E-bolovanje: Brže i jednostavnije, ali šta ako sistem zakaže?

Za zaposlenog, u ovom slučaju pacijenta, sve bi trebalo da se završi izlaskom iz lekarske ordinacije i otvaranjem bolovanja.

Jelena Hajster iz Unije poslodavaca Srbije kaže kako uvođenje E-bolovanja, najjednostavnije objašnjeno, znači kako se "ukida papirna dokumentacija u potpunosti, a sama ta razmena podataka vršiće se elektronski".

I odvijaće se isključivo između lekara, poslodavaca i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Miloš Miljković iz Ujedinjenog granskog sindikata "Nezavisnost" pojašnjava kako novi sistem bolovanja znači i ukidanja odnošenja doznaka poslodavcu.

"To zapravo znači da sada kada zaposleni ode kod doktora više ne mora sa onim doznakama čuvenim ponovo se vraća kod svog poslovaca kako bi doneo te doznake ili organizovao nekog iz svoje porodice ili od prijatelja koji bi umesto njega to odneo svom poslodavcu i na taj način pravdao ono odsustvo", objašnjava Miljković.

I direktor kancelarije za IT Mihailo Jovanović pojašnjava kako zaposleni više neće morati da koriste doznake kao papirne dokaze o bolesti.

"Kada su u pitanju građani, ovaj zakon njima donosi manje odlaska na šaltere, oni više neće biti kuriri koji nose svoje doznake u papirnoj formi do poslodavca", kaže Jovanović.

Sve zvuči brže i jednostavnije, pod uslovom da funkcioniše.

A ako ne bude funkcionisalo, problem će osetiti upravo zaposleni, ocenjuje Miljković.

"Ovde kada sistem nije u funkciji može biti problem po zaposlenog iz kog razloga, iz razloga kod poslodavca on ne može opravdati taj dan koji je odsutan, on mora doći ponovo u toku dana da vidi da li je sistem profunkcionisao ili sutradan kako bi dobio tu doznaku. Poslodavci koji nemaju razumevanja mogu da pokrenu disciplinski postupak iako on nije imao nikakvog uticaja zato što sistem nije radio", objašnjava Miljković.

Za sistem koji ne radi, alternative nema. Poslodavci koji ne budu koristili novi sistem i ne registruju se biće kažnjeni.

"Važno je takođe napomenuti da je ovo zaista obavezan zakonom za sve poslodavce da su ovim zakonom predviđene kaznene odredbe usled neispunjenja ovih obaveza. Za privredna društva od 50 do 200 hiljada dinara", ocenjuje Hajster.

I ne samo za njih, nepoštovanje obaveza E-bolovanja preduzetnike može koštati do 50 hiljada dinara, a ovlašćena lica duplo manje.

U slučaju preduzetnika koji zapošljavaju tek jednog ili nekoliko radnika registracija i elektronski nalog obavezni su tek od januara 2027. godine.