Pregled najvažnijih priča koje je Forbes Srbija objavio ove sedmice:

1. Broj mrtvih zbog rekonstrukcije pruge popeo se na 18: Poginuli i jedan Kinez i mladi radnik obezbeđenja

Radovi na rekonstrukciji pruge od Novog Sada do Mađarske, pored 15 stradalih zbog pada nadstrešnice, odneli su i tri života radnika. Forbes Srbija ranije je objavio da je sticajem nesrećnih okolnosti život izgubio Goran Ljubisavljević (1963) kod Novog Sada. To je pokazao jedan od mesečnih izveštaja o realizaciji radova. U drugom mesečnom izveštaju pomenut je i incident sa smrtnim ishodom u Zmajevu. Međutim, nije dato više informacija o kome je reč ni šta se dogodilo.

Dokumentacija koju je je objavilo Više javno tužilaštvo u Novom Sadu sada otkriva da je tom prilikom poginuo kineski državljanin Vang Jun (1971). Na njega je pala betonska greda teška 19,5 tona. Incident se dogodio u septembru 2023. Samo par dana pre njega na gradilištu u Rumenci preminuo je radnik obezbeđenja Ramiz Dacić koji je imao tek 29 godina.

Kako se navodi u izveštaju koji je napravio koordinator za bezbednost i zdravlje na radu, radovi na kojima je bio angažovan kineski radnik, odvijali su se na nadvožnjaku u Zmajevu 6. septembra. Tog dana desila se kolektivna povreda na radu.

„Radove na demontiranju oplate i skele na krajnjem stubu izvodila je firma CCECC, podizvođač Glavnog izvođača JV CRIC-CCCC. Radovi koji su se izvodili nisu odobreni od strane Nadzora i rađeni su pre propisanog roka koji je definisan u odobrenoj Tehnologiji izvođenja radova (Method statement). Prilikom radova došlo je do narušavanja statike poprečne grede koja je potom pala. Poprečna greda je dimenzija 8,7m x 1m x 0,9 m, težine 19,5 tona. Pala je sa visine od šest metara“, navodi se u dopisu koordinatora.

2. Angažovanje po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima: U državi sve manje, u ministarstvima sve više

U periodu od 1. januara do 18. decembra 2024. godine 69.651 lice u Srbiji imalo je prijavu na obavezno socijalno osiguranje po osnovu ugovora o privremeno-povremenim poslovima. Njih 27.113 je kod istog poslodavca više puta u toku godine imalo prijavu na osiguranje po osnovu takvog ugovora.

Veliki broj ugovora o privremeno-povremenim poslovima zaključen je u javnom sektoru.

Primera radi, prema podacima DRI, u periodu 2021-2023 u 23 ministarstva zaključeno je 8.000 takvih ugovora.

Sam ugovor o obavljanju privremeno-povremenih poslova nije nešto što je specifično za srpsko zakonodavstvo, on postoji i u drugim zemljama Evrope.

Međutim, kod nas se taj ugovor posmatra kao rad van radnog odnosa, što je jedna vrlo čudna kategorija koja ne postoji u uporednim zakonodavstvima, kaže za Forbes Srbija Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad.

U najvećem broju zemalja gde se taj ugovor koristi, radnik može da ostvari većinu onih osnovnih prava koje ima po osnovu rada – dok u Srbiji to nije slučaj.

Reljanović u razgovoru za Forbes navodi i da je u mnogim slučajevima gde je radnik tužio poslodavca – tvrdeći da se zapravo nalazi u radnom odnosu jer obavlja iste poslove u dužem periodu vremena – sud najčešće stao na stranu radnika. Ipak, takve tužbe nisu česte u Srbiji, kaže.

3. GSP menja ugovor s turskom Bozankajom, tramvaji moraju da budu nemanjićko plave boje

Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP) Beograd izmenilo je ugovor sa turskom firmom Bozankaja od koje kupuje 25 tramvaja. GSP sada traži da ta firma isporuči tramvaje čija je boja „ultramarin plava“. Ta boja nije bila propisana prvobitnom tehničkom specifikacijom. Obaveštenje o izmeni ugovora objavljeno je 1. januara na Portalu javnih nabavki.

Konkretno, menja se tehnička specifikacija u delu koji se odnosi na boju tramvaja. Sada se traži da karoserija vozila bude ultramarin plava. Da držači za ruke budu safirno plave boje, a slova – krem bela.

„Vrši se izmena Tehničke specifikacije u tački 9.4.3 – Boja tramvaja. Nakon izmene glasi: Karoserija vozila spolja: ultramarine plava RAL 5002. Držači za ruke safirno plava RAL 5003. Slova i cifre krem bela RAL 9001“, navodi se u obaveštenju.

Tehnička specifikacija je dokument u kojem se utvrđuju tražene karakteristike radova, dobara ili usluga koje se nabavljaju i sve druge okolnosti koje su od značaja za izvršenje ugovora, a time i za pripremu ponude.

U obrazloženju izmene ugovora poziva se na zaključak predsednika Gradskog veća Beograda iz oktobra ove godine. Tim zaključkom je usvojena je Informacija o promeni boje vozila kojim se obavlja prevoz putnika na teritoriji Beograda iz crvene u plavu boju.

4. OTKRIVAMO Institut CIP nekoliko dana nakon nesreće sproveo analizu povećanog opterećenja nadstrešnice: Zaključili da je bilo zanemarljivo

Objavljivanje dokumentacije o istrazi urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu otkrilo je još jedan, za javnost, zanimljiv dokument.

Reč je o papiru koji nosi naslov „Analiza promene opterećenja nadstrešnice na južnoj fasadi stanične zgrade u ŽS Novi Sad pre izrade projekta i nakon intervencija predviđenih u projektu za izvođenje“.

Ono što je posebno interesantno jeste da je analiza naručena 4. novembra, a na sebi nosi pečat CIP-a da je primljena tri dana kasnije, odnosno samo nedelju dana posle obrušavanja nadstrešnice.

I još interesantnije, zaključak analize je da su izvedeni radovi povećali opterećenje zatega između 0,8% i 1,2% odnosno, kako navode – zanemarljivo.

5. Da li se svaka čokolada sada može nazvati čokoladom: Poslastičarnice i veliki proizvođači traže rešenja za rast cene kakaa

Ljubitelje čokolade početkom decembra rastužila je vest da Mocart kugle odlaze u istoriju. Naime, poslednja Mocart kugla sa proizvodne trake u fabrici u Gredigu sišla je 5. decembra.

Ono što je objavljeno je da se fabrika, između ostalog, suočavala sa problemima izazvanim porastom cena sirovina još nakon pandemije. Ipak, u javnosti se spominje da to nije definitivni kraj i da će nova fabrika biti otvorena u drugoj zemlji.

I dok je taj deo nepoznanica i ostaje da se vidi da li će mocart kugle imati „novi život“, ono što je realnost, a što je bilo jasno i zabrinjavajuće još početkom prošle godine je dramatičan rast cena kakaa. On je ostavio velike posledice po konditorsku industriju.

Cena glavnog sastojka za pravljenje čokolade inače beleži drastičan skok od 2023. Tada je kakao koštao od 2.500 dolara pa do 4.500 dolara po toni. Međutim, već u februaru prošle godine cena je otišla na 6.000 dolara, da bi bila udvostručena do aprila na više od 12.000 (iako je tokom godine padala, ipak se u decembru ponovo vratila na ovu vrednost). Poslednje brzo i višestruko povećanje cene na tržištu kakaa dogodilo se još u periodu 1975-1977.