To će Komesarka EU za proširenje Marta Kos i zvanično objaviti na današnjem sastanku Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET).

Država ostaje bez 1,5 milijardi evra iz takozvanog "Plana rasta" zbog kontroverznih pravosudnih reformi.

Međutim, finalna odluka biće doneta nakon što Venecijanska komisija saopšti svoje mišljenje o takozvanim "Mrdićevim zakonima".

Kos je već ocenila da usvajanjem i sprovođenjem tih zakona Srbija nazaduje na EU putu i tražila je da se njihova primena zakonski obustavi.

Pored toga, svih šest država zapadnog Balkana suočava se sa mogućnošću da ostane uskraćeno za više od 700 miliona evra.

Kako N1 saznaje, ceo Balkan propušta priliku da dobije taj novac, ako propusti da ispuni reformske zadatke do 30 juna. Radi se o reformama koje je trebalo da budu obaveljene do kraj juna prošle godine, ali je taj rok u međuvremenu pomeren.

Kos će upozoriti na ovu mogućnost na današnjem sastanku AFET-a, kako bi države shvatile da vreme ističe.

Zbog čega sve ostajemo bez sredstava?

Kako javlja naš evropski dopisnik, Mrdićevi zakoni su samo jedan od razloga zbog kojeg bi Srbija trebala da ostane bez sume od 1,5 milijardi evra.

Postoji, kako dodaje, još nekoliko razloga zbog kojih je Srbija već ostala bez dela novca, a to je neispunjavanje reformske agende koju je obećala da će ispuniti, medijski zakoni nisu završeni, prepreke OEBS-a izborne, nisu sprovedene do kraja. Pored toga upitna je i vladavina prava.

Inače, još uvek se čeka zvanična potvrda saznanja o zamrzavanju sredstava za Srbiju, a to bi trebalo da bude saopšteno tokom poslepodneva.

"Prema mojim saznanjima, Marta Kos to planira da saopšti na sastanku spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta danas poslepodne. Taj sastanak počinje u 16 i traje do 17:30 i predviđen je kao razgovor Marte Kos sa predstavnicima spoljnopolitičkog odbora o proširenju", navodi.

Inače, sastanak će poslužiti i EPP-u, glavnoj političkoj grupaciji u Evropskom parlamentu, da ispituje Martu Kos o njenoj pripadnosti Udbi, s obzirom na to da je to goruća tema pre svega u Sloveniji, a provlači se pomalo i kroz briselski "bubble", mada fokus je ipak na proširenju.