Mere protiv Vlade Srbije ako se utvrdi umešanost u Banjsku: N1 imao uvid u nacrt rezolucije EP

Vesti 18. okt 202314:31 > 15:16 36 komentara
FREDERICK FLORIN / POOL / AFP

Poslanici Evropskog parlmenta (EP) pozivaju Evropsku komisiju i Evropski savet da preduzmu mere protiv Vlade Srbije ukoliko se utvrd da je država Srbija bila direktno umešana u, kako se navodi teroristički napad u Banjskoj ili nasilne napade koji su se u maju 2023. desili na severu Kosova.

U nacrtu rezolucije o nedavnim dešavanjima u dijalogu Srbije i Kosova, u koji je N1 imao uvid, poslanici Evropskog parlamenta pozivaju Evropsku komisiju da zamrzne sredstva koja su Srbiji obezbeđena u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć III, ako rezultati istrage pokažu da je srpska država bila direktno uključena u napad u Banjskoj i majske napade na severu Kosova.

Savet EU poziva se da usvoji ciljane restriktivne mere, uključujući, ali ne ograničavajući se na zamrzavanje imovine i zabrane putovanja, protiv destabilizirajućih aktera na severu Kosova i vođa velikih mreža organiziranog kriminala.

U tom kontekstu Savet EU se poziva da sledi primjer Sjedinjenih Država i uvede ciljane mere protiv Milana Radoičića koji je preuzeo odgovornost za oružani sukob u Banjskoj.

U nacrtu rezolucije se najoštrije osuđuje, kako se navodi, „odvratan i kukavički teroristički napad na kosovske policajce“ od strane „dobro organizovanih srpskih paravojnih formacija“, 24. septembra u Banjskoj.

Izražava se duboko žaljenje i saučešće zbog ubistva kosovskog policajca AFrima Bunjakua, i pozivaju se sve članice EU koje još nisu osudile napad, da to učine.

Evroparlamentarci pohvalili su saradnju kosovske policije sa međunarodnim partnerima, EULEKS-om i KFOR-om u njenom odgovoru na napad.

U nacrtu rezolucije se sve strane pozivaju da rade na deeskalaciji situacije na severu Kosova i izbegavanju bilo kakve retorike ili akcije koja bi dovela do daljeg povećanja tenzija.

Evroparlamentarci pružaju podršku istrazi o napadu u Banjskoj, i naglašavaju da se odgovorni moraju suočiti sa pravdom bez odlaganja.

Srbija se poziva da u potpunosti sarađuje u istragama i da one koji su odgovorni za napad i koji trenutno borave u Srbiji, privede pravdi u skladu sa zakonom, uključujući njihovo izručenje Kosovu.

„Agresivno vojno ponašanje i radikalizovane političke poruke Srbije“

Srbija se takođe poziva da se uzdrži od bilo kakve dalje eskalacije koja, kako se navodi, podriva ustavni poredak Republike Kosovo i da spreči svaki šverc oružja preko granice, dok se kosovske vlasti pozivaju da rade na otvorenoj trgovini za svu civilnu robu i usluge.

Evropski parlament oštro osuđuje i, kako se navodi u nacrtu rezolucije, vojno gomilanje srpske vojske na granici sa Kosovom i „prima na znanje važan korak koji predstavlja povlačenje dela svojih trupa Srbije sa granice sa Kosovom.“

„S tim u vezi, poziva Srbiju da povuče sve isturene vojne baze koje se nalaze u blizini granice sa Kosovom i opremu, uključujući protivvazdušne sisteme i jedinice teške artiljerije i da se ubuduće uzdrži od bilo kakvog nesrazmernog vojnog raspoređivanja u toj oblasti i da izbegava bilo kakvu podršku terorističkim formacijama na severu Kosova“, poručuje se u rezoluciji.

Dodaja se i da takvo agresivno vojno ponašanje, zajedno sa radikalizovanim političkim porukama u Srbiji i jakim indikacijama umešanosti srpske države u nedavno političko nasilje na severu Kosova, ukazuju na veoma opasnu, ali koherentnu politiku srpske vlade naspram Kosova i njegovih zapadnih partnera.

Evropski parlament, kako se navodi, prima na znanje da je Srbija obeležila nacionalni dan žalosti u čast svih žrtava u Banjskoj, i duboko žali što su „trojica mrtvih terorista prikazani kao heroji koji su se borili za srpsku stvar“, što kao posledicu, kako se ocenjuje u nacrtu rezolucije, snažno povećava političke tenzije u regionu.

Evropski parlament, kako se navodi, takođe žali zbog činjenice da je beogradski sud odbio poziv Glavnog javnog tužilaštva u Beogradu za određivanje pritvora Milanu Radoičiću, s obzirom na, kako se navodi, opasnost od njegovog bekstva.

Srbija i Kosovo se pozivaju na jačanje, kako se navodi, međunarodne i prekogranične saradnje između Srbije i Kosova u borbi protiv organizovanog kriminala, izražavajući žaljenje zbog ograničenog napretka u istrazi i krivičnom gonjenju takvih slučajeva.

Evropski parlament, kako se navodi u nacrtu rezolucije, ostaje veoma zabrinut zbog destabilizirajućeg uticaja srpskih vlasti na čelu sa predsednikom Vučićem na ceo region, i ističe nepokolebljivu podršku građanima Srbije u njihovoj borbi za evropsku demokratsku budućnost.

„Ne širiti laži o etničkom čišćenju i pogromima“

U nacrtu vlasti se srpske vlasti i mediji pozivaju da se uzdrže od govora mržnje protiv Kosovara i širenja laži o „etničkom čišćenju“ i „pogromima“ na Kosovu, za šta, kako se navodi, nema dokaza.

Poziva se i Narodna skupština Srbije da prestane sa upotrebom, kako se navodi, zapaljivog jezika.

„KFOR da spreči bilo kakav paravojni upad ili napad“

KFOR se poziva da uspostavi plan za obuzdavanje situacije na severu Kosova sa čvrstim elementima koji mogu delovati kao odvraćanje u slučaju dalje eskalacije.

Evropski parlament pozdravlja raspoređivanje 200 britanskih vojnika i odluku NATO-a da opremi KFOR težim naoružanjem kako bi imao veću borbenu moć.

Severnoatlantska alijansa se poziva da osigura da KFOR ima odgovarajuće kapacitete da pažljivo prati i vrši stalni nadzor nad celim severom Kosova „kako bi se osiguralo da u vrlo ranoj fazi bilo kakav paravojni upad ili napad, akcija ili pokušaj otmice kosovskih policajaca može se odmah da se otkrije“.

„Istražiti sve etničke napade na Kosovu“

Srbija i Kosovo se pozivaju da osude sve oblike nasilja i provokacije, i da hitno prekinu sve akcije koje mogu dodatno eskalirati tenzije.

Evropski parlament poziva i na odgovarajuću istragu o svim etničkim napadima širom Kosova, uključujući napade na most u Bistrici iu Štrpcu na pravoslavno Badnje veče.

U nacrtu se ohrabruje Vlada Kosova da značajno pojača napore za reintegraciju Srba, jer je pomirenje i uključivanje srpske zajednice na Kosovu od suštinskog značaja za obezbeđivanje stabilnosti u zemlji i za napredak u normalizaciji odnosa Prištine i Beograda u okviru Dijaloga koji vodi EU.

Evropski parlament ponavlja svoj poziv kosovskim vlastima da unaprede unutrašnji dijalog sa nezavisnim organizacijama civilnog društva u severnim opštinama u cilju izgradnje poverenja i olakšavanja svakodnevnog života kosovskih Srba.

„Dijalogom do sporazuma zasnovanog na međusobnom priznanju“

U nacrtu rezolucije se ponavlja poziv Srbiji i Kosovu da se u dijalogu Beograda i Prištine angažuju u dobroj veri i u duhu kompromisa kako bi postigli sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji njihovih odnosa, zasnovan na principu međusobnog priznavanja, u skladu sa međunarodno pravo i bez daljeg odlaganja.

Sve relevantne strane pozivaju se da dijalog učine više usmerenim na građane, kao i da Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) da dodeli više sredstava za dijalog koji vodi EU.

EU se u rezoluciji poziva da ojača svoju ulogu posrednika u dijalogu Srbije i Kosova i na Zapadnom Balkanu uopšte i da predloži nov, inovativan i uravnotežen pristup posredovanju između strana kako bi se prevazišao trenutni zastoj, s obzirom na, kako se navodi, prelomne posledice napada od 24. septembra.

U nacrtu rezolucije se posebno apeluje na visokog visokog predstavnika EU Žozepa Borela i specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka da unaprede dijalog na proaktivan način i podnesu izveštaj Evropskom parlamentu najkasnije do kraja 2023. godine o nalazima u vezi sa angažovanjem, doprinosima i dostignućima Srbije i Kosova ciljevima dijaloga. Naglašava da je normalizacija odnosa ključna za napredak obe zemlje ka članstvu u EU.

Beograd i Priština se pozivaju da u potpunosti sprovode istinski i u dobroj veri Briselski sporazum od 27. februara 2023. i njegov Aneks za implementaciju (Ohridski sporazum) od 18. marta 2023, kao i sve prethodne sporazume. U nacrtu se izražava žaljenje što je Srbija odbila da potpiše Briselski i Ohridski sporazum.

U nacrtu rezolucije se apeluje na povratak predstavnika kosovskih Srba u kosovke institucije, kao i da Kosovo bez daljeg odlaganja uspostavi Asocijaciju/Zajednicu opština sa srpskom većinom (ZSO), u skladu sa Briselskim sporazumima iz 2013. i 2015, Ustavom Kosova i presudom Ustavnog suda iz 2015. godine.

Evropski parlament takođe izražava žaljenje što je Srbija nastavila kampanju za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova i poziva Srbiju da se uzdrži od pokušaja da izoluje Kosovo od međunarodne scene kampanjom protiv njegovog priznanja.

„Prevremeni lokalni izbori na severu kako bi se ublažile tenzije“

Takođe se izražava žaljenje zbog bojkota opštinskih izbora na severu Kosova 23. aprila 2023. od strane Srpske liste, i kako se navodi, zastrašivanja srpskih opozicionih političara.

No, istovremeno se izražava žaljenje zbog insistiranja kosovske vlade da građani albanske kosovske zajednice ostanu gradonačelnici u severnim opštinama sa veoma niskim izbornim odzivom, jer kako se navodi, njihov nizak legitimitet otežava proces pomirenja i integracije albanske kosovske i srpske zajednice na Kosovu.

Naglašava da je i dalje od ključnog značaja održavanje prevremenih lokalnih izbora u četiri opštine na severu Kosova kako bi se ublažile tenzije i podstiče vlasti da obezbede puno učešće svih političkih partija na slobodnim, poštenim, demokratskim i mirnim izborima.

U nacrtu rezolucije se ponavlja da Srbija takođe treba da se javno posveti učešću kosovskih Srba na izborima, pošto je Srpska lista već najavila svoje bezuslovno učešće.

„Ukinuti mere protiv Kosova“

U nacrtu rezolucije se žali zbog negativnih mera koje je Savet EU preduzeo protiv Kosova i poziva se na njihovo ukidanje što je pre moguće.

Na Evropsku komisiju i Savet EU se apeluje da obnove svoje kontakte na visokom nivou sa predsednikom i vladom Kosova, dok se Evropska komisija poziva da uspostavi i predstavi transparentnu i ambicioznu mapu puta za put integracije Kosova do kraja godine.

Evropska komisija se takođe poziva da deluje kao pošten posrednik u procesu normalizacije, a izažava se i zabrinutost zbog nedostatka glasnih kritika od strane Komisije prema Srbiji zbog neuvođenja sankcija Rusiji i čestih sastanaka sa ruskim zvaničnicima na visokom nivou.

Poručuje se i da sporazom o viznoj liberalizaciji sa Kosovom ne bi treblao povezivati sa dijalogom.

U nacrtu rezolucije se takođe osuđuje nastavak pokušaja Rusije da izvrši uticaj na Zapadni Balkan.

 

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare