Dvorac Fantast rapidno propada, šta će odlučiti Agencija za restituciju

Spomenik kulture i jedno od najimpresivnijih zdanja u zemlji, dvorac Fantast. Izgrađen 1925, nacionalizovan posle drugog svetskog rata. Osamdesetih postaje rezidencijalni objekat firme PIK Bečej.

Do februara 2022. dvorcem je upravljala kompanija "Pik Bečej" u vlasništvu "MK grupe". Kada je procenila da više nema interesa da ulaže u objekat koji je predmet restitucije, na prostor izuzetnog kulturnog istorijskog i turističkog značaja stavljen je katanac. Brigu o jednom od najimpresivnijih dvoraca Vojvodine tada je preuzela Opština.

Od tada raskošni zamak ubrzano propada.

"Kao što vidite ovde su verovatno obili to staklo, bukvalno malo jače kad bi gurnuli mogli bi i da uđemo unutra", kaže Milan Bokun iz Udruženja građana "Samo lokalno" Bečej.

Na konstataciju da deluje kao da je možda neko već i ulazio, kaže - "vrlo verovatno, eno i tamo je staklo slomljeno na prozoru okno".

Više puta Fantast je i opljačkan, međutim Opština do sada nije podnela ni jednu krivičnu prijavu.

"Prosto je neverovatno koliko brzo ovo propada. Ako izuzmemo te pljačke koje naravno narušavaju i uništavaju samo zdanje, došlo je do pucanja cevi unutra, krov prokušnjava, vrata gore na tornju koliko sam dobio informaciju su otvorena, golubovi ulaze", govori Bokun.

"Kad se zatvorio sam Fantast, Bečej je praktično ostao bez svog toposa, bez jednog mesta po kojem je Bečej bio poznat, prepoznat, nalazio se na nekoj kulturnoj mapi nekoj mapi nekoj ruti kulturnog turizma. Sada Bečeja više nema", govori Zoran Subotički iz Centra za afirmaciju kulturne baštine Dunđerskih.

Za njega je važno sačuvati dvorac, ali i testamentarnu volju zadužbinara Bogdana Dunđerskog, kojom je Fantast zaveštao Matici srpskoj.

"Mi mislimo da je njegov testament dovoljno ingeniozan, dovoljno drugačiji, dovoljno različit, dovoljno bogat, da može da pruži našoj opštini našoj lokalnoj zajednici jednu vandrednu stvar, po čemu bi Opština Bečej bila prepoznata, a to je njegova volja da se tamo napravi poljoprivredna akademija. Mi ne vidimo ni jedan razlog zašto bi Matica srpska odnosno zadužbina Bogdana Dunđerskog menjala cilj te zadužbine i testamentarne volje Bogdanove. A imamo naznaka i to vrlo decidnih naznaka da Matica srpska odnosno ljudi koji su zaduženi za tu zadužbinu imaju nameru da menjaju cilj te zadužbine", kazao je.

Iz Matice poručuju da je isuviše rano govoriti o tome šta će biti kada i ukoliko im nacionalizovani posed bude vraćen. Više ih brine kako će biti završen postupak restitucije koji traje duže od decenije. Njihov zahtev Agencija za restituciju prvo je odbila, nakon čega je Upravni sud 2019. doneo presudu u korist zadužbine.

"Dakle mi smo posle 10 godina se vratili ponovo na početak kod Agencije za restituciju. Agencija za restituciju mora da uvaži mišljenje suda dakle, ne može više da odbije naš zahtev zbog toga što nema pravnog kontinuiteta jer je sud utvrdio da postoji pravni kontinuitet da li će pozitivno ili negativno, sa nekim drugim razlogom Agencija odbiti, to ćemo videti u daljem toku postupka", govori Jelena Veselinov, upravnica poslova Matice srpske.

Dok se čeka novo rešenje Agencije za restituciju, nad Fantastom se nadvija opasnost - da bi jedan od najočuvanijih, mogao da dočeka sudbinu većine vojvođanskih dvoraca.

"Dolazi do jednog opšteg propadanja i bojim se da za pet godina biće samo zidine", kaže Milan Bokun.