FHP: U 2025. godini pet optužnica za ratne zločine, bez visokorangiranih optuženih

Na predstavljanju Izveštaja o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2025. FHP u Evropskoj kući rečeno je da Srbija već tri godine nema glavnog tužioca za ratne zločine, uz podsećanje da je konkurs za tu funkciju objavljen u maju 2024, ali dan niko nije izabran zbog čega Tužilaštvo ne funkcioniše u punom kapacitetu.

Izveštaj je obuhvata analizu 27 predmeta koje je Fond za humanitarno pravo pratio pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu i pregled društveno-političkih događaja koji su od značaja za suđenja za ratne zločine u Srbiji.

Autorka Izveštaja Marijana Čestić Jelovac istakla je da tužilaštvo nije istupalo u javnosti, niti održalo nijednu konferenciju za medije, kao i da je regionalna saradnja nedostajala u protekloj godini, a da su vođena četiri postupka i to okrivljenima u odsustvu.

Prema rečima Marijane Čestić Jelovac, izrečeno je osam prvostepenih presuda pred Višim sudom iz kojih se vidi da postoji veliki nedostatak u kaznenoj politici sudova u Srbiji, a da je jedan od strukturnih problema dugotrajnost postupaka.

Smanjen je broj optužnica u odnosu na 2024, a povećan je broj suđenja u odsustvu, rekla je ona i napomenula da je zaključen jedan sporazum o priznanju krivice.

Advokat Sead Spahović izjavio je da Srbija neće da sudi ratnim zločincima, dodavši da je Srbija izvršilac i da se ne može očekivati od njenog rukovodstva da sudi ratnim zločincima koje, kako je rekao, sahranjuje u Aleji velikana kao zaslužne građane.

Napomenuo je da je nedavno u Beogradu održano knijiževno veče poezije osuđenog na doživotni zatvor za ratne zločine Radovana Karadžića.

Nikad u Beogradu nije optužen nijedan visoki oficir, niti političar za ratne zločine, nikad niko za zločin protiv čovečnosti, niti genocid, rekao je Spahović i ukazao da je suština u tome što srpsko društvo neće da goni ratne zločince.

I vlast i opozicija i studenti beže od haških osuđenika Ratka Mladića i Karadžića, društvo je betonirano u ratnim zločinima, rekao je Spahović dodavši da ovaj narod i danas stoji iza toga i to se smatra patriotizmom.

Za izveštaju FHP je rekao da je pravno besprekoran, ali da izostaje legitimitet onih koje treba goniti.

Spahović je napomenuo da to nije počelo od aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, već je stav političara koji vode Srbiju proteklih 30 godina i napomenuo da su na vrhuskim funkcijama u Vladi Zorana Đinđića bili ratni zločinci.