Arhitekta Miljan Salata ne može da obuzda bes. Nije ni otišao na posao. Ispred Narodne skupštine Srbije, među povicima i zvižducima, njegove kolege držale su transparent na kojem piše "Ne damo Generalštab".

"Kasnije, kada sunce zađe, možda će se protest preseliti na drugo mesto. Strasti su uzavrele i napetost je na vrhuncu. Razlog - milionski plan zeta Donalda Trampa, Džareda Kušnera, da na mestu gde se sada nalazi Generalštab, podigne luksuzni stambeno-hotelski kompleks", tako započinje tekst na francuskom portalu france24.

"Žele da ga sruše. Tako će uništiti jedan od poslednjih primera jugoslovenskog modernizma, i to na mestu gde je Miloš Obrenović zamislio administrativno jezgro zemlje – da bi izgradili hotel“, kaže Salata.

„To je skandal. Ta zgrada ima status zaštite, a Vlada je vršila pritisak na institucije da zaobiđu zakon. Ceo postupak je sproveden nezakonito“, dodaje on.

„Još gore je to što se igraju sa nečim što je duboko traumatično za srpski narod, jer je Generalštab bio sedište Jugoslovenske vojske i koji je teško oštećen tokom bombardovanja NATO-a 1999., i danas je simbol onoga što smo preživeli.“

Zakon „lex specialis“

Portal piše da je najnovija odluka poslanika iz stranke predsednika Aleksandra Vučića da temu uvrste na dnevni red parlamenta "podigla buru".

Podsećaju da je rasprava, pokrenuta tokom nedelje, odnosila se na predlog da se projekat sprovede kroz „lex specialis“ – poseban zakon kojim bi se ubrzali procesi i izmenio status zgrade iz „zaštićene“ u „nezaštićenu“.

Time bi se otvorila vrata velikom projektu Kušnera, muža Ivanke Tramp. Protivnici tvrde da je to „ozbiljno kršenje Ustava i vladavine prava“, kako su ocenili Savet arhitekata Evrope (ACE), Nacionalni komitet Srbije (Icomos), Docomomo International i Evropa Nostra, uz podršku oko šezdeset srpskih i međunarodnih organizacija.

Ipak, 7. novembra zakon je usvojen zahvaljujući većini koju ima Vučićeva stranka. Branili su odluku navodeći da projekat „može poboljšati odnose sa Trampovom administracijom“.

Poslanik Milenko Jovanov izjavio je: „Otvaramo prostor i stvaramo prilike da zemlja napreduje. Ako to doprinese boljim odnosima sa SAD – voleo bih da tako bude.“

Od 2014. do danas

Zanimanje porodice Tramp za Generalštab bilo je poznato od ranije – još 2014. godine, kada su Tramp i tadašnji premijer Ivica Dačić navodno održali sastanak.

Projekat je postao zvaničan 2024. kada je Kušner 13. marta objavio digitalni prikaz budućeg kompleksa.

U maju je potpisan ugovor između Ministarstva građevinarstva i firme Affinity Global Development, povezane sa Kušnerom. U saopštenju je navedeno da nije reč o prodaji, već o zakupu na 99 godina.

U novembru 2024, ubrzo nakon Trampove reizbore, Vlada Srbije skinula je Generalštab sa liste zaštićenih objekata. Time je otvoren put njegovom rušenju ili preuređenju. Na to su reagovali stručnjaci iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, tvrdeći da je odluka nezakonita jer je doneta bez mišljenja stručnog tima. Direktorka Zavoda, Dubravka Đukanović, podnela je ostavku, a zatim i njena zamenica Estela Radonjić Živković.

„Projekat je od početka imao političku dimenziju. Sama činjenica da su u njemu učestvovali Donald Tramp i Džared Kušner činila ga je simbolično osetljivim“, rekla je Radonjić, navodeći da je trpela pritiske i pokušaje diskreditacije nakon što je kritikovala odluku.

Istrage i pritisci

Tužilaštvo za organizovani kriminal otvorilo je istragu i optužilo Gorana Vasića, tadašnjeg vršioca dužnosti direktora Zavoda, zbog zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanja dokumenata radi ukidanja statusa zaštite Generalštaba. Kasnije su optužena još dvojica državnih službenika. Predsednik Vučić je potom javno kritikovao tužioce, što je izazvalo reakciju Tužilaštva, koje ga je optužilo za pokušaj političkog pritiska.

Izvori iz pravosuđa tvrde da su tužioci trpeli prepreke i odbijanja saradnje od strane policije, dok su vlasti slučaj nazivale „izmišljenim“. Vučić je nedavno tužioce nazvao „korumpiranom bandom“ i „kriminalcima“.

Urbanizam, novac i politika

Urbanistkinja Ljubica Slavković ističe da je slučaj primer uništavanja kulturnog nasleđa i nepoštovanja zakona.

„Ako se toleriše ovakav postupak, to znači da živimo u zemlji u kojoj sistem podstiče zloupotrebe“, rekla je ona.

Protesti su se spojili sa širim studentskim demonstracijama protiv korupcije i vlasti, koje traju više od godinu dana. Slavković navodi da je scenario sličan projektima Beograd na vodi i EXPO Beograd 2027, gde su „pravne procedure izmenjene pod izgovorom hitnosti“.

Američki mediji, poput The New York Timesa, prate slučaj i ističu da „projekat porodice Tramp predstavlja primer koliko je daleko jedna strana vlada spremna da ide radi finansijskih interesa Trampovih“. List navodi da je reč o investiciji od oko 500 miliona dolara, pri čemu bi država Srbija zadržala 22 odsto udela, a plan obuhvata hotel, luksuzne apartmane, memorijalni centar i muzej.

Predsednik Vučić vidi i političku vrednost projekta – kao priliku za jačanje odnosa sa Trampovom administracijom, slično kao u sličnim projektima u Albaniji.