"Ustupaka će biti, ali EU neće odustati od svojih ciljeva": Gosti N1 o protestima poljoprivrednika

Posle Francuske i Nemačke iz garaža, traktorima na ulice su izašli i poljoprivrednici u Belgiji, Italiji, Španiji, Portugaliji, Grčkoj, a nakon što su u Francuskoj učinjeni ustupci zahtevima poljoprivrednika, dva vodeća sindikata obustavila su protest.

Jovica Pavlović sa Instituta za evropske studije za N1 kaže da smo prethodnih nedelja videli da poljoprivrednici poseduju veliku realnu političku moć, kojom kada se dobro organizuju, mogu da, ako ne da odmah promene ono što žele, makar da privuku pažnju na teme koje su im važne.

"Do sada nismo imali ovoliko organizovanih protesta na više mesta širom Evrope, na kojima bi poljoprivrednici ukazali da su i oni politički faktor koji je relavantan i na koji mora da se računa i njihova moć je definitivno vidna i velika", kaže Pavlović.

Prema njegovim rečima, najveći pregovarački potencijal poljoprivrednika je to što su oni izvorna grana privrede i ako obustave proizvodnju to utiče i na druge privredne grane.

"Drugo, kao što smo videli oni imaju fizičku silu da traktorima blokiraju glavne evropske gradove. Da li će im biti uslišeni zahtevi, to ćemo videti, ono što je sigurno je da su evropski lideri morali hitno da reaguju i pokušaju makar inicijalno da im dopuste neke ustupke kako bi se smirile tenzije", objašnjava on.

Značajan faktor - evropski izbori

Pavlović dodaje i da su značajan faktor dolazeći izbori za Evropski parlament, pogotovo jer desne, odnosno populističke partije, gledaju da iskoriste ovu priliku i privuku poljoprivrednike obećavajući im ono što aktuelni lideri EU ne mogu da im ispune.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin za N1 kaže da EU već sada polako popušta zahtevima poljoprivrednika.

"Prvi nivo je ukidanje tih restriktivnih mera na nacionalnom nivou, pa potom popuštanje na nivou EU. Suštinski EU neće odstupiti od svog dugoročnog cilja i politike, ali verujem da će doći do značajnih ustupaka, jer ovi protesti koji se šire po domino efektu su prilično sinhronizovani", navodi on.

Da se zemljoradnici i farmeri organizuju po principu domino efekta, mišljenja je i Pavlović, koji ističe da ne veruje da postoji nadorganizacija.

"Ta hrabrost poljoprivrednika u Nemačkoj i Francuskoj je pokrenula domino efekat da se i u drugim zemljama poljoprivrednici odluče na isti korak. Više je faktora zašto se to dešava sinhrono - prvo idu evropski izbori sigurno je da desničarske paritije podstiču zemljoradnike svojom retorikom. Slažem se da EU dugoročno ne planira da promeni svoju politiku i ciljeve, ali to je pod pretpostavkom da odnos moći ostane isti nakon izbora", objašnjava Pavlović.

Zajednička agrarna politika EU meta poljoprivrednih zahteva

Galetin za N1 ističe da se zahtevi poljoprivrednika najvećim delom tiču zajedničke agrarne politike EU.

"Protesti su krenuli u Nemačkoj i zahtevi bili su usmereni na nacionalne mere - subvencije za dizel gorivo, oslobođenje od poreza na poljoprivrednu mehanizaciju - što su mere koje su u nacionalnim okvirima. Francuzi su tražili da se ukune obaveza odmaranja jednog procenta zemljišta, ograničenja upotreba pesticida i mnogo drugih - što su sve ograničenja EU i takozvane zelene agende koja u velikoj meri ide u korist zašite životne sredine, ali očigledno ekonomski vrlo utiče na poljoprivrednike", navodi analitičar.

Kao jo jednu od značajnih mera EU, Galetin ističe i sporazum sa četiri zemlje Južne Amerike o liberalizaciji trgovine.

"Poljoprivrednici se boje nelojalne konkurencije velikih agrarnih sila, pre svega mislim na Brazil i Argentinu, a tu su još Urugvaj i Paragvaj. Sve što su dalje išli protesti fokus se pomerao ka zajedničkoj politici EU pri čemu mene to navodi na zaključak da poljoprivredni proizvođači nisu zadovoljni egrarnom politikom EU i pogotovo primenom zelene agende za koju smatraju da je došla previše brzo i da se primenjuje na njihovu štetu što navodi na to da protesti imaju i prizvuk politike i da nije slučajno ovaj trenutak izabran pred izbore", kaže Galetin.