"Dubaijevska struktura" se širi na sajam, rukavac, šećeranu... Novi hektari u rukama investitora

Otišlo je 100 hektara u ruke stranog investitora, uz leks specijalis. Bunili se tada struka i građani, jer je najvrednije zemljište, uz reku, na kome je u međuvremenu nikao stambeno poslovni kompleks, praktično poklonjeno na 99 godina.

Tu se nije stalo, jer se novom odlukom Vlade, Beograd na vodi širi i na Beogradski sajam, Čukarički rukavac, parcele Stare šećerane, kao i deo novobeogradske obale.

"Mislim da će posledice boginja po licu Beograda samo da se, kako se kaže, samo da se prošire na mnogo veću površinu, jer treba pre svega obratiti pažnju na proporciju površine koja je, kako je počeo Beograd na vodi, to je oko 100 hektara. Zazirem da će biti neka kao što je dubaijevska struktrura", rekao je arhitekta Bojan Kovačević.
Ta dubaijevska struktura stiže i do Beogradskog sajma. Koji odlazi u privatne ruke. Pod zaštitom je kao spomenik kulture ostala samo Hala 1.

"Građani Beograda ovom odlukom i širenjem sada celokupne teritorije Beograda na vodi suštinski gube svoje priobalje. Samim širenjem granica Beograda na vodi i verovatno i samog projekta i tog naselja efektivno je zauzeto celo beogradsko priobalje. Uz ove evidentne tendencije da to može da ide još", kaže Božena Stojić iz Ministarstva prostora.

Jer je odlukom političke elite u centru je interes investitora, a ne javni.

"Plan ne služi više da Beograd, Beograđani ili neki kolektitivitet dobije nešto kvalitetno, nego služi da se sprovede nešto što nekom odgovara", dodaje arhitekta Kovačević.

Posledice na životnu sredinu će, međutim, trpeti svi.

"I ne samo dole ljudima koji stanuju u Beogradu na vodi, već i ljudima koji stanuju u drugim beogradskim opštinama do kojih ta strujanja vazduha sa reke ne mogu da dođu i to sve predstavlja rizik zdravstveni za nas. Mi polako živimo u gradu koji više nije zdrav", dodala je Božena Stojić.

Građane Beograda više niko i ne pita da li bi pored reke želeli park ili možda nove nebodere. Kupovinu stana u luksuznim kompleksima većina sebi ne može da priušti.

"Meni deluje da nećemo mi kao građani Beograda profitirati tu nešto previše već neki strani ulagači".

"Tamo treba da budu sportska igrališta, treba da budu parkovi, umetnički neki sadržaji, nešto što je ok za sve stanovnike i Beograda i turiste i sve ostalo. Tako to rade u velikim gradovima ovo kod nas nisam siguran da smo na pravom putu".

"Suludo, suludo..."

Vrednost zemljišta koje sada odlazi u privatne ruke meri se u milionima evra. Nije, međutim, sigurno da će novih 327 hektara biti i kraj širenja Beograda na vodi.