Francuski Mond: Mural Ratku Mladiću zapalio ulicu u Beogradu

Mural koji brane pripadnici ekstremne desnice, koji uživaju blagonaklonost vlasti, novidi Mondčiji tekst prenosimo u celosti:

Naslikan na privatnoj stambenoj zgradi, mural predstavlja nekadašnjeg generala, koji se trenutno nalazi u pritvoru u Holandiji, kako salutira. „Generale, hvala majci što vas je rodila“ piše preko njegovog lica. Mural se pojavio u julu, nekoliko nedelja pošto je Haški tribunal pravnosnažno osudio Mladića za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratni zločin i šokirao je sve u ovom „fensi“ kraju glavnog grada Srbije, a slični murali koje veličaju Mladića brojni su u Srbiji, kao i među bosanskim Srbima. Na zahtev opštinskih vlasti, stanari zgrade su želeli da ga uklone, ali se nijedno preduzeće nije usudilo da to uradi.
Ovo parče trotoara u samom centru Beograda je iznenada postalo svojevrsni simbol slavljenja ratnih zločinaca koje je sve učestalija pojava u Srbiji. Svakog dana, pripadnici ekstremne desnice, među kojima jedan od ubica francuskog navijača Brisa Tatona 2009, koji je stradao u smrtonosnom napadu u Beogradu prilikom gostovanja fudbalske ekipe Tuluza, ovde štite mural koji slavi Ratka Mladića. Nekadašnji komandant vojske bosanskih Srba u junu je pravnosnažno osuđen zbog svoje uloge u ratu koji je besneo na Balkanu 90-ih godina.

"Čuli smo se s njima i predložili da se mi za to pobrinemo“, objašnjava Marko Milosavljević, direktor srpske kancelarije Inicijative mladih za ljudska prava, nevladine organizacije koja se bori za pravdu i istinu u čitavoj bivšoj Jugoslaviji. „Najavili smo policiji da ćemo organizovati okupljanje u tom cilju 9. novembra“, dana kada Srbija obeležava Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma, „da bismo poslali poruku čitavoj zemlji, ali i Bosni, da je moguće obrisati tu vrstu murala koji sprečavaju pomirenje. Međutim, policija nam je zabranila okupljanje“, žali ovaj aktivista.

Parapolicajci

Uprkos tome, više mirovnih aktivista za mir okupljaju se svejedno na licu mesta, među njima nekadašnja poslanica Aida Ćorović. Ova 60-godišnjakinja se približila muralu zajedno sa jednom umetnicom i zasula je jajima, da bi je potom nekoliko muškaraca obučenih u crno i bez ikakvih policijskih oznaka nasilno odvukli u stranu. „Pokušali su da me odvuku u ćošak ulice, jako sam se uplašila da nisu neki desničari koji pokušavaju da me udare“ kaže danas Ćorović. Ti muškarci su je na kraju odveli u policijsku stanicu, gde je provela nekoliko sati. Oslobođena je bez da je podignuta bila kakva prijava protiv nje, ali joj preti novčana kazna zbog „kršenja javnog reda i mira.“

Ovo „hapšenje“ pred kamerama, od strane, kako Ćorović kaže, „parapolicajaca“, izazvala je burnu reakciju civilnog sektora u Srbiji. U subotu 13. novembra, više stotina ljudi je izašlo na ulicu da protestuje, ali ih je kordon policije ponovo sprečio da se približe muralu. „Policija je zvanično zadužena da spreči sukobe sa ekstremnom desnicom i huliganima koji čuvaju mural“, kaže Marko Milosavljević. Unazad nedelju dana, oni udaljavaju radoznale i čiste mural posle svakog „nasrtaja“, bilo krečom ili crnom farbom. Zaštićen specijalnim lakom, mural je izuzetno teško ukloniti.

Ti ljudi izgledaju kao da su direktno izašli iz isprepletanog miljea fudbala, podzemlja i nacionalizma, povezanih sa samim screm državnog aparata u Srbiji. Među njima je primećen i Đorđe Prelić, jedan od vođa navijača koji su na smrt pretukli Francuza Brisa Tatona 2009. godine. Osuđen na 10 godina zatvora, oslobođen je posle provedenih šest godina iza rešetaka zbog dobrog vladanja. Predsednik Vučić je opravdao veliki broj policajaca poslat da zaštiti Prelića i njegove kolege rečima „da se ne kaže da su dopustili da ih biju“.

Talas nacionalizma

Šef države, koji je bio ministar informisanja diktatora Slobodana Miloševića, ne glorifikuje javno Mladića, ali je isto tako kritikovao sve one koji su ga kritikovali zbog nepreduzimanja mera rečima da „nemaju druga posla u životu nego da mrze Srbe“ i istakao da je čišćenje murala u nadležnosti komunalne policije. "Od kako je došao na vlast 2021. godine, sve je više takvih murala, jer on forsira nacionalistički program", kaže Aida Ćorović. U međuvremenu, bitka oko murala u slavu Mladiću odjekuje u celoj Srbiji. Omogućila je opoziciji da pokrene svoju kampanju pred izbore najavljene za april 2022, ali se desila u posebno osetljivom trenutku za Balkan u vezi sa ratovima koji su buktali u regionu između 1991. i 2001. godine.

Već nekoliko nedelja, nacionalistički lider Srba u Bosni Milorad Dodik preti otcepljenjem, ističući svoje protivljenje zakonu kojim bi se inkriminisalo negiranje genocida u Srebrenici, koji je otkroisao u julu visoki predstavnik međunarodne zajednice koji još uvek nadzire dešavanja u duboko podeljenoj zemlji, 25 godina posle rata. Taj zakon direktno ugrožava Dodika, koji odbija da prizna genocid u kome je ubijeno 8.000 Bošnjaka, od strane snaga pod Mladićevom komandom. Podrazumeva se, naravno, da su zidovi ulica Banja Luke, Dodikovog uporišta, prekrivene licem nekadašnjeg generala.