Evropska komisija predstavila neformalne ideje o prijemu novih država u EU: Članice rezervisane

Međutim, čini se da države članice nisu spremne da menjaju pravila igre u procesu proširenja, iako su neke zemlje regiona već izrazile spremnost da se učlane u EU bez punih prava kao ostale članice, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz diplomatskih izvora u Briselu.

Kako RSE saznaje, 4. marta održana je večera između ambasadora država članica EU i Bjorna Sajberta, šefa kabineta predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, na kojoj je on izneo moguće opcije kako bi Unija mogla da nastavi proces prijema novih članica.

Kako su za RSE potvrdili izvori upućeni u raspravu, Sajbert je predstavio tri moguća scenarija.

Prvi scenario je takozvani status quo. Podrazumeva zadržavanje postojećih pravila i članstvo u EU na osnovu zasluga.

Drugi scenario, prema idejama iz kabineta predsednice Evropske komisije, podrazumevao bi sistematičnu i postepenu integraciju.

U ovoj opciji pominju se takozvani novi integracioni paketi, poput jedinstvenog tržišta ili zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Tokom večere naglašeno je da bi ova opcija podrazumevala povezivanje pregovaračkih klastera, a predlog uključuje i prekretnice, što znači postepeno uključivanje u pojedine evropske politike u skladu sa napretkom koji države ostvaruju.

Međutim, Bjorn Sajbert je upozorio da bi za ovu opciju bila potrebna nova pravna osnova unutar EU.

Treći scenario u žargonu se naziva „obrnuto članstvo“ ili, kako neki evropski zvaničnici žele da ga nazovu optimističnije, „postepeno članstvo“.

Ova opcija podrazumeva dve faze za buduće članice EU: prva faza uključuje članstvo i integraciju u pojedinim politikama, dok bi druga faza obuhvatila postepeno proširenje prava i obaveza te članice.

Kako su za RSE preneli izvori, ideja obrnutog ili postepenog članstva odmah je naišla na odbijanje većine država članica EU.

Izvori RSE navode da neke zemlje nisu odmah odbacile drugu opciju, sugerišući da bi bile voljne da budućim članicama EU omoguće pristup određenim vodećim projektima, poput energetike ili evropskog sistema plaćanja u evrima (SEPA).

Pristup SEPA-i

Od kada su američki zvaničnici nezvanično nagovestili da bi ubrzan prijem Ukrajine mogao biti deo mirovnog paketa, u briselskim kuloarima počela je rasprava o tome kako ubrzati proces članstva Ukrajine čak i ako zemlja nije ispunila sve kriterijume.

Rasprava 4. marta između šefa kabineta predsednice Evropske komisije i predstavnika država članica uglavnom se odnosila na Ukrajinu.

Ovo je dodatno naglašeno razgovorom o pristupu SEPA-i, gde su već neke zemlje regiona deo sistema iako nisu članice EU.

Albanija i Crna Gora pridružile su se SEPA sistemu u novembru 2024, Severna Makedonija u martu 2025, Srbija u maju iste godine, dok se puna operativna spremnost banaka očekuje do maja 2026.

Međutim, ove ideje, ukoliko se formalizuju, sigurno će uticati i na zemlje Zapadnog Balkana, od kojih su neke već daleko u procesu članstva. Među njima, Crna Gora prednjači jer se nalazi u završnoj fazi pregovora o članstvu.

Ključni element ovih ideja jeste ukidanje prava veta koje ima svaka postojeća članica EU.

Ovu ideju otvoreno podržali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Albanije Edi Rama.

U zajedničkom tekstu za nemački list „Frankfurter Allgemeine Zeitung“ (FAZ) izrazili su spremnost da odustanu od punopravnog članstva u prvoj fazi i predložili da zemlje kandidati najpre dobiju pristup evropskom jedinstvenom tržištu i Šengen zoni.

Međutim, za Crnu Goru bi model postepenog članstva bio manje povoljan, jer se država godinama angažovala u složenom procesu integracija sa ciljem punopravnog članstva, poput ostalih država koje su danas deo EU.

Crna Gora je najizvesnija naredna članica EU, piše RSE.

Ostale zemlje koje su ozbiljno nazad u procesu imale bi priliku da izađu iz ćorsokaka.

Na primer, Severna Makedonija bi mogla da prevaziđe postojeće blokade od Grčke, pa potom Bugarske, Bosna i Hercegovina i Kosovo bi imale priliku da se približe evropskim strukturama, iako ne bi imale sve ispunjene uslove, navodi RSE.

RSE je već objavio da se evropska komesarka Marta Kos uveliko zalaže za alternativni prijem budućih članica, ali da nema punu podršku Evropske komisije.

Njena šefica Ursula fon der Lajen, prema saznanjima RSE, podržala bi tu ideju ako bi iza nje stale države članice.

Večera održana 4. marta bila je test spremnosti 27 zemalja. Izvori RSE potvrđuju da je broj ambasadora koji je tražio reč bio veliki.

Ipak, utisak je da rasprava uglavnom pokazuje da pravila igre za sada ostaju ista.