FHP: Presuda u ponovljenom postupku za otmicu i ubistva putnika na stanici Štrpci nije pravična

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je juče prvostepenu presudu u ponovljenom postupku, kojom su okrivljeni Gojko Lukić, Duško Vasiljević i Dragana Đekić proglašeni krivima za otmicu civila iz voza koji je putovao na relaciji Beograd-Bar, njihovo zlostavljanje, mučenje i ubistvo 1993. godine.

FHP je u saopštenju ocenio da izrečene kazne od pet do deset godina zatvora nisu pravične, a sud je, prema njihovoj oceni, "potpuno zanemario težinu zločina i posledice po porodice žrtava".

"Posebno uznemirava činjenica da je među žrtvama bio i maloletni Senad Zečević. Izrečene kazne upućuju na zaključak da je sud smatrao da šest meseci zatvora predstavlja primerenu kaznu za otmicu i ubistvo jednog čoveka", dodaje se u saopštenju.

Ocenili su da presuda nije pravična ni u odnosu na žrtve i njihove porodice, koje 33 godine čekaju na sudsko priznanje i otkrivanje lokacija grobnica sa posmrtnim ostacima 16 od 20 žrtava.

FHP se složio sa ocenom suda da je ponovljeno suđenje doprinelo rasvetljavanju činjeničnog stanja i otklanjanju nedoumica iz provestepenog postupka.

"Svedok, osuđeni Milan Lukić, dostavio je dokument kojim potvrđuje da je bio pripadnik Vojske Republike Srpske (VRS) i da je jedinica 'Osvetnici', kojom je komandovao i čiji su pripadnici osuđeni u ovom postupku, bila u sastavu VRS. Utvrđeno je i da je svedok Krsto Papić siguran da je među izvršiocima zločina bila jedna ženska osoba - Dragana Đekić", dodaje se u saopštenju.

FHP smatra da najveći doprinos suđenja treba da budu "utvrđene činjenice koje govore o zločinu kao planiranom događaju, njegovim izvršiocima i dubokoj umešanosti državnih organa SRJ u zločin, ali i činjenice koje čuvaju sećanje na žrtve".

Druga prvostepena presuda doneta je 33 godine nakon izvršenja zločina, a postupak pred Odeljenjem za ratne zločine trajao je više od sedam godina.

Sud je prilikom odmeravanja kazne cenio samo olakšavajuće okolnosti - porodične prilike okrivljenih Gojka Lukića i Duška Vasiljevića, dok je u slučaju Dragane Đekić uzeo u obzir činjenicu da je u vreme izvršenja krivičnog dela bila maloletna.