Simboličnim podizanjem zastave Europrajda na zgradu francuske ambasade, obeležen je Međunarodni dan borbe protiv homofobije, transfobije i bifobije. Ujedno, to je i početak kampanje evropske parade ponosa koja će od 12. do 18. septembra biti održana u Beogradu. Iako ta manifestacija dolazi u Srbiju, u našoj zemlji još nije usvojen Zakon o istopolnim zajednicama, dok Dveri najavljuju da će se u Skupštini zalagati za zabranu parada.
Uprkos tome što i 21 godinu od prvog Prajda ovi ljudi slobodno mogu da pokažu koga vole samo ako ih od ostalih građana čuva na stotine policajaca, u Beograd na jesen stiže i evropski Prajd. I to je prvi put da će jedan grad Jugoistočne Evrope biti domaćin evropske nedelje ponosa.
POVEZANE VESTI:
Marko Mihailović iz Belgrejd prajda tu manifestaciju vidi kao prekretnicu u borbi za ravnopravnost LGBTI+ zajednice na Zapadnom Balkanu.
„Ovaj događaj je pokušaj da dobijemo solidarnost svih građana i građanki, ne samo Srbije nego i Evrope u našoj borbi za ravnopravnost“, ističe on.
Solidarnost za samu šetnju od Srpskog pokreta Dveri već sada nemaju. Naprotiv, Dveri najavljuju da će tražiti zabranu parada.
„Pripadnici LGBT zajednice moraju imati ljudska prava i slobode koje im garantuje Ustav i zakoni, i ne smeju biti diskriminisani ni po jednom osnovu, ali su Dveri protiv promocije ideologije homoseksualizma i održavanja gej parada, čiju ćemo zabranu tražiti i u Narodnoj skupštini“, saopštili su iz tog pokreta.
Takvom idejom Dveri pozivaju zapravo na kršenje Zakona o javnom okupljanju, podsećaju organizatori beogradske i evropske parade.
„Tražiti izopštenje manjina je, ja bih rekao, fašizam, i mislim da je to jako opasno. Trenutna situacija u Evropi sa ratom koji bukti, sa porastom desničarenja, sa porastom oduzimanja prava na abortus ženama je jedan, ne veliki korak unazad, nego jedan korak ka nečemu što nikada ne sme da se dogodi“, upozorava Mihailović.
Ali ako već postoje glasovi protiv, parlament je pravo mesto da se oni čuju, mišljenje je poverenice za ravnopravnost Brankice Janković.
„Naravno uz podsećanje da se sigurno nećemo vraćati unazad jer smo mi dostigli jedan stepen ljudskih prava i ravnopravnosti“, poručuje Janković.
Nadali su se predstavnici LGBTI+ zajednice da će Srbija prošle godine otići i za stepen dalje, usvajanjem Zakona o istopolnim zajednicama.
Međutim, i pre nego što je Nacrt zakona dospeo u Skupštinu, predsednik je izjavio da ga ne bi potpisao, ocenjujući ga neustavnim.
I pored takve predsednikove izjave, doći će taj zakon na dnevni red buduće vlade, veruje aktuelna ministarka za ljudska prava Gordana Čomić.
„Ne možete im zakonom urediti ljubav, ali možete im pravo regulisati zajednicu u kojoj žive, imovinu, penziono, zdravtsveno, posete u bolnicama, regulisanje nasledstva, sve ono na šta drugi ljudi u Srbiji imaju prava i to će se desiti za vreme mandata ove Vlade“, uverena je Čomić.
Hoće li ljudska prava uopšte biti važna novoj Vladi i hoće li njeno Ministarstvo sačuvati, ministarka u tehničkom mandatu ne otkriva. Uverava da Srbija na tom planu, sa ministarstvom ili bez njega, ne može da ide nazad, već samo napred.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare