Duca Marković: Ne možeš da smisliš da centar Beograda bude u Vudroa Vilsona - ne može

Ona je rekla i da je u karijeri imala prilike da prisustvuje raznim rizičnim situacijama pred velikim brojem ljudi, ali da ovakvu agresiju na jednom mestu, "kondenzovanu", kakvu je osetila na protestima u Beogradu na vodi, do sada "nije osetila".

Marković kaže i da je tačan citat sa protesta zbog rušenja Starog savskog mosta kada je novinarki Informera poručila "Guglaj me, lutko".

Objašnjava da je u tom trenutku bila užasno besna, da je pre toga bila isprovocirana vrlo neprijatnim komentarom.

"Više od četiri decenije radim u medijima i nikada ne pokazujem svoje emocije. Međutim, taj čovečuljak, kog mogu da prepoznam, je neko ko je mene bezobrazno provocirao preko lanca policajaca", rekla je Marković.

Kaže da su je, jer je "toliko vrištala" Đorđe Miketić i Branko Miljuš smirivali i da je onda primetila novinarku Informera koja je htela da uzme izjavu od studenta FPN i aktiviste Pavla Cicvarića.

"Krećem okolo i ugledam mikrofon Informera i malog Cicvarića i shvatim da on ne sme da im daje izjavu. I uđem da ga okrenem. I ona žena meni mikrofon... Ostalo je istorija", kaže Marković i dodaje da misli da ju je, posle svega, novinarka Informera i proguglala...

Na podsećanje voditeljke da je jednom prilikom izjavila "Ako ide most, idemo i mi sa njim", ona kaže:

"Da, bila sam mnogo ljuta i to baš u vašem jutarnjem programu. To je bilo 7. jula, direktno uključenje sa prvog tog većeg baloskupa. Mlada koleginica, naravno, se nije snašla da zna ko sam. Ja sam joj lagano uzela mikrofon, ušla u kadar i obavestila sugrađane da je to dan ustanka, kad su zaratili Žikica Jovanović Španac i dva pandura koja su ubijena i da od tada mi živimo jedan građanski rat između četnika i partizana koji traje dan danas. I da ću ja krvlju braniti most. I to je sad moj problem. Ja sam rekla da ću da ga branim krvlju, ja sam sad spremna i da poginem".

"Rešili da razvale ulice koje su osmišljavale grad"

Upitana šta joj je motivacija za tako jaku izjavu, odgovara da je rođena na Varoš kapiji.

"Taj deo od Varoš kapije do Savamale je prostor u kome se nama sve dešavalo. Tu smo se igrali Otpisanih, tu smo vozili bicikle, tu smo mogli divno da se krijemo i igramo, ali tu je bila šikara, neke barake, napuštena pruga i to je jednostavno bio neki prostor koji vas osmišljava. Kao nekome ko je odrastao na Zlatiboru, pa brdo preko puta pa on tu juri ovce, tako smo se mi tu jurili", navodi voditeljka.

Objašnjava da je preko puta toga danas "potpuno nadrealan prostor koji ima ter, papir, pesak i kamenje" - spomen park za žrtve na Starom sajmištu.
Ističe da je tu bilo i kupalište, da ima slike svojih roditelja koji su tu išli na kupanje, jer nije još bilo ni Ade Ciganlije.

"Taj deo između Brankovog mosta i ovog mosta koji neko misli da sruši je bio prostor gde smo učili da plivamo, a čak se otac skoro udavio jer me pustio zbog neke dobre ribe da potonem", kaže.

Naglašava da svaka ulica u Beogradu ima neku svoju priču. "Svakome se tu nešto desilo bez obzira da li je stigao u Beograd pa krenuo uzbrdo Balkanskom ili nešto drugo. I svaka ulica može da priča svoju priču. I sad vi rešite da te neke ulice koje su osmišljavale grad razvalite", navodi Marković.

Na konstataciju voditeljke da je argument koji se često može čuti da se menjaju potrebe ljudi koji žive u gradovima i da se zato delovi grada ruše, a ima sve manje drveća i zelenila, ona odgovara.

"Pa ja na to samo kažem, gospodo, bili ste u Lisabonu, zar ne? Lisabon je preživeo veliki zemljotres, ali u centralnom delu grada nije cigla pomerena zato što ljudi čuvaju svoju istoriju. Grad se naravno širi, ali se širi po obodima. Ne možeš ti da smisliš da neće biti Terazije centar Beograda nego će centar Beograda da bude u Vudroa Vilsona. Ne može. Ne možete menjati istoriju. Možete da zidate, možete da se širite, možete da pravite nove avenije, nove ulice, sve to u redu, ali ne možete da pokušavate da promenite identitet grada. To je problem", navela je Marković.

"Najbolje ukrašen deo Beograda nije od Kalemegdana do Slavije, nego kod Galerije"

Problem je, kako dodaje, i što najbolje ukrašen deo Beograda nije od Kalemegdana do Slavije, nego preko puta Galerije.
Povodom argumenata koji se još mogu čuti da su Stari savski most sagradili nacisti ona navodi da realizacija mosta jeste bila u periodu okupacije i činjenica je da su oni realizovali projekat, ali ljudi koji su to zidali su bili logoraši. "Mnogi od njih verovatno nisu više živi. Mnogi od njih su upravo i sahranjeni tu gde se prekopava danas. Ali zašto bi mi znali sve to? Ajde da bacimo udicu i da kažemo fašistički, nacistički i onda će oni koji nisu bili na času istorije kada se učilo to da kažu jeste strašno, to su zidali Nemci. Pa šta?", kaže Marković.

"Spasila me moja rečenica:  Da li je to pankerska šutka"

Na pitanje kako reaguje kada ode na proteste i tamo vidi "te momke sa crnim kapuljačama koji izazivaju incidente i vređaju", ona navodi da nisu u pitanju "momci", već "lica koja imaju između 35 i 40 godina".

"Svi su odeveni u skupu garderobu - skupe, firmirane patike, šuškave jakne i imali su većina njih crnu masku za koronu i došli su iz pravca kafića", objašnjava Marković i dodaje da su bili parkirani u crnim džipovima, BMW, audijima...

"Oni su samo, posle desetak minuta, umarširali u masu, oteli Miketiću megafon, jer je Miketić išao na to da niko od nas ne reaguje...On više nema komunikaciju, ljudi ne mogu da ga čuju, a oni šutiraju", priseća se.

Kaže da je umalo i ona dobila udarac cokulom. "Spasila me moja rečenica, je li to pankerska šutka, pa je zastao i ja pobegla. To je jedna esencija agresije i nasilja koju ja nikada nisam videla. Znate, imala sam priliku da vodim koncert na Trgu Marksa i Engelsa neke 1986. pred 100.000 ljudi. Imala sam priliku da se na Poljudu u Splitu dogovorim sa 60.000 mladih ljudi koji su došli da slušaju Bajagu koji neće svirati i ništa se nije desilo. Imala sam iskustvo od demonstracija iz 1991. ali ovakvu agresiju na jednom mestu, kondenzovanu, nisam osetila. U krajnjoj liniji ta agresija je rezultirala time da onako kriknem Guglaj me lutko".

Objašnjava i da vas u takvoj atmosferi obuzme pitanje kako dalje da se ponašate, da li da podlegnete prvom instinktu koji je "da idem i ja da se bijem".

Navodi i da je mesto gde se održavaju protesti u Beogradu na vodi takvo da uopšte ne mora baš tuda da se prođe, kako insistiraju oni koji su protiv protesta i sukobljavaju se sa učesnicima protesta.

"To su ljudi koje je neko organizovao i koji su tu poslati po zadatku"

Kaže da kroz Galeriju može da se izađe na sajam i da svi mogu da prođu i uopšte ne moraju tu da stoje pored autobusa.

"Autobus otvori vrata, narod izađe, prošeta i gotovo. Ne, oni insistiraju na tome da budu tu, da uđu kolima u narod, da sviraju, da se deru", kaže.

Prepričava i da je ove srede, malo dalje niz ulicu Vudro Vilsona, videla neki skupi BMW, u kom je sedelo "nn lice" i jelo sendvič. "Znači, on čeka komandu da kada pojede sendvič izađe se bije. E, to je problem. Problem je što to nisu huligani u onom smislu u kojem mi definišemo huligane, nisu to navijači, nisu to mladi ljudi koji se bore, ne znam zašto se bore, to su ljudi koje je neko organizovao i koji su tu poslati po zadatku. I oni taj zadatak izvršavaju. Zašto? Koji su njihovi motivi? Da li je u pitanju novac? To ja ne znam, niti me zanima kao građanina", kaže.

Ističe da nju kao građanina zanima, pošto 37 dana dolazi svako jutro na most da šeta psa, da 37 dana tu "dolaze divni ljudi, dolaze komšije". "Tu imate i pukovnike policije, imate profesorke latinskog i lekare, inženjere, ljudi su jednostavno tu, na tom početku mosta koji neko hoće da sruši, našli su prostor gde mogu da kažu šta misle i osećaju da se ne plaše".

Na pitanje da li ih ima dovoljno i da li će ih biti dovoljno da se izbore za ono što žele, s obzirom na to da sa druge strane imaju mašineriju koja šalje ljude u automobilima, daje im komande i oni izlaze i prave haos, navodi da mora da se zahvali svim pripadnicima MUP-a koji su upućivani da dežuraju na mestima gde se održavaju protesti.

"Oni su ljudi koji su nas svojim telima zaštitili u prvom sukobu pre desetak dana i dobili su ozbiljne batine, tako da bih ja volela da u MUP-u pogledaju te snimke i da vide ko je udarao njihove pripadnike i da ih privedu", kaže Marković.

Dodaje i da je bitno da je posle 25 dana protesta na mostu krenula akcija koja je svesno bila okrenuta prema teškim i užasnim stvarima koje su se dogodile u Novom Sadu, a oni su bili "ostavljeni na milost i nemilost".

"Mi smo izdržali. I onda su se odbornici, ljudi koji imaju imunitet, znači pripadnici svih opozicionih stranaka, ne baš svih, ali 90 odsto njih je došlo na most i stali su uz nas, jer su svi shvatili da taj most više nije simbol toga da li će da ga sruši neko ili ne. Taj most je simbol građanskog bunta. Jer ako odbranimo most, odbranićemo Sajam. Ja sam učila da hodam na Sajmu, mama je tamo čitala Dnevnik, a tata je bio reporter. Odbranićemo još mnogo lepih stvari koje ovaj grad ima, ako uspemo da odbranimo taj most koji ja ne znam tačno zašto njima baš toliko smeta, ali jeste negde simbol", navodi Marković.

Podseća da mostovi spajaju. "Postoji divan Andrićev tekst o mostovima. To su neke stvari koje treba da nam budu bitne i važne. Nije to pitanje koga je zidao, kako ga je ko zidao. On spaja levu i desnu obalu Save. I to je nešto što nama treba. Nama treba još pet mostova. Bili ste u Parizu, pa znate koliko ima mostova preko Sene. Znate i koliko mostova je završilo na velikim umetničkim delima. E to je most, most je simbol zajedništva, spajanja neke lepe budućnosti. A oni bi da ga sruše. Pa zašto, majstore, nemoj most, daj nešto drugo", naglasila je Marković.

Povodom optužbi da se iz inostranstva finansiraju akcije koje nose bunt protiv vlasti, ona ističe da bilo koji novac iz inostranstva kroz sistem nevladinog sektora prolazi kroz filter države, jer je država napravila takav dogovor.

"Ali onda nam to ne odgovara da mi priznamo i kažemo, pa kažemo oni su plaćenici. Kakvi plaćenici? Ko danas u svetu, kad gori Ukrajina, pune tri godine, kad imamo humanitarnu katastrofu u Gazi, kad se po Africi šibaju, kad su uspeli da uznemire Južnu Koreju... Evo juče je počelo rušenje Makrona, Nemačka je već promenila premijera, znači gori sve. I sad će neko da se bavi sa sedam i po miliona Srba koje niko ne voli. Pa nije tačno, ljudi. Pa mi smo trećina Pariza, mi smo četvrtina Londona, zašto stvarno mislite da nekom ozbiljnom čoveku koji upravlja nekim velikim i važnim državama je bitno i važno šta misli na Balkanu jedina zemlja koja je opet stornirana da ne ode u Evropsku uniju".

Navodi i da ne možete "gledati iz svog dvorišta".

"Nemojte da ja kažem ono što mislim, možda popijem taj pločnik"

Na pitanje da li je vlast uznemirena time što su se studenti pobunili, kaže:

"Ja mislim da iz svega onoga što vlast saopštava, sa agresijom s kojom saopštava, ako se sećate onog vrištećeg govora Brnabić u Skupštini, gde je tražena analiza dešavanja u Novom Sadu. Ako pogledate juče ministra policije, kako kaže da niko ne sme da bije policiju i dobiće za to kažnjavanje, a evo, nas su policajci spasili. Molim vas, vidite ko su ti koji su ih udarali, pa ih procesuirajte", navodi Marković.

Dodaje da, kada pogledate poruke koje dolaze sa najvišeg mesta, onda, misli "da ozbiljni sociolozi, analitičari društva mogu da odgovaraju na to pitanje". "Ali ja sam ipak nekako ko se bavi muzikom, nemojte da ja kažem ono što mislim, možda popijem taj pločnik", ističe.

Kaže i da je "most povukao nogu" i da je to "krenulo kao sistem spojenih sudova".

"Radi se samo o tome da shvatite da televizija u 21. veku nije medij koji je uticajan kao što je bio u 20. veku. Radio, zahvaljujući digitalnom signalu, je sve uticajniji, i zato u našoj zemlji potpuno centralizovan, i ono što jeste najuticajnije jesu društvene mreže", navodi Marković.

Dodaje da svi studenti jesu ljudi koji s tim znaju da rade, znaju taj alat.

"Ja nemam pojma, ja se tu nešto snalazim. To je alat koji vi imate u rukama, to je medij kojim vi upravljate i ne može neko ovako sa ekrana kao ja da vam kaže: Znate, ja znam, ja sam najbolji. Ko si ti da mi to kažeš? Ko sam ja da vam to kažem? Idite na društvene mreže, gledajte YouTube, pogledajte sve ono što jeste neka vaša komunikacija i kroz to ćete promeniti i postići ono što vi želite. Jer u Srbiji, verovali vi ili ne, ima 245 registrovanih televizija. Kada nam se obraćaju ljudi koji vode ovu zemlju, oni se pojavljuju na 48 televizora. Sem penzionera, njih je 30-ak posto, u ovoj zemlji to niko ne gleda jer su seljaci na njivi, ljudi rade, rudari su u rudniku, lekari, inženjeri, svi su na svojim radnim mestima", objašnjava.

Na pitanje da li će stati i danas u 11:52, potvrdno odgovara, ali navodi da bi trebalo svaki dan da stanemo, da kažemo jasno i glasno svima da ne želimo da se na ovakav način zataškavaju stvari u kojima smo doživeli da 15 potpuno nevinih ljudi nastrada.

"Pre toga je moja jako dobra drugarica u 10 sati prošla kroz tu stanicu, mogla sam ja da prođem, mogla si ti, mogao je bilo ko od nas. Nisam sigurna da nam se neće naglavačke srušiti taj famozni Beograd na vodi", kaže.

Ističe da niko u zemlji ne radi svoj posao do kraja.

"Moraš da budeš profesionalac u svom poslu, bez obzira da li si moler, rudar, inženjer, lekar, moraš da znaš to što radiš, a mi živimo u vremenu u kome da su u gotovo svim profesijama zanatlije sklonjene. Nekad je bilo jasno, šegrt, kalfa, majstor, a kod nas su sada pre šegrta svi odmah postali majstori", navodi.