sobe nije mogla da primi vakcinu zbog svog uzrasta, ali neka druga deca su mogla - a nisu.

Nađina mama kaže da je u početku bila glasna i bučna i poručivala roditeljima da vakcinišu svoju decu, ali da je vremenom prestala to da radi. Dodaje da kao što je ona razočarana u zdravstveni sistem, verovatno i kod njih postoji razlog zbog čega odbijaju da imunizuju svoju decu.

„Ne mogu ja to da radim kao pojedinac. Ako oni neće da vakcinišu decu nijedna kazna ne može da pomogne. Mora više da se radi na edukaciji“, poručila je Dragana Petrović.