Dželebdžić o reakcijama vlasti na Šangajsku listu: Macut je izabrao političku funkciju, kao da nije bio profesor čitav život

Premijer Đuro Macut, inače profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, rekao je da je političko delovanje dovelo do pada na Šangajskoj listi, dok je predsednik Aleksandar Vučić izjavio da će pad dovesti do pada investicija i manje novih radnih mesta.

Govoreći o odnosu premijera Macuta prema kolegama profesorima, Dželebdžić je podsetio da je Pobunjeni univerzitet prošle godine u junu protestovao ispred Vlade, a da im se Macut nijednom nije obratio.

"Nije se osvrnuo ni na jedan komentar koji je došao iz akademske zajednice. On je izabrao da bude smao u političkoj funkciji i da se tim bavi kao da nije čitav život bio univerzitetski profesor", istakao je Dželebdžić u Danu uživo. 

Kada je u pitanju pad na Šangajskoj listi, on kaže da to nije dobra vest, ali nije ni toliko loša i zabrinjavajuća, kako je predstavljeno. 

"Mi imao sada očigledno sinhronizovane reakcije državnog vrha, gde jednu takvu vest u normalnim uslovima ne bi zavređivala takvu pažnju, a i ako bi zavređivala - onda bi trebalo da raguju na drugačjiji način. Da budu zabrinuti, da vide šta je do države da učini da se položaj popravi", rekao je Dželebdžić u Danu uživo na N1.

Objašnjavajući razloge koji su doveli do pada beogradskog Univerziteta na Šangajskoj listi, sagovornik N1 je istakao da je nauka složena delatnost za koju su, s jedne strane, potrebne kompetencije ljudi koji se njome bave, a s druge strane uslovi u kojima se naučna istraživanja sprovode.

"Kod nas je Ministarstvo nauke zaduženo za obezbeđivanje tih uslova. Ako vidimo kakav je odnos prema nauci imala ova, pa i prethodna vlada, onda ćemo lako zaključiti da je glavni razlog za pad na Šangajskoj listi odnos države prema nauci. Podsetiću na uredbu 35:5 da profesori samo pet sati nedeljno mogu da se bave naukom, a ostalih 35 sati nastavom. Drugi pokazatelj odnosa je kako se finansiraju naučni projekti. Fond za nauku je 2022. počeo sa radom. Odnos ove vlasti prema istraživanju je zaista katastrofalan. Kada su došli na vlast, imali smo projekte koji su počeli 1. januara 2011. i trebalo je da traju do kraja 2015. Novih konkursa za nove istraživačke projekte nije bilo, vukli su se ti stari projekti duplo više vremena", objasnio je docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

On je dodao da to utiče na rangiranje, kao i da ni sada nema novih projekata. 

"Osnivanje Fonda za nauku je trajalo predugo. Kada je konačno osnovan, raspisani su neki konkursi, procedure su jako komplikovane, ima različitih programa i to je počelo da funkcioniše. Glavni program su 'Ideje', za koji su izdvojena prilična sredstva za naše uslove. To finansira Evropska unija, iz budžeta države i Svetska banka. Od februara 2025. godine do danas još evaluacija nije završena, još nemamo rang listu, sve je stalo. Akademska zajednica je reagovala, tražili smo objašnjenje šta se desilo i odgovor je da imaju neke softverske probleme. Fond je 24 miliona evra, a oni ne mogu da reše softverske probleme. To je obrazloženje koje smo dobili", rekao je Dželebdžić objašnjavajući odnos države prema nauci i dodao da su trenutno jedino otvoreni konkursi za bavljenje veštačkom inteligencijom.

Komentarišući izjavu Đura Macuta da je političko delovanje dovelo do pada na Šangajskoj listi, Dželebdžić kaže da bi mu u normalnim uslovima bilo neshvatljivo da premijer to kaže. 

"Profesori jedno vreme nisu držali nastavu, ali naukom smo se sve vreme bavili. Nijednog trenutka nismo rekli da se nećemo baviti naukom. Jedino kako možemo da protumačimo to što kaže premijer je to što su i premijer i predsednica Skupštine i predsednik Republike već u kampanji i percipiraju rektora Univerziteta u Beogradu i čitav studentski pokret kao političkog protivnika i oni su ti koji na polje političkih sukba prebacuju ovu stvar", kazao je gost Dana uživo.