Karikaturista Dušan Petričić izjavio je povodom napada poslanika SNS na sve koje kritikuju vlast u Srbiji da oni "najpreciznije prenose sliku prezira i gađenja koje Aleksandar Vučić oseća prema svom narodu".
„Likovi koje potpuno neadekvatno zovete poslanicima, sa svom količinom prostakluka, gluposti i moralne nakaznosti, najpreciznije prenose sliku prezira i gađenja koje Aleksandar Vučić oseća prema svom narodu. Ne prema opoziciji, koje u takvoj Skupštini i nema, nega baš prema narodu. Obrazovan deo populacije odavno je svestan vrste emocija kojima nas lažni vladar zasipa. Onaj drugi deo, koji Vučić smatra svojim vernim biračima još nije shvatio šta im dragi vođa poručuje. Pitanje je da li će ikada shvatiti. Zato je obaveza onih koji razumeju da što pre nađu efikasan način i stanu na kraj ovom tužnom, tragičnom i neodgovornom poigravanju sa sudbinom sopstvene nacije. Kako? Uz još malo ‘mašte’ i hrabrosti setićemo se rešenja“, kaže Petričić za Nova.rs.
Upitan da li je očito da ovi napadi nisu slučajni i da su organizovani. i kako iznošenje takvih optužbi može da pomogne SNS, Petričić odgovara:
„Naravno da su organizovani. Oni su, kako smo informisani, plod visprenosti velikog maga Bebe Popovića, koji se, ako je tačno to što se priča, iz duboke senke seli u još dublju. Možda je to dobar znak. On važi za čoveka sa savršenim osećajem za trenutak“.
Jedine pravedne posledice takvih napada, dodaje, osetiće protagonisti tih nepočinstava, kada jednog dana ova vlast ode u istoriju.
„I hoću da verujem da će te posledice biti adekvatne dugoročnoj šteti koju su napravile ovoj naciji. A šteta je što ta vrsta laži i manipulacija razarajuće deluje, ne na svest, nego na podsvest onih kojima je namenjena. Siguran sam da veliki deo biračkog tela, pri punoj svesti zna da su dva i dva četiri, ali ga podsvest nedopustivo često natera da zaokruži odgovor 1. Dakle, da pojednostavim, posledica je ozbiljno mentalno i emotivno razaranje nacionalnog bića. Svedoci smo ovih dana da gradske vlasti u Nišu ukidaju ulicu Milutina Bojića ne bi li je dodelili osrednjem SPS glumcu Desimiru Stanojeviću. Ili predlog da se Prvomajska ulica u Zemunu nazove ulicom četničkog Vojvode Đujića. Tragični znaci teškog mentalnog poremećaja“, ocenjuje poznati karikaturista.
Na pitanje kako se Srbiji posle režima Slobodana Miloševića dogodio režim Vučića, odgovara da misli da dominantan deo javnosti nikada do kraja nije razumeo pravu toksičnost ideja i vladavine Slobodana Miloševića.
„I kada na to dodate ovu maločas pomenutu prljavu manipulaciju sa podsvešću nacije, Vučićev režim ne deluje kao veliko čudo. Veće je čudo kako nam se dogodio dvanaestogodišnji demokratski period“, ističe.
Ocenjuje i da ta dva režima liče jedan na drugi po mnogo čemu.
„Ipak, postoji jedna stvar koja ih bitno razlikuje. Deo populacije odrastao i vaspitavan na pozitivnim i neupitnim moralnim kodeksima bio je u Miloševićevo vreme znatno vidljiviji. Smrtna opasnost za radikale ili novoradikale su istina, čast, poštenje, pamet, hrabrost. I zato se Vučićev režim tako divljački okomio na ove ljudske osobine, koje su jedini garant ozbiljne budućnosti i dugovečnosti jedne društvene zajednice i pouzdan protivotrov za autokratske režime. Neverovatno kolika šteta može da se napravi za devet godina“, dodaje.
Na konstataciju da je u poslednjih nekoliko meseci bilo je nekoliko njegovih karikatura za koje je deo javnosti mislio da je preterao, kao ona o Vučićevom silovanju Srbije u trenutku kada pojedine glumice izlaze sa optužbama protiv Mike Aleksića i pitanje da li ponekad pomisli da je prešao granicu, kaže:
„Prvo, hajde da probamo da raščistimo jednu stvar. Karikatura kao forma izražavanja jeste preterivanje. Bez preterivanja nema karikature. To možda neko zna, a neko ne zna. Ali ja nikako ne mogu da razumem ljude koji devet godina polako i nepovratno tonu u ovaj društveni mulj, svedoci su svakodnevnih kršenja svih mogućih zakonskih i moralnih normi, zgražaju se nad bezobzirnošću ovog nazovi predsednika i njegovih mafijaša, i onda, da li iz urođenog osećanja pristojnosti, da li iz površnosti, da li iz gluposti, poveruju da jedna karikatura može biti preterana. Da još jednom ponovim, nikada se nije desilo, niti će se desiti da jedan, makar i “zlonamerni” karikaturista napravi bilo kakvu štetu nekoj državi ili nekom društvu. U poređenju sa katastrofama u koje nas poremećeni i neodgovorni vladari uvaljuju. Molim cenjenu publiku da ima to u vidu kada im se učini da je neka karikatura preterana. A što se navedenog primera tiče, ako neko misli da se silovanja koja su počinili Mika Aleksić i Aleksandar Vučić mogu posmatrati i uspešno sankcionisati kao odvojene kategorije, potpuno nezavisne jedna od druge, grdno greši!“.
