Fridom haus: Demokratija u Srbiji u najvećem padu od svih zemalja u tranziciji

Vesti 11. apr 202407:14 > 07:29 72 komentara
Freedom House

Srbija je zabeležila najveći pad rezultata u izveštaju Fridom hausa "Nacije u tranziciji 2023" koji pokriva 29 evropskih i azijskih država. Fridom haus navodi da je Srbija doživela istorijski pad zbog nastojanja predsednika Aleksandra Vučića da konsoliduje vlast u 2023. godini.

„Dva uzastopna masovna ubistva u maju su izazvala proteste koji su trajali tokom leta, na šta je srpska vlada odgovorila nameštenim vanrednim izborima u decembru“, piše u izveštaju „Nacije u tranziciji 2023“ Fridom hausa, prenosi Glas Amerike.

„To je najveći pad ove godine u celom regionu koji pokrivamo, koji obuhvata 29 zemalja, od centralne Evrope pa sve do centralne Azije. S obzirom na to koliko je ova godina bila istorijski važna u našem izveštaju, veoma je primetno da je Srbija i dalje imala ovaj strmoglavi pad“, navela je za Glas Amerike Aleksandra Karpi, ekspertkinja Fridom hausa za Balkan. Ona dodaje da ima mnogo razloga koji stoje iza ovakve ocene.

„Još imamo zamrznutu reformu pravosuđa u poslednjih nekoliko godina. To znači da sudske odluke ostaju uglavnom politizovane i više su stvar javne rasprave nego pravog sudskog procesa. To je višegodišnji trend koji je doprineo ovom istorijskom padu. Ali takođe smo videli da su mnogi faktori kulminirali na vanrednim izborima u decembru. Dakle, ne samo da je integritet izbora pogođen optužbama za prevaru koje su smatrane verodostojnim, migracijom birača itd, i drugim nepravilnostima. Imali smo, naravno, i pogoršanje medijskog ambijenta ove godine. Sada vidimo medijski sistem kojim skoro u potpunosti dominira vladajuća stranka, a posebno predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Kada to spojite sa lokalnim vlastima koje masovno podnesu ostavke, da bi se otvorio put do tih izbora, bila je to veoma teška godina za srpsku demokratiju. I kao što sam rekla, izbori u decembru su zaista bili kulminacija ili zaista savršena oznaka za ono što je tamo bila teška godina za demokratiju“, kaže Karpi.

Kako se navodi u izveštaju, funkcionisanje demokratskih institucija u Srbiji i dalje je osporavano. Rad Narodne skupštine bio je narušen sličnim problemima koji su doveli do parlamentarnog i izbornog bojkota opozicije od 2019. do 2022. godine, dodaje se u izveštaju. Većina je ugušila skupštinsku debatu zakazivanjem sednica samo 24 sata unapred, predsednik parlamenta, poslanik SNS, zloupotrebio je položaj i nije delovao kao neutralni arbitar, navodi Fridom haus.

Glas Amerike: U jednom delu izveštaja kažete da je za istorijski pad zaslužan predsednik Aleksandar Vučić, i njegovi napori da konsoliduje vlast u 2023. Šta bi zapravo predsednik Srbije ili srpski narod mogao da uradi da promeni ovo?

Karpi: Mislim da je ovo važno da se napravi razlika između akcija vlasti koje su dovele do ovog pada i lokalnog zahteva za demokratijom koji još uvek vidimo u Srbiji. Imajte na umu da još postoji živo građansko društvo. I dalje imamo opoziciju koja više učestvuje u politici i koja je imala prilično impresivan nastup na beogradskim izborima, uprkos značajnim naporima da ih drže van trke. Dakle, ovo su neke dobre vesti, da kažemo, note optimizma u inače teškoj godini. Imajući to u vidu, mislim da ima prostora da Vlada Srbije, ako želi, poboljša situaciju. Ima aktera u civilnom društvu i u javnosti koji su više nego voljni da podrže reformske napore i obnovu demokratskih institucija. Naravno, za to je potrebna politička volja. A to tek treba da vidimo poslednjih godina od ove sadašnje vlade Ali na kraju, mislim da je to neka vrsta puta napred i Biće sa onim lokalnim akterima koji zaista rade težak posao na podsticanju reformskih procesa.

Glas Amerike: Šta zaključci iz ovog izveštaja signaliziraju Srbiji, a potom i međunarodnoj zajednici? Pod time mislim na Evropsku uniju kojoj Srbija i dalje želi da se priključi, i SAD?

Karpi: U slučaju Srbije, ako se kreće ka autokratiji i sve više pada na našoj lestvici, mislim da je potreban stroži pristup – makar u komuniciranju, možda i sredstva koja se koriste kod zemalja koje su više autokratske, kao što su sankcije ili kaznene mere – treba da budu razmotrene u ovim slučajevima, barem ih treba razmotriti ako vidimo da je to put koji vlada bira. Kada je reč o ovom regionu, pogotovo Srbiji, mislim da postoji potreba da se ponovo razmotri politika prema regionu, na način koji je realističan i koji uvažava pravce kojim se zemlje kreću – a što naš izveštaj prilično dobro dokumentuje.

Izbore su obeležile ogromne neregularnosti, posebno u Beogradu, prema domaćim i međunarodnim posmatračima, piše u izveštaju za 2023. Među najznačajnijim problemima navode se slučajevi kupovine glasova, korišćenje paralelnih biračkih spiskova za praćenje birača, zastrašivanje birača i posmatrača, zloupotreba javnih resursa, kao i uslovi koji favorizuju vladu koju predvodi SNS. Fridom haus ističe da je na dan izbora otkriveno da su birači iz Republike Srpske dovezeni i provozani gradom da glasaju na beogradskim lokalnim izborima i da su čak i javni funkcioneri i političke ličnosti iz BiH glasale na lokalnim i pokrajinskim izborima u Srbiji. Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), objavila je analizu migracije birača, navodeći da su se one zaista dogodile i da su direktno uticale na beogradske izbore.

Fridom haus zaključuje da nije bilo značajnog napretka u odgovoru na preporuke koje su dali ODIHR i OEBS o izbornim uslovima od poslednjih izbora 2022. Prema CRTA, nijedna od 15 opštih preporuka nije u potpunosti sprovedena, dok samo jedna od devet prioritetnih preporuka – koja obuhvata standardizovanu obuku za članove biračkih odbora – delimično je realizovan. Preporuke u vezi sa pritiskom na birače, medijskim disbalansom i zloupotrebom položaja i javnih resursa su i dalje su ostale nerešene pred vanredne izbore 2023, ističe se u izveštaju „Nacije u tranziciji 2023“ Fridom hausa.

Glas Amerike: Novi izbori za beogradsku skupštinu zakazani su za 2. jun. U vašem izveštaju, rekli ste da je najkontroverzniji aspekt izbora bilo prebacivanje birača iz Republike Srpske u Beograd kako bi tamo mogli da glasaju. Reporteri N1 su razgovarali sa ljudima koji su iz sela kod Smedereva dovedeni da se registruju da glasaju u Beogradu, a ista stanica je objavila i da je skoro 100 ljudi prijavljeno na adresi u Svratišta za decu. Ana Brnabić demantovala je da nelegalno raste broj glasača. Imajući sve to na umu, kako vidite predstojeće lokalne izbore i nepravilnosti koje su već prijavljene?

Karpi: Ovi lokalni izbori raspisani su u otprilike polovini opština. Još imamo glasanje u 100 opština ili gradova koji ove godine moraju da izađu na izbore u redovnom roku. Tako da bih bila veoma oprezna sa predviđanjima, ali mislim da moramo zaista da verujemo posmatračima za koje se nadamo da će nastaviti da rade dobar posao, kao onaj koji su uradili na vanrednim izborima, da dokumentuju ove vrste nepravilnosti. Čini se da je napor bio koncentrisan u Beogradu kada se pogledaju podaci koje su oni dali. Dakle, ako bude novog glasanja u Beogradu, znate, to su stvari na koje bi trebalo da se obrati pažnja i nadamo se da nećemo videti ove vrste nepravilnosti u drugim opštinama kasnije ove godine.

Glas Amerike: Kada su u pitanju predstojeći izbori u Beogradu, neke opozicione stranke, koje nisu zadovoljne svime što se dešava sada i onoga što se dešavalo ranije, možda su spremne da bojkotuju ove izbore. Možete li to da komentarišete?

Karpi: S jedne strane, razumem zabrinutost, u smislu da nije bilo kredibilnog ili istinskog napora vlade da odgovori ne samo na neposrednu zabrinutost sa poslednjih izbora, već na nekoliko ciklusa glasanja. Sada smo videli odbijanje da se bave preporukama OEBS-a, Venecijanske komisije, itd. Mogu da razumem da se, iz ugla opozicije, nisu stekli adekvatni uslovi. Ali, znate, na kraju krajeva, u prošlosti smo videli da ove vrste bojkota na kraju samo ugrožavaju građane Srbije koji hoće da glasaju za tu opciju, da pokaže svoje nezadovoljstvo vladajućom strankom. Nećemo imati osećaj koliko je to građana ili ko zaista izlazi na glasanje ako se cela politička opcija skloni iz ponude. Ne želim previše da spekulišem o tome kakvu će odluku doneti. Ali u prošlosti, kada je bilo bojkota opozicije, to nije pomoglo srpskoj demokratiji. Ako ništa drugo, to je dovelo do toga da nedostaje kritički glas u demokratskom procesu.

U izveštaju se konstatuje da su autokratizujući hibridni sistemi poput Mađarske, Srbije i u manjoj meri Gruzije na putu da postaju polukonsolidovani autoritarni režimi na osnovu metodologije izveštaja. Ključne institucije, od medija do sudova, prešle su nivo politizacije koji se očekivao pod klasičnim definicijama hibridnih režima i sada su ih efektivno zarobile vladajuće partije i zloupotrebljene za partijsku ili ličnu korist.

Prema izveštaju, gonjenje korupcije na visokom nivou i dalje je problematično u Srbiji. Efikasnost pravosuđa bila je na testu nakon brojnih odlaganja i izuzimanja dokaza u predmetu „Jovanjica” u vezi sa njim „Jovanjica 2”, konstatuje se u izveštaju i navodi da su unspektori koji su otkrili plantažu marihuane smenjeni.

Sloboda medija u Srbiji i dalje je pod pritiskom, napadi na novinare su u porastu, kampanje klevetanja su ostale uobičajene, a regulatorno telo REM se jasno stavilo u službu vlade pošto je dodeljivalo nacionalne dozvole za emitovanje, navodi Fridom haus. Izvešaj notira da je u februaru 2024, Apelacioni sud otkrio da je prethodnog aprila odlučio da ukine osuđujuće presude pripadnicima službi bezbednosti prvostepeno osuđenim na 100 godina zatvora za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije u 1999. za vreme vladavine Slobodana Miloševića. PEN International, nevladina organizacija za slobodno izražavanje, morala je da preseli srpskog pisca i TV voditelja Marka Vidojkovića u inostranstvo zbog ponovljenih ozbiljnih pretnji smrću.

„Situacija je ista, ako ne i gora. Presuda u slučaju Slavka Ćuruvije početkom godine je bila pravi prelomni trenutak za bezbednost novinara, taj osećaj da posle svih ovih godina postoji nekažnjivost za nasilje i ubistvo novinara. I zato bih istakla osećaj da se situacija pogoršala u 2024, efekat se “prelio” i na ostatak regiona gde se nezavisni mediji već bore i gde su medijske slobode već ugrožene. Opet, malo je prerano reći, jer smo tek u prvih nekoliko meseci 2024. Ali mogu sa sigurnošću da kažem da se situacija za nezavisne medije u Srbiji nije poboljšala u odnosu na ono što je zabeleženo 2023“, navodi Aleksandra Karpi za Glas Amerike.

Bilo je nominalnih poboljšanja kada je u pitanju borba protiv korupcije, ali usvajanje posebnog zakon o EKSPO 2027 i vladin tretman slučajeva korupcije na visokom nivou demonstriraju nedostatak istinskog napretka u ovom pogledu, navodi se u izvšetaju.

Srbija je napravila određeni napredak na papiru kada je u pitanju borba protiv korupcije. Strategija za borbu protiv korupcije i njen prateći akcioni plan još uvek nisu usvojeni skoro pet godina pošto je prethodni istekao, ali je u tom pogledu konačno napravljen određeni napredak, jer je Vlada formirala radnu grupu za njenu izradu i organizovala javnu raspravu, piše u izvšetaju Fridom hausa. Zakon o javnim nabavkama je izmenjen u oktobru kako bi ispunile obaveze Srbije u vezi sa pristupanjem EU, a vlada je preduzela korake da odgovori na preporuke iz Grupa država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO), navodi se u izveštaju.

Kosovo sa nepromenjenom ocenom

Prema izveštaju Fridom hausa, za Kosovo se nije promenila ocena. Kako se navodi, Vlada koja je preuzela dužnost 2021, pokušala je da odvrati zemlju od nasleđa sukoba u parlamentu, promovišući reformsku agendu zasnovanu na vladavini prava. Uprkos sporazumima sa Vladom Srbije početkom 2023, došlo je do nestabilnosti i eskalacije nasilja delimično podstaknutom neformalnim vezama Beograda sa organizovanim kriminalnim grupama, navodi Fridom haus.

„Kada razmislite o vrsti egzistencijalne pretnje, a takođe i o bezbednosnim izazovima sa kojima se Kosovo suočava, u aktuelnoj vladi od preuzimanja vlasti, oni su sigurno imali greške kao vladajuća stranka. Premijer nije uvek pristupao pregovorima sa Srbijom na način koji je bio pristupačan međunarodnim partnerima. Imajući sve to na umu, činjenica da nismo videli pad u oceni demokratskih institucija je dobar znak. Ova vlada je barem u stanju da drži stvari stabilnim i da se bori. Uprkos obećanjima o učinku, bilo je značajnih prepreka na njegovom putu. Dakle, možda ovo ne bismo trebali čitati kao lošu vest, već samo ovu stagnaciju“, izjavila je Aleksandra Karpi.

Glas Amerike: Kao jedna od prepreka za demokratizaciju u izveštaju se navodi odbijanje Srbije da prizna nezavisnost Kosova. Da li to znači da Srbija još ima u svojim rukama budućnost Kosova i u kom delu je demokratizacija na Kosovu pogođena time?

Karpi: Da, definitivno ima uticaja. Mislim, sa veoma osnovnog nivoa, ova vlada na Kosovu mora da uloži mnogo vremena i resursa u pregovarački proces, kao što i treba, ali to znači da je u suštini odvučena od drugog kreiranja politike ili mora da daje prioritet drugim pitanja ako nastavi sa ovim pitanjima sa Srbijom, barem na političkom nivou. Ali daću vam vrlo praktičan primer. Sa druge strane, znate, ova vlada je kritikovana što se nije konsultovala sa zajednicom kosovskih Srba u meri u kojoj je obećavala tokom svoje kampanje. Kao rezultat, a delom i zbog uticaja iz Beograda, ponovo smo videli masovne ostavke srpskih zvaničnika poslednjih godina. A to znači da često nema kvoruma u parlamentu za donošenje osnovnih političkih odluka. Tako da već neko vreme nismo imali potpuni kvorum i funkcionalni parlament.

Glas Amerike: Međunarodni partneri Kosova su zapravo oštro reagovali na tvrdi pristup Kurtija u pregovorima sa Beogradom i na nedostatak konsultacija sa zajednicom kosovskih Srba, navodi se u izveštaju. Da li mislite da bi se nešto od toga moglo promeniti u bliskoj budućnosti, i kako bi vlada na Kosovu prihvatila ove međunarodne signale?

Karpi: Mislim da smo 2023. zaista videli kako je politika Zapada prema ovom regionu bila žestoko kritikovana i zaista ogoljena zbog svih njegovih mana. I samo bih ponovila da postoji potreba da se preispita pristup zemljama u ovom regionu. Više ne postoji razlog zašto bi trebalo da postoji jedan pristup koji odgovara svima. Definitivno bismo pozvali vlasti SAD da pažljivo pogledaju putanje ovih zemalja i da usavrše svoje poruke na osnovu toga. I mislim da naši nalazi na neki način govore sami za sebe.

U izveštaju se dodaje da je međunarodna zajednica izvršila pritisak na srpsku vladu da objasni svoju ulogu u incidentu u Banjskoj, uz potencijalne sankcije o kojima je raspravljala EU. Međutim, dodaje se u izveštaju, incident u Banjskoj u velikoj meri ostao u senci kampanje za predstojeće izbore.

Crna Gora između demokratije i autokratije


Crna Gora svrtala se u hibridne režime, ili kako Fridom haus, opisuje zemlje u kojima redovne promene u vladajućoj eliti narušavaju nedostatak smisla strukturne promene tokom vremena. Shodno tome, ovi režimi mogu da budu između demokratskog i autokratskog bez izgleda da će postići punu konsolidaciju u bilo kom pravcu, pojašnjava se u izveštaju ove organizacije.

„Kategorija ciklični režim se koristi da se opišu zemlje u kojima postoje plitke političke promene. Možda postoje ti revolucionarni trenuci, recimo pad Gruevskog u Sjevernoj Makedoniji, pad DPS-a ili Đukanovića u Crnoj Gori, što je bio ogroman događaj 2023. godine kada je konačno izgubio na predsedničkim izborima. Znači ti neki, naizgled, revolucionarni trenuci koji na kraju nisu doveli do suštinskih institucionalnih promena za demokratiju. U tim zemljama često vidimo da postoji priličan politički plularizam, ali nekada preveliki u smislu da su stranke veoma podijeljene međusobno a podjele takođe postoje u samim partijama. Nedavno smo videli ostavku Jakova Milatovića iz Evrope sad, koja je vladajuća stranka u Crnoj Gori. Znači, ima malo haosa u mnogim cikličnim hibridima. Crna Gora je odličan primer za to zato što zemlja i dalje izlazi iz ustavne krize od 2020. do 2023. godine. Iako je neposredna pretnja u Ustavnom sudu rešena, stvarnost je da sada vidimo posledice nacionalne nestabilnosti na lokalnom nivou i to će se videti u izveštaju za Crnu Goru za 2023. godinu, a to je da se mnoge opštine suočavale sa poteškoćama u održavanju izbora ili mirnoj tranziciji vlasti, velikim delom zato što nije bilo nacionalnih vlasti da to kontrolišu posle svega. To je značenje cikličnog hibrida. I posledica je da institucije propadaju tokom vremena i ne funkcionišu kako bi trebalo za građane, ili su sve više podložne da ih zarobe određeni političari“, pojašnjava ekspertkinja Fridom hausa.

Glas Amerike: U suštini, vi takođe opisujete opasnosti od generacijske promene, koja je bila dobrodošla u to vreme?

Karpi: Nade proistekle iz nekih revolucionarnih trenutaka možda još nisu u potpunosti ugašene, to ne bi bilo fer reći zato što i dalje postoji velika težnja za demokratijom u Crnoj Gori, ali počinjemo da uviđamo da to nije lako čak i kad imate te revolucije ili izbore koji su prekretnica. Nije lako odmah sanirati višegodišnju institucionalnu štetu.

Glas Amerike: U izveštaju o slobodama u svetu u Crnoj Gori je zabeležen jedan od najvećih napredaka u Evropskoj uniji. Kako se to uklapa sa ovim izveštajem?

Karpi: Govorimo o veoma različitim metodologijama. Izveštaj o slobodi u svetu je o tome kakvo je iskustvo građana sa demokratijom. I ja mislim da je u Crnoj Gori bilo seizmičkih promena, sa punom smenom DPS-a. To su građani osetili i to je imalo pozitivan uticaj na njihova prava i slobode. Na drugoj strani, naš izveštaj o tranziciji je možda konzervativniji u pogledu tih promena u smislu da je nekada potrebno duže vremena da se institucije promene, u odnosu na realnost na terenu. I mnoge institucije u Crnoj Gori se veoma polako popravljaju. Međutim, to je dug proces, veoma tehničke prirode. Imate novu vladu koja nema mnogo političkog iskustva i naravno komplikovanu koaliciju sa nekoliko stranaka koje su istorijski suprostavljene. Zbog toga neće biti teško popraviti 30 godina ili propadanja institucija ili zarobljavanja, u zavisnosti o kojoj instituciji je reč. To je spor proces.

Budućnost evropske demokratije

Budućnost evropske demokratije i bezbednosti je sada neraskidivo povezana sa sudbinom Ukrajine, navodi izveštaj Fridom hausa, kao preporuku za budućnost. Najvažniji politički imperativ ove godine, kao i prošle, jeste da se obezbedi da Moskva bude poražena, ističe se u izveštaju. Države članice Evropske unije i NATO moraju ne samo da ulažu mnogo više i efikasnije u svoju kolektivnu odbranu, već i daju Ukrajina uz pomoć koja joj je potrebna da poništi napredovanje Rusije i izgradi trajnu sopstvenu demokratiju, preporučuje Fridom haus. Da bi to postigle, demokratske vlade, posebno u Sjedinjenim Državama i Evropi treba da održe i povećaju vojnu, humanitarnu i finansijsku pomoć Ukrajini, zaplene i prenamene zamrznutu rusku imovinu za podršku obnovi Ukrajine, potpuno sprovedu sankcije protiv ruskih pravnih lica i pojedinaca, osiguraju punu odgovornost za zločine počinjene tokom ruskog rata protiv Ukrajine (stvaranjem specijalnog tribunala za zločin agresije), proširiti ponudu za članstvo Ukrajine u NATO-u i podržati tekuće demokratske reforme Ukrajine dok zemlja teži pristupanju EU.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare