Dve presude i – ništa: Kako je teklo suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije

Vesti 02. feb 202419:09 55 komentara
Oliver BUNIC / ANDREJ ISAKOVIC / AFP

Apelacioni sud u Beogradu objavio je danas presudu donetu pre skoro deset meseci po kojoj su okrivljeni za ubistvo Slavka Ćuruvije - Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić oslobođeni krivice. Suđenje za ubistvo Ćuruvije održavano je dva puta. U oba slučaja donete su iste kazne od ukupno 100 godina zatvora za četvoricu osumnjičenih. Prva presuda je oborena na Apelacionom sudu, a ova druga je oslobađajuća.

Najava da će navodna rođaka ubijenog novinara Slavka Ćuruvije u rijaliti programu otkriti tajnu ko ga je ubio, kao i izjava iz istoimene fondacije da su dobili informacije da će optuženi biti oslobođeni, poslednje su informacije koje smo još u septembru prošle godine čuli pre ove zvanične objave, a koje se tiču zločina koji se desio pre skoro 25 godina – 11. aprila 1999. godine.

Osim Fondacije Slavko Ćuruvija, informaciju o oslobođanju je u septembru 2023.  od jednog državnog sekretara čuo i Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

POVEZANE VESTI

Presuda je, čini se, bila doneta već tada, ali je tek danas i zvanično objavljena. Ocene su – čekao se pogodan trenutak.

Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999, tokom NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, u prolazu zgrade u kojoj je živeo u centru Beograda. Prvo suđenje je počelo u junu 2015. godine, 16 godina nakon ubistva.

Prema rigidnom Zakonu o informisanju, njegove dnevne novine „Dnevni telegraf“ su, uz još nekoliko medija, zabranjene 14. oktobra 1998. godine. Od oktobra počinje da ga prati Služba državne bezbednosti. Nakon toga, „Dnevni telegraf“ je štampan u Crnoj Gori. Neposredno pred početak bombradovanja, u martu 1999. godine osuđen je na petomesečnu kaznu zatvora zbog uznemiravanja javnosti. Advokati su, ipak, uspeli da intervenišu i spreče njegovo zatvaranje.

Pet dana pre ubistva, 6. aprila 1999, u dnevnom listu „Ekspres politika“ pojavio se tekst „Ćuruvija dočekao bombe“, koji je iste večeri pročitan u Drugom dnevniku RTS-a. Pisac teksta Miroslav Marković poziva se na izjavu Mirjane Marković iz novembra i kaže da je Ćuruvija „izdajnik“, koji je sve vreme „priželjkivao bombe za Srbe“ i čija izdaja neće biti zaboravljena.

Na Uskrs 11. aprila ubijen u prolazu zgrade u kojoj je živeo u Svetogorskoj ulici u Beogradu. Ubijen je vatrenim oružjem s leđa a sa njim je bila nevenčana supruga Branka Prpa. Vest o ovom ubistvu šturo je preneta na Dnevniku RTS.

Prve informacije posle 5. oktobra

Prve informacije o ubistvu procurele su u javnost odmah posle petoktobraskih promena kada je 31. oktobra dosije slučaj Ćuran – izveštaj službe o praćenju Slavka Ćuruvije iz „fioke“ stigao do medija.

Nepune tri godine kasnije tokom policijske akcije „Sablja“ koja je usledila posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, uhapšeni su i pripadnici Državne bezbednosti Miroslav Kurak i Ratko Romić, koji će kasnije postati treći i četvrti na listi optuženih za ubistvo Ćuruvije. Oni su svoje iskaze o ubistvu Ćuruvije odbili da potvrde na poligrafu. Pušteni su na slobodu, a Romić je uspeo da dobije odštetu od države zbog pritvaranja.

Sedam i po godina posle ubistva, 8. decembra 2006. godine ubistvu specijalni tužilac za organizovani kriminal Slobodan Radovanović traži od istražnog sudije da pokrene predistražne radnje.

Posle 10 godina dokaza nema

Početkom 2009. godine, 2. januara specijalni tužulac Miljko Radisavljević izjavljuje da nema dokaza za pokretanje sudske istrage. Slede četiri godine ćutanja državnih organa o ubistvu Slavka Ćuruvije.

Uz podršku potpredsednika vlade Aleksandra Vučića, 6. februara 2013. formirana je Komisija za istraživanje ubistva novinara, nezavisno telo čiji je cilj da doprinese tekućim istragama gde su nastradili novinari Radoslava Dada Vujasinović, Milan Pantić, Slavko Ćuruvija.

Tekst zbog koga je zabranjen Evropljanin

Po osnovu zloglasnog Zakona o javnom informisanju, koji je potpisao tadašnji ministar informisanja u Vladi narodnog jedinstva Mirka Marjanovića, Aleksandar Vučić, a koju su činili Socijalistička partija Srbije, Srpska radikalna stranka i Jugoslovenska levica, nedeljnik “Evropljanin” je kažnjen sa 2,4 miliona dinara odnosno oko tadašnjih 260 hiljada dolara, što je najveća kazna izrečena bilo kojem mediju u Srbiji do danas. Tekst zbog koga je zabranjen Evropljanin možete da pročitate ovde.

Bivši komadant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija je 8. januara 2014. godine dao izjavu specijalnom tužiocu u vezi sa ubistvom. Ulemek navodi da je iz razgovora s Radomirom Markovićem, načelnikom DB, shvatio da su Ćuruviju ubili Ratko Romić i Miroslav Kurak.

Šest dana kasnije, 14. januara 2014. uhapšeni su Milan Radonjić i Ratko Romić, bivši operativci Službe bezbednosti. Još jedan optuženi, Miroslav Kurak je u bekstvu i za njim je raspisana međunarodna poternica. U vreme pokretanja istrage srpski mediji su objavili fotografiju Miroslava Kuraka sa sajta na kome se reklamira safari lov u Tanzaniji.

Početkom marta iste godine potvrđena je optužnica protiv Radonjića i Romića. Miroslav Kurak je optužen kao neposredni izvršilac ubistva, a Radomir Marković kao šef resora državne bezbednosti u vreme ubistva.

Suđenje je počelo posle 16 godina

Prvog dana juna 2015. godine počelo je prvo suđenje Slavku Ćuruviji i trajalo je skoro četiri godine.

Odbrana okrivljenih Radonjića i Romića je tražila ispitivanje članova tadašnje Savezne i Republičke vlade, posebno zaduženih za informisanje, kako bi se raščistilo da li je, kako tvrdi tužilaštvo, Ćuruvija ubijen radi očuvanja vlasti i gušenja medijske slobode.

Tokom dokaznog postupka ispitano je preko stotinu svedoka. Na spisku tužilaštva ali i odbrane bio je veći deo bezbednosnih i paravojnih struktura poput Jovice Stanišića, Milorada Ulemeka Legije, Frenkija Simatovića, pripadnika kriminalnog Zemunskog klana…

Među onima koje sud nije pozvao da svedoče iako je odbrana to zahtevala su bivši predsednik i sadašnji Srbije Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić. Nije pozvana ni Mirjana Marković, supruga Slobodana Miloševića, nekadašnja prijateljica Slavka Ćuruvije, sa kojim je nekoliko meseci pre ubistva prekinula sve kontakte. Ona je u to vreme živela u Moskvi gde je imala azilantski status. Tužilaštvo je zatražilo maksimalne kazne od po 40 godina zatvora.

Prva presuda i obaranje zbog NN lica

Aprila 2019. godine Sudsko veće Specijalnog suda u Beogradu u prvostepenoj presudi Radomir Marković i tadašnji šef beogradskog centra DB Milan Radonjić osuđeni su na po 30 godina zatvora, a pripadnik rezervnog sastava DB Miroslav Kurak i operativac DB Ratko Romić na po 20 godina zatvora.

Ratko Romić
Nova.rs/ Filip Krainčanić

Prema optužnici, Marković i Radonjić su se teretili za krivično delo podstrekavanje na teško ubistvo, a Romić i Kurak za teško ubistvo u saizvršilaštvu.

U septembru iste godine, Apelacioni sud je ukinuo prvostepenu presudu za ubistvo Ćuruvije i vratio predmet na ponovno suđenje prvostepenom sudu. Navedeno je da je „Specijalni sud presudom prekoračio optužbu i uvođenjem NN lica kao neposrednog izvršioca izmenio činjenično stanje opisano u optužnici, kao i dodavanjem radnji optuženima za koje nisu optuženi. Kako je navedeno, prvostepeni sud je dodao optuženima i radnje za koje nisu optuženi“.

Drugo suđenje

Ponovljeno suđenje počelo je 9. oktobra 2020. godine. Decembra 2021. doneta je druga prvostepena presuda, gotovo istovetna kao i prva, u kojoj se navodi da su za ubistvo Slavka Ćuruvije krivi Radomir Marković, zbog podstrekivanja na ubistvo, Milan Radonjić jer se o ubistvu dogovorio s Ratkom Romićem, Miroslavom Kurakom i NN-licem koje je, prema presudi, neposredni izvršilac zločina.

U optužnici se, međutim, navodi da je neposredni izvršilac bio Miroslav Kurak. Ta tačka optužnice nije potvrđena iskazom Branke Prpe koja je bila sa Slavkom Ćuruvijom u trenutku kada su ga ubili.

Da li je Luka Pejović NN lice
Branka Prpa kojja je bila svedok ubistva Slavka Ćuruvije kaže da bi zapamtila Kurakovo lice.
“Kada neko stoji iznad vas s pištoljem uperenim u vašu glavu, dok vi ležite na zemlji, onda ga dobro gledate. Ja sam gledala u ubicu, i ubica je gledao u mene. Nas dvoje smo se gledali, nisam ja njega videla iz daljine. Videla sam ga direktno nad sobom u trenutku kada je odlučivao da li će da me likvidira kao što je prethodno likvidirao Slavka do kog sam ležala. E, pa ta osoba koja je u njega pucala nije bio Kurak. Jer Kurak ima karakteristično lice koje bih zapamtila. Baš zato što su to granične ljudske situacije, naša čula budu naročito izoštrena. To jeste strašan šok, ali vi se nalazite pred smrću i gledate u smrt. Prema tome, ja sam gledala tog čoveka koji nije imao masku na licu i taj čovek nije bio Kurak.

Ona je objasnila da je kasnije sa oko 60 odsto sigurnosti Ćuruvijinog ubicu identifikovala na jednoj čitulji. Ispostavilo se da je reč o Luki Pejoviću, koji je ubijen 2000. godine. Za čoveka koji je pucao rekla je da je “imao crne oči” i bio “izrazito bled”.

Decembra 2022. godine Apelacioni sud u Beogradu otvorio je petodnevno zasedanje na kome je trebalo da odluči o žalbama na prvostepenu presudu. Zatim je Apelacioni sud zatvorio je javnu sednicu. Odluka tada nije doneta.

Februara 2023. godine za mart je najavljen je pretres tokom kojeg će doneti konačnu presudu četvorici optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Apelacioni sud pozvao je Milorada Ulemeka, te kriminalce Zemunskog klana, braću Miloša i Aleksandra Simovića da ponovo svedoče, iako je delove njihovih svedočenja prvostepeni sud izbacio.

Ulemek, koji izdržava kaznu zbog saučesništvo ubistva predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića je u nastavku suđenja ostao pri ranijem iskazu i da „nema ništa da doda ni oduzme od onog što je rekao na prošlom ročištu„. Braća Simović su odbila da odgovaraju.

Nova, ista presuda

U marta 2023. bivši rukovodioci Resora službe bezbednosti Srbije Radomir Marković, Milan Radonjić i Ratko Romić su izjavili pred sudom da nisu krivi za ubistvo vlasnika listova Dnevni telegraf i Evropljanin Slavka Ćuruvije.

Oliver BUNIC / AFP

Tužilac u ovom postupku Milenko Mandić ranije je u svojim završnim rečima ponovo od sudskog veća tražio maksimalne kazne zatvora od po 40 godina za okrivljene pripadnike Resora državne bezbednosti – Radomira Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i bivšeg pripadnika SAJ-a i rezervnog pripadnika službe Miroslava Kuraka.

Apelacioni sud u Beogradu je 19. aprila ukinuo meru zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora – „nanogice“ nekadašnjim pripadnicima Resora državne bezbednosti Milanu Radonjiću i Ratku Romiću.

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je pre toga jednoglasno utvrdio da su neopravdano dugim boravkom u pritvoru Radonjiću i Romiću povređena prava garantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima – pravo na slobodu i bezbednost i pravo da sud brzo odluči o zakonitosti pritvora. Zbog toga je Evropski sud odlučio da država Srbija treba Radonjiću i Romiću da isplati po 1.000 evra na ime nematerijalne štete.

Advokat porodice Ćuruvija Slobodan Ružić tada je izjavio da zbog raznih „jakih uticaja“ ima sumnju da će presuda za ubistvu novinara Slavka Ćuruvije biti onakva kakvu očekuje porodica. Objašnjava da čak i ako konačno, posle 24 godine, bude pravosnažna osuđujuća presuda, postoje vanredni pravni lekovi.

Fondacija Slavko Ćuruvija je septembra 2023. godine saopštila da od maja dobija informacije i glasine da je Apelacioni sud doneo odluku i da je presuda oslobađajuća za optužene koji su dva puta prvostepeno osuđeni kao krivi za ubistvo Ćuruvije na ukupno 100 godina zatvora. Iz Fondacije su rekli da uskoro očekuju zvaničnu odluku Apelacionog suda.

Nedugo zatim predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić koji je istu informaciju čuo od jednog državnog sekretara, zatražio je od Apelacionog suda da obavesti javnost da li je apelaciono veće donelo odluku o puštanju na slobodu Ratka Romića i Milana Radonjića, nepravosnažno osuđenih u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije.

Današnja presuda u javnosti je ocenjena kao skandalozna, tako je reagovala i porodica Ćuruvije, i fondacija, kao i novinarska udruženja i političke stranke.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare