Forbes pregled nedelje: Od preprodaje dozvola za vetroparkove do rezultata Vučićeve industrijalizacije

Posle decenije Vučićeve industrijalizacije i dalje smo na početku

Do 2030. godine prerađivačka industrija činiće 22 odsto bruto dodate vrednosti, a kreće se, prema ukrštenim podacima domaće i evropske statistike, sa 17,5 odsto iz 2018. godine. U istom periodu BDV po zaposlenom u ovom sektoru treba sa 15.200 evra da stigne do čak 40.000 evra, kaže Strategija industrijske politike Srbije do 2030.

Podaci domaće statistike, bez udela Evrostata, ne odgovaraju sasvim podacima iz Strategije. Prema podacima o bruto dodatoj vrednosti u 2018. godine, učešće prerađivačke industrije u BDV je bilo 14,5 odsto, a BDV po zaposlenom u ovom delu privrede – 16.195 evra.

Četiri godine kasnije, poslednji dostupni podaci se odnose na 2022. godinu, i kažu da prerađivačka industrija čini 13,5 odsto BDV, a vrednost onoga što stvori svaki zaposleni je 24.073 evra. Do 2030. trebalo bi značajno da poraste.

„Opšti cilj industrijske politike je podizanje konkurentnosti industrije Republike Srbije” smernice su Strategije. „Ovaj cilj direktno podržava ostvarenje prethodno definisane vizije. Konkretno, konkurentna industrija Republike Srbije daje značajan doprinos visokom održivom ekonomskom rastu, merenom stopom rasta nacionalnog BDP i boljem kvalitetu života građana Republike Srbije, merenim visinom BDP po stanovniku”.

Još se ne zna ko će postavljati punjače duž auto-puteva: U igri su poznata imena domaćeg biznisa, evo i zašto

Broj električnih vozila u Srbiji je skoro zanemarljiv, tačno ih je 2.700 i čine tek deseti deo jednog procenta registrovanih četvorotočkaša. Sasvim je moguće da je nešto više onih sa stranim tablicima, koji našim koridorima samo prolaze na putu za neku drugu destinaciju. Država je svakako rešila da glavne saobraćajnice, pre svega auto-puteve, opremi dovoljnim brojem električnih punjača. Za ovaj poduhvat traži finansijera još od jeseni.

Javni poziv je raspisan 10. oktobra prošle godine. Prvo je rok za zainteresovane trebalo da otkuca 24. novembra. Odložen je za početak januara. Zbog neradnog drugog dana Božića, rok je pomeren za 17. januar. Kao kraj konkursa je izabran 22. januar. Na pitanje Forbes, polovinom januara, iz Puteva Srbije su nam odgovorili da je „ zbog bolesti člana komisije koji obavlja evaluaciju pristiglih ponuda, otvaranje ponuda pomereno za 31. januar“.

Na ponovna pitanja, Putevi Srbije su nam potvrdili da još nema podataka o izboru ponuđača i da će sve biti objavljeno na njihovom sajtu, kao i obično. Zelene stanice se, međutim, više ne pominju ni u rubrici vesti, niti među zapisnicima sa otvaranja javnih nabavki, niti u delu gde je poziv objavljen.

Kako stvari sada stoje posao bi mogao da dobije konzorcijum šest velikih domaćih firmi, a među njima su, navodno, Milenijum tim I OMR grupa. Objavljivanje pobednika se očekuje narednih nedelja.

Hakovanje EPS-a: Ova inspekcija povećala je broj ljudi za 100%… sad ih je dvoje

Kršenje intelektualne svojine, dipfejkovi koji diskredituju poznate ličnosti i pokušaji krađe identiteta u cilju varanja banaka, samo su neki od primera zloupotreba veštačke inteligencije.

Prvi slučajevi pojavili su se i u Srbiji. Veštine hakera sve su naprednije i regulativa u oblasti informacione bezbednosti i sistemi zaštite moraju da idu u korak s njima. Ipak, naša država dala je sebi „luksuz“ da praktično završenu, unapređenu verziju Zakona o informacionoj bezbednosti, ostavi za usvajanje posle izbora.

Iako je bilo dovoljno vreme od avgusta prošle godine kada je završena javna rasprava, da se zakon usvoji, rampu je, prema saznanjima Forbes Srbija postavilo Ministarstvo finansija. Naime, tekst zakona je bio poslat na mišljenje svim ministarstvima, ali se finansije nisu saglasile jer je budžet za 2024. već bio donet i nije bilo novca za formiranje kancelarije za informacionu bezbednost.

Prema našim informacijama, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, kao nadležna institucija za ovaj propis, pokušala je da predloži kompromisno rešenje – da zakon bude usvojen odmah, a da se primena odredbi o kancelariji za informacionu bezbednost odloži za 2025. – alini to nije prihvaćeno.

Iako njegovo usvajanje ne bi spasilo EPS hakerskog napada, možda bi sprečilo neki novi incident što bi značilo da je Ministarstvo finansija došlo u situaciju da možda ne plati na mostu (budžet za kancelariju), ali da bi moglo odlaganje usvajanja da plati na ćupriji (eventualni otkup podataka).

Neverovatno je i to što Inspekcija za informacionu bezbednost ima samo dvoje ljudi.

OTKRIVAMO Koliko se zarađuje na preprodaji dozvola za vetroparkove i solarne elektrane

Prema podacima sa spiska zahteva koji redovno ažurira Elektromreža Srbije prošle su četiri godine od kada je poslednji vetropark trajno priključen na sistem. Marta 2020. vetroelektrana Košava u Vršcu, snage 68 megavata, priključena je na prenosnu mrežu.

I dok je novih objekata malo, zahteva za priključenje je previše. Koliko prošle jeseni bilo ih je četiri puta više od kapaciteta prenosnog sistema. Takav disbalans nastao je zbog zakonskog rešenja iz 2021. godine koje je forsiralo nadležno Ministarstvo rudarstva i energetike, a koje je rezultiralo pomamom potencijalnih, kako ozbiljnih tako i „manje ozbiljnih“ investitora za ulaganjima u vetroparkove, a naročito solarne panele.

Kao nus produkt ovakvog zakonskog okvira novi zahtevi EMS-u za priključenje na prenosnu mrežu počeli su naglo da rastu, naročito za solarnu energiju, a na tržištu su se pojavili preprodavci tojest mešetari koji su prepoznali priliku za odličnu zaradu.

Princip „ko prvi devojci, njemu devojka“, odnosno propisi koji regulišu da se do dozvole stiže po redosledu zahteva doveli su do toga da se među investitorima nađu i oni koji zapravo niti imaju kapaciteta, niti ikakvu nameru da grade elektranu.

Njihova namera bila je da se „zapljunu“ na spisku zahteva za dozvolu a onda da svoj praktično nepostojeći projekat ili u početnoj fazi prodaju za pet ili šest puta više novca no što su uložili do tada.

Kako su tvrdili u EMS-u jesenas, rezultat ovakvog zakonskog rešenja su zahtevi za priključenje više od 20.000 megavata, iako sistem može da balansira tek 5.800 megavata.

Tražili smo ženski Nordeus, HTEC ili Vegu za osmomartovski intervju: Ovo je rezultat

Međunarodni dan žena želeli smo da posvetimo nekome ko je poseban, ko je najuspešniji u najuspešnijoj industriji. Ali, ta dama u Srbiji ne postoji.

Tražili smo, guglali, pitali najuticajnije ljude u IT sektoru, međutim nje jednostavno nema. Ni posle dodatnog vremena za razmišljanje nisu mogli da navedu ime koje se naročito izdvojilo. Čak ni osobu koja je na dobrom putu da jednog dana postane ono što su Nordeus, HTEC ili Vega.

Malo ih je, a njihovi startapovi su još u ranim fazama razvoja.

„Morate biti stostruko jača žena, u poređenju sa muškarcem, da biste uspeli u startap svetu. To je retkost“, kaže za Forbes Srbija Lena Miladinović, suosnivač i izvršni direktor startapa Outpost Chess.

“Ovaj način razmišljanja ima jak uticaj kada je reč o prvom koraku i odluci da se uopšte krene u pokretanje startapa, ali i kasnije, kada je u pitanju finansiranje i kontaktiranje investitora. Žene imaju drugačiji mentalni sklop od muškaraca I vole da budu pripremljene pre nego što su upuste u nešto. To je sjajna osobina, ali ne previše korisna samim ženama u preduzetništvu ovog tipa”, navodi Ivana Henckel von Donnersmarck.

Ti primeri pokazuju da se situacija menja i daju nadu da ćemo u narednih pet godina možda videti pojavu na primer ‘ženskog Nordeusa’”, kaže optimistično Anastasia Engelhardt.

Istraživanje Startap skener 2024 pokazalo je da gotovo dve trećine, preciznije 64% startapa u osnivačkom timu nema nijednu ženu. Upečatljivo je i da 37,8% startapa u Srbiji funkcioniše sa isključivo muškim menadžment timovima, dok je u 49,3% startapa prisutan samo jedan ženski član menadžmenta.

Samo 4,5% startapa ima menadžment sastavljen isključivo od žena.

Udeo žena među osnivačima startapa iznosi 17,2%, manje u odnosu na prošlu godinu kada je taj procenat bio 19 odsto. Situacija nije bolja ni u evropskom startap ekosistemu gde je udeo žena osnivača 18%.