FHP: Pitanje pravne valjanosti suđenja za mučenje vojnika JNA 1991.

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je 13. maja presudu u ponovljenom postupku, kojom je Tunić oglašen krivim u odsustvu za krivično delo ratni zločini protiv ratnih zarobljenika 1991. godine i osuđen na osam godina zatvora.

Tunić je oglašen krivim za zastrašivanje, mučenje i telesno povređivanje ratnih zarobljenika - vojnika na odsluženju vojnog roka u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA), koji su prethodno položili oružje i predali se, u naselju Rakitje, u periodu od 14. septembra do 1. oktobra 1991. godine.

FHP je u saopštenju naveo da nije u mogućnosti da analizira obrazloženje suda, posebno u pogledu dokaza kojima su potvrđeni navodi optužnice, jer još uvek nije dostupan pisani otpravak presude.

"Nesporno je, međutim, da u svim suđenjima u odsustvu izostaje učešće optuženog u postupku, što onemogućava njegovu aktivnu odbranu- uključujući iznošenje činjenica i dokaza, kao i predlaganje svedoka. U tom svetlu otvara se važno pitanje pravne valjanosti ovakvih postupaka, odnosno da li je presuda, iako možda doživljena kao pravična sa stanovišta žrtava, zaista pravična i za optuženog", dodaje se.

Prema oceni te organizacije, iako su suđenja u odsustvu predviđena domaćim krivičnim zakonodavstvom, takvi postupci ne bi trebalo da se vode u predmetima ratnih zločina, već takve slučajeve treba rešavati putem regionalne saradnje.

"Za razliku od suđenja u odsustvu, regionalna saradnja omogućava da se optuženi zaista privedu pravdi, a da postupak bude efikasniji i zasnovan na dokazima i odbrane i optužbe, uz prisustvo optuženog i svedoka obe strane", piše u saopštenju.

Dodali su da je taj predmet, "Zagreb", do sredine 2024. godine bio jedini postupak pred Odeljenjem za ratne zločine koji je vođen u odsustvu optuženog, ali da je primetna tendencija porasta broja takvih predmeta, "što je posledica političkog pritiska da se pokrenu postupci za zločine nad Srbima, bez obzira na realne mogućnosti njihovog sprovođenja".