EU: Srbija obećala da će uskladiti vizni režim, kazne trenutno nisu na stolu

„Razgovarali smo o tome na najvišem nivou. Predsednica Ursula fon der Lajen je razgovarala o tome i sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Dobili smo uveravanja da će se Srbija uskladiti sa viznom politikom EU, posebno kada su u pitanju države koje su za nas u ovom trenutku urgentne, kao što su Tunis, Burundi i Indija,“ rekla je ona.
Komesarka nije isključila mogućnost „kažnjavanja“ Srbije ili bilo koje druge države regiona ukidanjem viznih olakšica, ali i dodala da ta tema trenutno nije na stolu.

„Očekujem da će se Srbija usaglasiti sa našom viznom politikom. Naravno da neću isključiti druge mere, ako se to ne dogodi. Ali polazim od toga, što je u duhu naše dobre saradnje, da su obećali da će se uskladiti“, navela je Ilva Johanson.

Ona je rekla da će imati priliku da o toj temi razgovara sa liderima država Zapadnog Balkana na više sastanaka koji su planirani narednih nedelja – u Berlinu, Pragu i Tirani.

„Imaćemo nekoliko prilika da dobijemo potvrdu da će do usaglašavanja doći,“ rekla je Ilva Johanson.

Evropska unija poslednjih meseci beleži povečan broj ilegalnih migranata iz Tunisa, Burundija i Indije, dok je ulazak na teritoriju EU preko „Zapadnobalkanske“ rute tri puta veći nego preko drugih zabeleženih ruta.

Đurović: Nije sve u rukama Srbije

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=bgradosdjurovicsot141022sms20221014175526265-n1info-rs-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=n1info&u=n1info&p=n1Sh4redSecre7iNf0" video-id="10387436"]

Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila kaže da je prema podacima kojima raspolaže njegova organizacija, više od 70.000 ljudi ušlo u zemlju od početka godine do septembra.

"I oni uglavnom nastavljaju dalje, preko Mađarske, ka centralnim zemljama EU, pre svega ka Austirji i Mađarskoj. To je kopnena migracija, ne govorimo o ovoj migraciji koja dolazi putem aerodroma o kojoj nemamo tačne podatke, o tome može detaljnije granična policija koja sigurno beleži svaki od tih ulaza", navodi Đurović za N1.

Te dve pojave - globalna migracija koja prolazi kopnenim putem i migracija koja dolazi usled liberalizacije viznih režima - povećavaju pažnju javnosti u zemljama koje prihvataju te ljude i donekle popunjave njihove kapacitete, dodaje Đurović.

"I oni sada imaju kapacitete toliko pune da očekuju da neće moći da prihvate nove izbeglice iz Ukrajine koje bi trebalo da dođu usled ratnih dejstava u skorijoj budućnosti", objašnjava on.

Đurović dodaje da nije sve, međutim, u rukama Srbije, a ponajmanje je, kako kaže, borba protiv globalne migracije.

"Tako da definitivno tu mora pažljivo, i ovo jeste jedan preteran pritisak u ovom trenutku na zemlju kao što je naša, koja ima i druge probleme, a sama niti je izazvala krizu niti može sama da je reši", ističe on.

Subotić: Vraćanje viza bio bi kataklizmični scenario

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=bgstrahinjasuboticsot141022sms20221014173750316-n1info-rs-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=n1info&u=n1info&p=n1Sh4redSecre7iNf0" video-id="10387455"]

Srbija se obavezala da će sarađivati sa EU kada su u pitanju kontrola granica i usmeravanje migracionih talasa, podseća Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike.

"Dakle, u tom pogledu, Srbija ukoliko ne ispunjava svoje obaveze koje je preuzela u saradnji sa EU, onda se takođe dovodi u pitanje potencijalno i vraćanje viza. Dakle, dokle god ne ispunjavamo obaveze, nećemo imati i pravo koje smo do sada uživali", ističe Subotić za N1.

Vraćanje viza Srbiji bio bi, prema njegovim rečima, kataklizmični scenario, i stoga ne veruje da će do njega doći, naročito imajući u vidu da je vizna liberalizacija jedan od ključnih benefita koje je EU omogućila građanima Srbije.

Subotić, međutim, upozorava da je neophodno reagovati odmah i ocenjuje da je dobro što se Srbija obavezala da do kraja godine u značajnoj meri usaglasi viznu politiku sa EU.