Fotograf Gavrilo Andrić: Napad u Negotinu je bio najstrašniji, policajac je praktično saučesnik

„Napad u Negotinu je bio najstrašniji. Dešavalo se i ranije da me udare. Ali sada prvi put, nakon što mi je grubo otet telefon, nakon što sam udaren, kada sam pokušao sa grupom ljudi da ga vratim, iz prostorija Srpske napredne stranke je izletela grupa muškaraca i bez momenta ‘upozorenja‘ počela da bije. Ranije bi pokušali da nas zastraše, da se sklonimo, ali sada su odmah krenuli da udaraju pesnicama u glavu okupljene građane. Ovo stvarno mora da nas probudi”, kaže za Cenzolovku Gavrilo Andrić, po profesiji IT stručnjak, a od početka protesta nezvanično – jedan od zvaničnih fotografa studentskih platformi.

Napad u Negotinu na ovog fotoreportera je bio šesti, istakao je ANEM, koji podseća da je Andrić i ranije neopravdano privođen, legitimisan, policija ga je ometala i fizički sprečavala da radi, dobijao je i pretnje ubistvom.

Napada na njega je bilo i više, dodaje sagovornik Cenzolovke, a zbog toga, kao i zbog nereagovanja policije, podneo je i prijave Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a.

„U Negotinu policija ne samo da nije reagovala, nego je i saučesnik u svemu što se događalo, od učestvovanja u nameštanju izbora do toga da nije uradila ništa da smanji nasilje. Ovo je poslednja tačka pre nego se desi nešto mnogo gore. Ministar Ivica Dačić mora da trpi veći pritisak”, zaključuje Andrić.

Na pitanje da li je napad u Negotinu bio najstrašniji, odgovara - apsolutno.

"Svaka linija bezbednosti koju sam imao u glavi je izgubila smisao u momentu kada su batinaši izleteli i počeli da biju ljude. Čistom slučajnošću niko nije bio teže povređen ili mnogo gore od toga. Prethodno, kada mi je otet telefon, pokušavao sam da prijavim policiji, a oni kažu moraš do stanice da daš izjavu. Pokazujem im da znam gde mi je telefon, vidim lokaciju na drugom uređaju, na parkingu je ispred Srpske napredne stranke, ali oni odbijaju da rade. Policija je praktično saučesnik", istakao je on.

Napad naziva "čistim hirom".

"Stajao sam nasred ulice, snimao, a oni su prolazili pored mene. Jedan se približio, a njegov suvozač me udario i oteo telefon iz ruke. Kako sam pojurio za njima, drugi koji je prolazio iza, šutnuo me je i pao sam na ulicu. Podigao sam se i nastavio da jurim još 50-ak metara i zatekao se ispred prostorija SNS-a. U tom trenutku je sa mnom bilo više ljudi, studenata i građana. A onda su batinaši izleteli iz prostorija SNS-a i nastao je incident", opisao je on.

Ne krije svoju osudu rada policije te večeri.

"Jako sam besan na policiju i prilično sam siguran da ću zbog njihovog nereagovanja podneti prijave Sektoru unutrašnje kontrole. Imam imena određenih policajaca i mislim da treba da gradimo društvo u kome se snose posledice"; naveo je on.

Komentarišući praksu nekažnjivosti za napade na novinare i medijske radnike, kaže da je vrlo je jasno da ti napadači imaju vrlo odrešene ruke da rade šta god hoće.

"Nije samo da niko nije osuđen, nego nemamo inicijalnu zaštitu na terenu. Videli smo šta se desilo kod Trga Nikole Pašića kada je razbijena kamera ekipi N1. Čitava serija takvih događaja je jasan pokazatelj i motivator ljudima koji napadaju medijske radnike da je to skroz okej da to rade i dalje. Većina napada se desi u prisustvu policije", nabrojao je on.

"Nisu samo kriminalci bili ljude na ulici, već i policija"

"Nisu samo kriminalci koji biju ljude po ulici, već i policija, koja direktno napada novinare. Vrlo često odmah idu ka kameri. Svedočio sam tome. To je jasan pokušaj sklanjanja informacije iz vidika naroda. E, a kada to malo eskalira, dešava se da komandir pre početka akcije deklarativno objasni kako su tu i medijski radnici, pa moli svoje kolege da povedu računa o našoj bezbednosti. I bude onako vrlo performativno. Bio sam prisutan i kada je komandir beogradske Policijske brigade (Radolav) Repac tako komunicirao i navodno davao neku vrstu sigurnosti, a dva dana ranije me je on napao na ulici. Kako postupa policija, kako potom funkcioniše tužilaštvo, vrlo je jasna poruka da nismo dobrodošli, da smo opasni po autokratiju", istakao je Gavrilo Andrić.

"Funkcioner SNS iz Kosjerića me udario ispred policijske stanice"

Upitan da li je neko odgovarao za napade na njega, kaže da od svih ima jedan zatvoren slučaj - ali na loš način.

"Kada me je u Kosjeriću, po završetku izbora, udario lokalni funkcioner SNS-a, direktor Turističke organizacije – ušao je u policiju, udario je u kameru dok sam fotografisao, a onda mene direktno u glavu. Pokušao sam da prijavim, ali me je suštinski policija sprečavala. Bio sam uporan, vratio se nekoliko sati kasnije u policijsku stanicu, oko dva ujutru i prijavio. Slučaj je zatvoren tako što je utvrđeno da je potrebno izdati meru upozorenja tom licu, da vodi računa šta radi u budućnosti. To je potpuno apsurdno, jer je on mene udario u glavu ispred policijske stanice dok sam fotografisao", opisao je on za Cenzolovku.

Dva slučaja za pretnje su spojena u jedan, imamo osumnjičene, trenutno je na sudu i sve je moguće, naveo je Andrić.

"Porukama su pretili da će me ubiti. Napao me je, koliko sam upoznat, komandir policije na Novom Beogradu, usred bela dana, dok su studenti širili transparente ispred Sava centra. Pokušao je da me uhvati za kameru, postoji i snimak, iako sam jasno obeležen kao novinar, pokazao mu i legitimaciju. Prijavljeno je Sektoru unutrašnje kontrole, ali i odbačeno sa obrazloženjem da sam odbio da se legitimišem. To nije tačno i vidi se na snimku da nije tačno. Žalio sam se dalje. Trudim se da uvek sve prijavim, iako nisam naišao na pozitivne ishode. Želim da sve ostane zabeleženo, neću da odustanem, jer svako mora da snosi odgovornost za to što radi", ispričao je fotograf.

Upitan šta ga najviše motiviše, odgovara - da prikaže nešto lepo.

"Nemam motivaciju da gledam nešto ružno i strašno, pa čak izbegavam nekada da fotografišem takve stvari ili ih sačuvam u arhivi. Otići na skup SNS-a i juriti tamo mučene, ucenjene ljude, koji ne znaju kuda idu, spale im pantalone do pola, ne treba da bude motivator. Lepša je motivacija fotografisati studentkinje i studente kako stavljaju transparent koji je preko Gazele u pet ujutru. U vreme kada bi tako mladi mogli da budu u gradu i uživaju. Ta fotografija motiviše ljude i puno puta su mi rekli na ulici – gledao tvoje fotografije i odlučio da izađem", zaključio je.