EU, Vučić i litijum: Realna ocena stanja u Srbiji i(li) promena taktike da projekat Jadar oživi

"Dok nam Nemci ne budu garantovali da ćemo imati čiste reke i planine, da ćemo i to odlaganje za deponiju imati urađeno u skladu sa svim evropskim standardima, nećemo da pokušavamo, ni da počinjemo", kazao je predsednik Aleksandar Vučić juna 2024. godine, kao reakciju na sve veće nezadovoljstvo građana Srbije zbog aktiviranja projekta Jadar, odnosno odluke Ustavnog suda da ukine odluku Vlade o zaustavljanju projekta Jadar.

Nepune dve godine kasnije iz Nemačke stižu poruke da dok je Vučić na vlasti od rudnika litijuma i bora u Jadru "neće biti ništa".

Nemica Hildegard Bentele (CDU), predstavnica Evropskog parlamenta u Komisiji za kritične sirovine koja je sastavila listu strateških projekata Evropske unije (EU) među kojima je i rudnik litijuma i bora "Jadar", nije pominjala garancije Nemačke ili EU za ovaj projekat.

Umesto toga, ona je kao veliki problem navela ponašanje državnih organa, vladavinu prava, odnosno njihovu nepouzdanost po pitanju licenci.

"Ali i sumnje stanovništva u rad državnih organa – mislim da su te sumnje bile opravdane. Pravni okvir je previše nesiguran", izjavila je nedavno za Dojče vele.

Ona je izrazila razumevanje za odluku Rio tinta da zaustavi realizaciju projekta i navela da Evropska unija neće vršiti pritisak na Rio tinto da nastavi da radi na njemu, zato što je to jednostavno previše rizično. Tom prilikom je izrazila i uveravanje "da bi Rio tinto definitivno poštovao ekološke i socijalne standarde".

Realno stanje stvari

Strahinja Subotić, programski menadžer "Centra za evropske politike" kaže za portal N1 da Hildegard Bentele opisuje realno stanje stvari odnosno kako Unija gleda na ovaj projekat.

"On je suštinski relevantan, međutim ne zanemaruje se činjenica da je itekako nepopularan, s obzirom da je toksična atmosfera oko tog projekta nastala upravo za vreme trenutne vlasti, ne može se očekivati da će ista, implementirati projekat bez da izazove veće posledice među građanima i generalno na domaćem planu", kaže Subotić.

On kaže da Bentele ne okoliša da kaže da je taj projekat od suštinske važnosti za EU zato je i izabran kao projekat od strateške važnosti, S druge strane, poručuje da i pored činjenica da Srbija ima tako važne resurse, neće se gledati kroz prste kada su u pitanju reforme u oblasti vladavine prava.

"To znači da se ne zanemaruje se činjenica da je projekat Jadar itekako nepopularan i s obzirom da je toksična atmosfera oko tog projekta nastala upravo za vreme trenutne vlasti", kaže Subotić.

Kako smatra, ovakav ton kada se govori o vladavini prava ne treba da iznenađuje jer ukoliko se pogledaju poslednji izveštaji Evropskog parlamenta, videće se da je čak i Evropska narodna partija (EPP) čiji je pridruženi član SNS - redovno i ubedljivo glasala za sve rezoluciju koje naglašavaju sve ono što je nemačka evroparlementarka govorila.

“Poslanička veza narodnjaka je nešto što je bio ključni oslonac vladajuće elite u Beogradu, kako bi snažnije projektovali i gajili odnose u Strazburu i Briselu i drugim državama članicama. Međutim, pokazuje se da što Srbija više demokratski nazaduje, istovremeno se nalazi u situaciji da sve manje ima mogućnosti da se oslanja na tu vezu, s obzirom da je sve veći broj kritika i sve evidentnije kršenje osnovnih normi vladavine prava", ocenio je Subotić.

Zaokret EU je samo promena taktike

Govoreći o intervju Hildegard Bentele, Aleksandar Matković iz Instituta ekonomskih nauka smatra da se u EU sprema zaokret, kako bi za sve okrivili Vučića i na taj način pokušali da izvuku projekat.

On to ocenjuje kao taktiku i podseća na film "Ne u mojoj zemlji - litijumska dilema Srbije", koji se završava time, da nije problem Rio tinto, već Aleksandar Vučić.

"To se sada dešava kroz izjave u intervjuu. Ja sam sa Hildegard Bentel imao raspravu u Evropskom parlamentu 5. februara 2025. godine. Taj narativ je star barem godinu dana. Ne bih rekao da je odjednom nastao zaokret, mislim da je to prosto taktika koju će Nemačka koristiti da bi nastavila ovaj projekt, jer ona ima najveći interes“, ocenjuje Matković za N1.

On kaže da je u Evropskom parlamentu izglasan takozvani Omnibus paket zakona kojim je smanjena kontrola nad korporacijama, pogotovo rudarskim korporacijama, dok su fondovi za zelenu tranziciju masovno usmereni na hemijsku i rudarsku industriju.

Prema ovom setu zakona, kompanijama sa manje od 1.000 zaposlenih i prometom do 450 miliona evra, ukida se obaveza podnošenja planova i izveštaje koji se tiču klime i održivosti, prepuštajući to nacionalnim zakonodavstvima.

Uspeh opozicije

Radomir Lazović, republički poslanik Zeleno levog fronta smatra promenu odnosa EU prema SNS i uspehom svoje partije, time "što smo preko članstva naših partija u velikim evropskim porodicama, argumentima uticali prvo na Evropski parlament, a onda i na druga tela da jasno osude autoritarna dešavanja u Srbiji", kaže Lazović.

On se nada se da je i ovo pokazatelj da Evropski parlament, Evropska narodna partija (EPP) i Hrićansko demokratska unija (CDU) neće više biti politički zaštitnik Vučićevom autoritarnom režimu.

"Istrage o SNS u EPP još traje i mi se nadamo da će oni biti izbačeni iz ove grupacije. Što se nas tiče, kada dođe do smene vlasti, jednako ćemo biti protiv ovog projekta jer nije u interesu građana“, ocenio je Lazović.

Javno priznanje Brisela

Da nije reč o velikom zaokretu, već pre o zakasnelom javnom priznanju nečega što su i Berlin, a i Brisel, odavno znali - a to je da u Srbiji problem nije samo vladavina prava u užem smislu, već i šire funkcionisanje demokratskih i upravnih institucija, smatra politkoglog i glavni urednik sajta “Juropijan vestern Balkans” (europeanwesternbalkans) Nemanja Todorović Štiplija.

On podseća da Evropska komisija već godinama, kroz različite izveštaje, ukazuje na ozbiljne manjkavosti u toj oblasti, pa je zato "logično da se upravo na pitanju Jadra taj problem vidi najjasnije".

“Kada nemate pouzdane institucije, nezavisne procedure i stabilan pravni okvir, nemoguće je obezbediti verodostojne garancije za tako osetljiv i društveno konfliktan projekat, posebno kada je reč o eksploataciji litijuma i tehnologiji koja izaziva ozbiljnu zabrinutost lokalnog stanovništva i stručne javnosti”, kaže Todorović Štiplija za N1.

On kaže da "Sporazum o kritičnim sirovinama" iz 2024. godine nije bio garancija za sprovođenje projekta Jadar, već opšti politički i pravni okvir saradnje, a da ni samo proglašavanje Jadra za strateški projekat EU nije značilo da Srbija mora da ga sprovede, niti da su domaći organi obavezni da izdaju dozvole po automatizmu.

"Naprotiv, iz evropskog ugla je jasno da svaki takav projekat može biti zaustavljen u bilo kojoj fazi ukoliko ne ispunjava ekološke, pravne i društvene standarde. Problem je i to što je propaganda vlasti, koja je godinama promovisala Jadar kroz spinove o navodnim zahtevima EU i Nemačke, duboko podelila društvo i zarad sopstvenih političkih i ekonomskih interesa dodatno urušavala kredibilitet EU i njene inicijative u oblasti kritičnih sirovina. Tako se stvorio utisak da Brisel stoji iza jednog konkretnog projekta, iako je stvar daleko složenija i institucionalno uslovljenija", smatra Todorović-Štiplija.

On kaže da je ključna poruka je da se pitanje Jadra više ne može posmatrati samo kao ekonomska ili politička tema, već pre svega kao ogledalo stanja institucija u Srbiji.

"Ako EU zaista želi da ojača podršku evropskim integracijama u Srbiji, onda mora mnogo jasnije da pokaže da partnerstvo sa Srbijom ne može da se gradi preko interesa građana, mimo poverenja u institucije i bez jasnog uverenja da pravila važe jednako za sve", zaključio je Todorović Štiplija.