Dan uoči napada na Iran, šestomesečni euribor iznosio je 2,128 odsto, dok je 17. marta dostigao 2,333 odsto.

Iako je na prvi pogled reč o relativno malom rastu od oko 0,2 procentna poena, u kratkom roku (oko dve nedelje) to predstavlja prilično nagli skok, koji procentualno iznosi oko 10 odsto, piše Danas.

Rast beleži i tromesečni euribor. Dana 27. februara iznosio je 2,013 odsto, dok je 17. marta dostigao 2,148 odsto.

Kriza na Bliskom istoku, koja je dovela do rasta cena nafte i gasa i time vrši pritisak na rast cena i inflacije, izaziva zabrinutost kod građana koji imaju kredite u bankama, da bi se mogla ponoviti situacija iz 2022. i 2023. godine.

Tada je, usled energetske krize izazvane ratom u Ukrajini, tromesečni euribor dostigao 3,9 odsto, a šestomesečni četiri odsto, što je dovelo do rasta mesečne rate kredita građana.

Od sredine 2024. godine euribor je uglavnom bio u padu, sve do pre dve nedelje, kada je ponovo počeo da raste usled geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku.

Građanima Srbije sa kreditima u evrima ili kod evropskih banaka euribor je važan, jer direktno utiče na kamatu na njihove kredite.

Većina kredita sa promenljivom kamatom vezana je za tromesečni ili šestomesečni euribor: banka uzima euribor kao osnovicu i na njega dodaje svoju maržu.

Kada euribor raste, raste i kamata na kredit, što znači da mesečna rata postaje viša. Kada euribor pada, kamata se smanjuje, pa su i troškovi građana manji.

Dakle, promene euribora direktno utiču na visinu mesečnih obaveza građana, a nagli skokovi mogu dodatno opteretiti kućni budžet.

Sagovornici Danasa ocenjuju da trenutni rast euribora nije zabrinjavajući i da predstavlja očekivanu reakciju tržišta na rat u Iranu. Ipak, upozoravaju da bi, ukoliko se sukob nastavi, mogla da se ponovi situacija iz 2022. i 2023. godine.

„Za kredit od 50.000 evra i tromesečni euribor mesečna rata viša za oko osam evra“

Bankarski savetnik Vladimir Vasić ocenjuje da trenutno nema razloga za zabrinutost zbog rasta euribora, ističući da su aktuelni pomaci znatno manji u odnosu na nivoe iz 2023. godine, kada je dostizao oko četiri odsto.

Kako objašnjava, građani koji imaju kredite sa varijabilnom kamatnom stopom, indeksirane u evrima, najčešće prate tromesečni i šestomesečni euribor.

U poslednjih deset dana, navodi, tromesečni euribor porastao je za 13 baznih poena, odnosno 0,13 procentnih poena, dok je šestomesečni zabeležio rast od 16 baznih poena, odnosno 0,16 procentnih poena.

Istovremeno, dvanaestomesečni euribor, koji predstavlja indikator očekivanja finansijskih tržišta, porastao je za 30 baznih poena, odnosno 0,30 procentnih poena, ukazuje Vasić za Danas.

Prema Vasićevim rečima, ovaj rast trenutno ima ograničen uticaj na mesečne obaveze građana.

„Na primer, za kredit od 50.000 evra, ako gledamo tromesečni euribor, rata bi mogla biti veća za oko osam evra, dok bi za kredit od 100.000 evra povećanje iznosilo oko 16 evra mesečno“, kaže Vasić.

Ipak, upozorava da bi trend rasta euribora mogao da se nastavi ukoliko se ne stabilizuje kriza na Bliskom istoku.

On naglašava da trenutni rast euribora nije posledica odluke Evropske centralne banke (ECB), već reakcija tržišta na očekivanja da bi novac mogao da poskupi u narednom periodu.

Na pitanje da li možemo očekivati da ECB danas poveća referentnu kamatnu stopu, Vasić odgovara da sve zavisi od ekonomskih kretanja u Evropskoj uniji, gde je inflacija trenutno oko dva odsto, što se smatra relativno stabilnim nivoom.

Međutim, Vasić ukazuje da pritisak dolazi od neizvesnosti na tržištu energenata, posebno u vezi sa dostupnošću nafte. Kako navodi, većina država ima rezerve nafte za oko tri meseca, te da bi produženi sukobi mogli da izazovu ozbiljnije poremećaje.

„Za sada, situacija na tržištu goriva je stabilna, uz blagi rast cena, nešto izraženiji u pojedinim zemljama poput Nemačke. Ključno pitanje jeste koliko će kriza trajati“, ističe Vasić.

Upozorava da, ako se kriza nastavi, postoji rizik od ponavljanja scenarija iz 2022. i 2023. godine, kada su centralne banke reagovale naglim podizanjem referentnih kamatnih stopa kako bi obuzdale inflaciju, što se potom prelilo i na rast euribora.

Kada je reč o eventualnom povećanju kamatnih stopa u evrozoni, Vasić ocenjuje da bi Narodna banka Srbije (NBS) mogla da prati takav potez.

On dodaje da je odnos ECB-a i američkih Federalnih rezervi ključan, jer visoke kamatne stope u SAD utiču na to da ECB bude oprezna sa eventualnim smanjenjem stopa, kako kapital ne bi odlazio iz Evrope ka tržištima sa većim prinosima.

„Građani će trenutni rast euribora osetiti već sledećeg meseca“

Glavni broker u Momentum sekjuritiz Nenad Gujaničić ističe da banke veoma brzo prilagođavaju visinu aktivnih stopa, pa će građani već od narednog meseca plaćati skuplje rate zbog rasta euirobra.

„Mnogo sporije rastu pasivne kamate (na depozite), ali je činjenica da neke od banaka i na ovom polju reklamiraju više kamate. To je na neki način najbolja potvrda da će uskoro krediti biti skuplji“, ističe Gujaničić.

Sagovornik Danasa ukazuje da se situacija na evropskom tržištu duga prilično promenila nakon nekoliko sedmica rata na Bliskom Istoku, pre svega jer su porasla očekivanja u vezi sa inflatornim pritiscima koji se, kako kaže, zasigurno ne mogu izbeći ako ovaj ratni sukob potraje mesecima.

„Inflacija u evrozoni je pala na ciljanu granicu od dva odsto, ali relativno lako može da dostigne povišene nivoe s obzirom na to da je evrozona u velikoj meri zavisna od eksternog snabdevanja energentima“, navodi Gujaničić za Danas.

I Gujaničić ističe da trenutni rizici rasta euribora nisu toliko veliki, ali će, ukazuje, biti srazmerni vremenu trajanja sukoba na Bliskom istoku.

„Dok SAD mogu da zadovolje svoje potrebe za energentima sopstvenom proizvodnjom, evrozona je politički i ekonomski blok koji će izvesno biti na udaru. Dobra okolnost jeste da nastupa period godine kada gas nije neophodan za grejanje, a takođe situacija na globalnom tržištu sirove nafte pre početka sukoba je bila više nego povoljna za potrošače usled obilja ponude na globalnom tržištu“, objašnjava Gujaničić.

U optimističkom scenariju, dodaje, ako se sukob relativno brzo završi, cene sirove nafte će se veoma brzo vratiti na nivoe od oko 60-70 dolara po barelu jer su globalne zalihe na rekordnim nivoima od pandemije.

Na pitanje da li možemo očekivati da će ECB danas povećati referentnu kamatnu stopu, Gujaničić smatra nije realno da će ECB povećati kamatu u ovom trenutku.

„Ali je sa ove tačke prilično izvesno da će to uraditi sredinom godine. Samo pre tri nedelje su bila očekivanja da će ključna kamata ECB-a stagnirati tokom čitave 2026. godine. Ovom trendu će se verovatno prikloniti NBS, ako ne bude značajnijih promena na makro nivou“, smatra Gujaničić.

Objašnjava da bi rast referentih kamata na građane uticao najpre posredno jer će naša zemlja skuplje da se zadužuje, dodajući da je to već sada slučaj.

„Direktno će ih pogoditi jer će biti skuplje kamate na kredite. Jedina korist će biti nešto veće kamate na depozite, ali je taj efekat zanemariv, naročito kad se uzme u obzir da većina depozita građana u bankama nije uopšte oročeno“, zaključuje Gujaničić.