Džamić: Svi stručnjaci zavoda jedinstveni po pitanju Generalštaba

Džamić je, nakon skupa podrške zaposlenima u Zavodu koji odbijaju da podlegnu pritiscima i da izbrišu kompleks iz registra kulturnih spomenika, kazao nisu mogli da nađu nijedno opravdanje za sve što se dešava u vezi sa Generalštabom – od prošlogodišnje odluke Vlade da se zaštita skine do leks specijalisa nedavno usvojenog u Skupštini Srbije.

Mi smo kao zaposleni apelovali na poslanike da ne glasaju za taj zakon, izneli smo svoje argumente, obraćali se javnosti, podsetio je.

Džamić je dodao da se često dešava da dođe do promene namene kada su kulturna dobra u pitanju.

"To se dešava i kada je industrijsko nasleđe u pitanju. Dešava se i kod železničkog nasleđa. Ono ne gubi svojstvo kulturnog dobra, ali mu se namena promeni. Retko se događa da se nešto što je kulturno dobro i javni objekat dodeli privatniku. Mora da ostane u javnoj nameni. Konzervatorska praksa to rešava", ukazao je Džamić.

Kako je dodao, sa tačke gledišta struke, izvodljivo je obnoviti zgradu Generalštaba.

"Može da se vrati u prvobitno stanje, ili da dodatnim izmenama ostane trag toga što je zgrada doživela bombardovanje, ali da bude funkcionalna", rekao je Džamić, ukazujući i na primer Narodne biblioteke Srbije čije su ruševine sačuvane na Kosančićevom vencu.

Kada je reč o pristiscima, Džamić kaže da i dalje nema direktnih, ali da se oni mogu osetiti u sferi javnog govora.

"Čuli smo ih u Narodnoj skupštini. Mi smo kao zaposleni podneli predsednici Skupštine Ani Brnabić jedan tekst u kome smatramo da ona treba da povuče poteze prema poslanicima koji su se neprimereno izražavali prema nama, ali to se još nije desilo", kazao je on.

Džamić ističe da se budžetska sredstva značajno smanjuju, ali to, kako dodaje, nije upereno lično protiv zaposlenih, već takvom politikom kulturno nasleđe gubi.

„Ako ne ulažete u projekte za obnovu, rehabilitaciju i za konvervaciju kulturnog nasleđa na vreme, kasnije će trebati više sredstava. Imamo veliki broj pripremljenih projekata koji odmah mogu da se realizuju ali nema sredstava“, kazao je Džamić, ukazujući da priča oko Generalštaba traje skoro dve godine.

Prema njegovim rečima, stručnjaci imaju obavezu da rade prema svojoj savesti, da vode računa o tome da njihov posao ima bitnu etničku komponentu, jer je zaštita kulturnog nasleđa zaštita javnog interesa.

„Kada se jednom uništi više nikad ne može da se povrati. Taj posao ne možete da radite selektivno“, rekao je.